Mesecni informativni list

S E O S K I   T U R I Z A M

INTERVJU: dr Vesna Djukic Dojcinovic, docentom na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i predavacem predmeta Kulturna politika
KULTURNA POLITIKA: Selo i turizam
Identitet sela se poslednjih godina izgubio. Selo se urbanizuje a grad provincijalizuje u najgorem smislu te reci. Kako vratiti smisao selu a gradu dostojanstvo bila je glavna tema razgovora sa našom Omoljcankom, docentom na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu i predavacem predmeta Kulturna politika, dr Vesnom Djukic Dojcinovic koja vec više godina proucava selo.

ZAŠTO SE UOPŠTE BAVIMO SELOM? KOGA UOPŠTE DANAS ZANIMA SELO?
- Prvo, danas u Srbiji na selu zivi oko 50 % stanovništva koji su na ivici egzistencije zato što je poljoprivreda osiromašena, a presušili su i dodatni prihodi mešovitih domacinstava koje su sticali radeci u fabrikama – pošto su fabrike prestale sa radom. Brine li ko o njemu? Zastupa li ko njegove razvojne potrebe i razvojne mogucnosti, a da pritom uvazava sve posebnosti sela? NE! A kasnije cemo videti i zašto. Dakle, 50% ljudi je na marginama društva. Niko se njima ne bavi, a ako se i bavi, to radi sa prezirom. A setimo se price o pozitivnoj diskriminaciji – zene, deca, starci, romi, crnci – a seosko stanovništvo?
Drugo, jedna od znacajnijih tekovina savremene evropske kulturne zajednice je redistribucija stanovništva iz grada u selo. Obrnuto od procesa koji je na delu ovde. Medjutim, problem redistribucije je u sukobu kultura – kulture dodjoša i kulture starosedelaca. One su u konfliktu pošto se ne razumeju. I zato kulturna politika tih zemalja preduzima mere da se oni upoznaju i da se konflikti smire. Kod nas još uvek nema konflikata zato što nema masovnih povrataka.  Ali, pojedinci se vec vracaju, a vracace se sve više. Selo ce ponovo oziveti – to je sasvim sigurno. Zato njime treba da se bavimo. A najpre, treba da ga upoznamo. Da znamo koje su njegove osobene vrednosti i da naucimo da ih uvazavamo i poštujemo.
Trece, kulturni turizam je nova tekovina kulturne politike. Zato što su zemlje shvatile da kultura moze da se poveze sa trzištem i da ta sprega donosi dobrobit društvu – i duhovnu i materijalnu. Pošto je jedan od oblika povezivanja kulture i trzišta kulturni turizam, a seoski turizam je podoblik kulturnog turizma…šta mozemo da zakljucimo?
DAKLE, ŠTA JEDNA INOVATIVNA KULTURNA POLITIKA U SELU  MOZE DA PONUDI KAO NJENU SPECIFICNOST? KOJA JE TO SPECIFICNA VREDNOST SELA KOJA MOZE DA BUDE PRIORITET KULTURNE POLITIKE SELA?
- Seoski turizam kao oblik kulturnog turizma, definitivno!
ZAŠTO BAŠ KULTURNI TURIZAM U SELU?
- Zato što kulturni turizam donosi novac, a selo je pogrešnom razvojnom politikom koja ga je skrajnula sa društvenih tokova toliko osiromašilo da su mu pored poljoprivrede potrebni dodatni izvori prihoda
Zato što kulturni turizam zadrzava mlade u selu, donosi im zaposlenje i dinamicniji zivot
Zato što prekida odliv stanovništva u gradove pa imamo preterani rast gradova sa jedne strane i belu kuga, sa druge strane.
Zato što turista trazi nešto posebno, osobeno, drugacije.. Pošto najveci broj turista dolazi iz grada, za njih je selo definitivno posebno i drugacije. Samo je pitanje kako uciniti da selo postane podjednako interesatno kao more ili planina? Kako ih motivisati da ne idu samo na more i planinu, vec da dodju na selo. Cime ispuniti vreme turiste?
