|
|
Mesecni informativni list
Mozda ste do sada slusali price o nekim velikanima
kosarke kao sto su Divac, Djordjevic, Paspalj... Ali ovo nije prica o njima.
Ne. Ovo je prica o dosadasnjem zivotnom
putu jednog decka koga vecina vas verovatno poznaje. Rec je o Branku Bozicu,
nasem Omoljcaninu koji vec nekoliko sezona provodi
u elitnim klubovima prve lige. Doduse, trenutno igra u treceligasu
"Milicionaru" iz Beograda ali kako sam kaze to
je prolazna epizoda. U neposrednom razgovoru sa Brankom pokusali smo da
saznamo jos neke detalje iz njegove biografije
koja je za tako malo godina, bogata raznim iskustvima. Krenimo od samog
pocetka.
O svojim pocecima, kada je imao 13 - 14 godina
Branko kaze.
- Kao vecina dece poceo sam da treniram fudbal,
odbojku, ali se nisam nasao u tim sportovima. Rasio sam da se oprobam u
kosarci. Posto u Omoljici tada nije postojao kosarkaski
klub, poceo sam da treniram u KK "Centar" iz Panceva. Sest meseci
posle, otisao sam na probni trening u Partizan.
Posle samo pola treninga, trener mi je rekao da je zadovoljan.
Kako si se osecao i sta je to znacilo za tebe?
- Bio sam presrecan. Ispunio mi se san da nosim
dres "Partizana". To je bio jedan od najlepsih trenutaka u mom zivotu.
Posle tri uspesne godine, kada je sa kadetima
i juniorima osvojio 4 zlatne medalje, primetio ga je Vladislav Lucic, tadasnji
trener "Partizana" i uvrstio medju prvotimce.
- Na svojoj debitantskoj utakmici za prvi tim,
imao sam samo 16 godina. Postigao sam i 5 poena. Stvarno, taj period uz
Tomasevica i ostale mi je puno znacio. Poboljsao
sam svoju igru i dosao do plavog dresa u kadetskoj kategoriji.
O takvoj igri svedoce i izjave u drugim
novinama (Sport: "Bozicev rafal oborio Sapcane") i izjave Partizanovih
zvanicnika. Ali,
svemu lepom dodje kraj.
- Posle 4 godine provedene u Partizanu, doslo
je vreme za rastanak. Posto sam prerastao juniore a u prvom timu nisam
dobijao minutazu, odlucio sam da promenim sredinu.
Tako sam dosao u "Hemofarm" iz Vrsca. Tamo mi je bila obecana velika
minutaza. To je bio najvazniji uslov za moj dolazak.
Ali tokom sezone nisam puno dobijao sansu tako da sam otisao iz Vrsca.
Svi smo svesni da je u ovim vremenima pored talenta
potrebna podrska, kako materijalna tako i moralna.
- Sto se tice novca, nemam problema. Dok sam igrao
u Partizanu, imao sam stipendije a sa Hemofarmom profesionalni ugovor.
S druge strane, veliku zahvalnost dugujem porodici.
U svakom trenutku su bili uz mene. Takodje, zahvalio bih i trenerima Mihajlu
Pujicu i Nebojsi Zlatkovicu koji su mi pomogli
da se vratim u formu posle neuspele vrsacke epizode.
Ovih dana Branko zivi i trenira u Beogradu. Tamo
kuje i nove planove.
- Ovo malo slobodnog vremena sto imam, provodim
sa porodicom. Siguran sam da ce ga jos manje biti kada ovog leta
upisem DIF. Sto se tice novog kluba, sada igram
u "Milicionaru", jednoj mladoj i dobroj ekipi. Igramo u trecoj ligi. Veoma
smo
slozni i to nas je dovelo na prvo mesto. Po zavrsetku
sezone se sigurno vracam u Prvu ligu. U koji klub, jos ne znam, ali
spreman sam da se vratim u punom sjaju.
Tako kaze Branko Bozic. Da li ce dostici slavu
imena sa pocetka teksta, zavisi samo od njega, ali jedno je sigurno - nece
se
promeniti njegov odnos prema drugovima, prijateljima,
komsijama. Uvek ce biti nas - momak iz kraja.
Od raspada SFRJ sport nije imao valjan tretman
drzavnih organa pa je ostao ili prezivljavao na entuzijazmu i dobroj volji
raznih
grupa ili pojedinaca. Ovakva tvrdnja izneta je
na osnovu argumenata koji se odnose na nepostojanje realnih izvora finansiranja.