Zato je tu kultura. Ona je komparativna vrednost sela. Zato što je odlika postmodernog savremenog turiste traganje za posebnostima. A posebnosti se nalaze skrivene u svim aspektima lokalne kulture samo ih treba otkriti – mir, tišina i spokoj umesto guzve i buke u gradovima, cist vazduh, ekološki zdrava domaca hrana i sve posebne vrste delikatesa koje se prave u tom kraju, domace vino i rakija, sveze povrce tek ubrano iz povrtnjaka, seoski idilicni pejsazi, posebne vrste biljaka i zivotinja, specificna seoska arhitektura, skoro zaboravljeni obicaji i seoske svetkovine, specificni zanati i grncarija lokalnih zanatlija.. sve to i mnogo drugih mogucnosti (kreativne radionice – naivno slikarstvo, zanatske veštine itd) stoji na dohvat ruke i treba da bude otkriveno. Zato je osnovni princip politike kulturnog turizma upotreba lokalnih resursa gdegod je moguce pronaci specificne kulturne vrednosti.
Zbog toga što turista u selu otkriva kulturne vrednosti koje privlace njegovu paznju, kultura sela ponovo postaje atraktivna vrednost i za seljane, a i za citavo društvo.
A sve to seljaka cini ponovo dostojnim – on više nije na marginama društva vec direktno utice na njegov razvoj.
GDE JE ONDA PROBLEM? ZAŠTO NEMA SEOSKOG TURIZMA KAD IMAMO SELO KOJE SVE TE VREDNOSTI IMA, A TURISTI SU TU NEGDE?!
- Na selo se donedavno gledalo sa prezirom kao na zajednicu nizeg reda od gradske. Kao na zaostalu sredinu i ekonomski i duhovno koja je nesposobna da se sama o sebi brine pa joj je zato trebao zastupnik. Taj zastupnik je bio grad. A grad zaslepljen svojom velicinom, sjajem i razvojem po pravilu nije mogao da sagleda sve vrednosti sela pa nije mogao dobro ni da ga zastupa. Pošto grad nije dobar zastupnik, selo danas treba ponovo da bude samostalno u planiranju sopstvenog razvoja.
Kulturni turizam je u našim uslovima teško ostvariv zato što ne postoji veza izmedju sektora kulture i sektora turizam. Setimo se price o desektorizaciji koja odlikuje savremene evropske kulturne politike. Dakle, medjusektorski pristup planiranju razvoja društva je lek za seoski turizam. I jedna jasna, eksplicitna razvojna politika koja ce u seoskom turizmu videti vrednost i za kulturu, i za ekonomiju. I za razvoj sela kao posebne društvene sredine, a time i citavog društva!
Seljak svoju kulturu nije stvarao za nekog drugog vec samo za sebe. On je danas kada je selo potpuno duhovno devastirano jer je seljak toliko decenija uveravan da njegova kultura nema nikakvu vrednost, ne moze sa ponosom ni pokazivati nekom. Za taj posao je potreban medijator. Taj posao moze da radi jedino turisticko-kulturni menadzment koji ne postoji ni u obrazovnim programima i ni u razvojnim planovima.
I na kraju, ili, na pocetku, turista mora da zna gde moze da se zaputi i šta ga sve tamo ceka. A danas kad odete u neku, bilo koju turisticku agenciju u našoj zemlji, da li tamo uopšte mozete da nadjete prospekte o omoljickom Ziselu, likovnoj koloniji u manastirskom konaku sela Prilipac kod Lucana, naivnim slikarima iz Kovacice i Uzdina.. i da ne nabrajam više. Moglo bi se redjati ceo dan. Ali, toga nema! Ima samo Tunis, Kipar, Tajland, Malta, Maldivi..
G. Lupinka

Abstract

The peasant has never created culture for the others, but simply for himself and his use. Peasant has no knowledge and capacity to preserve this culture and to offer it to tourists. They have little concept of what tourist expect from the village inhabitants. It is the reason why the rural tourism needs a mediator – management for rural tourism and culture. But the rural tourism needs a mediator with modern concept how to use the traditional culture in the modern way. How to satisfied the modern tourist with modern cultural demanding ,which is not to go  sight seeing but to go life seeing. How to make no collections-based  tourist willage, no traditional museums with concept of the museum as a temple. Tourist willage needs a concept with  more modern heritage interpretations and presentations that has been developed with cultural tourism in mind. The benefit of that new modern concept of animation is on one side, intercultural connections between urban and rural, and understanding what are the specific values of the rural culture, and, on the other side, tourist leaving  much more money in the local and national budget