Ukidanjem nekadasnjih SIZ-ova odnosno Fondova
fizicke kulture, politika razvoja sporta i fizicke kulture svela se na
same
klubove i sportske organizacije, na nivou lokalne
samouprave. Donosenje Zakona o sportu u Republici a ne na nivou savezne
drzave je najobicnije "zamazivanje" ociju ne samo
ljudima u sportu nego celom narodu. To je bila samo jedna od niza prevara
u poslednjih deset godina nakaradnog rezima i
u ovoj bitnoj oblasti zivota. Rezim je kroz Zakon nalozio niz obaveznosti
ponasanja pred republickim organima, a ni reci
o izvorima i nacinu finansiranja. Na nivou lokalne samouprave doslo je
do
simbolicne brige i finansiranja sporta usled totalne
centralizacije drustva. I u takvim (ne)prilikama, u sumornoj deceniji za
nama
sport je bio bolji i uspesniji od drugih delatnosti
i na svu srecu nije u tragicnoj situaciji.
U predstojecoj fazi razvoja drzavnog sistema,
zasnovanog na demokratizaciji politike i vlasti neophodno je doneti
Zakon o
sportu, ali pravi i zivotni, koji ce precizirati
obaveze drzave. Takodje Zakon mora predvideti i utvrditi konkretne sadrzaje
na
kojima ce delovati lokalna samouprava, prevashodno
na najsiroj sportskoj bazi. Neophodno je pronaci resenje koje ce na
najbolji nacin pratiti proces privatizacije u
sportu.
Od posebnog je interesa nacin finansiranja lokalne
samouprave u ovoj oblasti jer bi bilo pogubno gasenje klubova koji
predstavljaju osnovu i uporiste vrhunskog sporta.
Naravno, svi sportovi i klubovi ne mogu biti u istoj ravni jer nemaju isti
status
i iste vrednosti u svetskim okvirima pa cak ni
tradicionalne vrednosti u Opstini.
Sportska smo sredina sa supertalentima ali su
neophodni novi odnosi i nova resenja uz postovanje iskustava i tradicije.
Moramo utvrditi i jasno se opredeliti koji su
sportovi i sportske discipline najprihvatljiviji za nas. Samo jasnim opredelenjem
doci cemo do sportova koji ce afirmisati nasu
sredinu i nas grad.
Vremena autoritarnog ispoljavanja na praznim sadrzajima
i obecanjima nadam se da su zanavek proslost i u sportu.
Do ovakvog opredelenja doci cemo uz koriscenje
velikog i dragocenog iskustva brojnih kadrova iz oblasti sporta i fizicke
kulture putem savetovanja, simpozijuma, tribina,
okruglih stolova i drugih oblika demokratskih komunikacija.
Na putu ostvarenja ovih ciljeva od ogromne vaznosti
su mediji, preciznije njihova uredjivacka politika, koja do sada nije bila
saveznik sporta i fizicke kulture. Ako mediji,
pisani i elektronski, krenu u osmisljenu kampanju, ako imaju strateski
cilj i
pristup, onda ce doci do znatno boljeg, bogatijeg
i uspesnijeg vremena za sport i fizicku kulturu u nasoj sredini.
Djura Andrejic, clan Izvrsnog odbora zaduzen za sport
U organizaciji Rukometnog kluba "Mladost", 23.
januara pocinje skola rukometa za najmladje Omoljcane. Polaznici ove skole
moci ce da budu djaci od 2. do 8. razreda osnovne
skole a prvi casovi ce biti odrzani u fiskulturnoj sali nase skole.
Treneri
Darko Pavlovic i Vladimir Jezdimirovic inace omoljacki
studenti Sportske akademije - smer rukomet u Beogradu se nadaju
da ce biti dovoljno ucenika koji ce im se prijaviti.
Od Dragana Vasica, predsednika kluba saznajemo
da ce na ovaj nacin poceti da stasaju buduci prvotimci cime ce buducnost
rukometa u nasem mestu biti zagarantovana. Inace,
vec nesto vise od 2 meseca Goran Pejic trenira nesto starije rukometase
(visi razredi osnovne skole i srednjoskolci) a
uz najmladje, Omoljica bi imala tri selekcije rukometasa.
Podsetimo treninzi najmladjih ce po recima trenera
biti organizovani tri puta sedmicno a uslove za rad ce obezbediti
rukovodstvo kluba.