Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

Mesecni informativni list


BROJ  34



P  A  N  O  R  A  M  A      S  E  L  A

Konstituisan Odbor Mesne zajednice Omoljica
Novi predsednik Svetlan Bozic

Po zavrsetku septembarskih izbora u Omoljici je konstituisan novi Odbor Mesne zajednice Omoljica. Na konstitutivnoj sednici koja je odrzana 13. oktobra, za predsednika je izabran Svetlan Bozic (DOS), dok je podpredsednik Marko Gajic (DOS). Treba napomenuti da je za seoske odbornike izabrano svih 10 kandidata ispred DOS-a dok je leva koalicaja SPS-JUL dobila 5 mesta. Ako su stranacke zastave imale uticaj na izbor za seoske odbornike sada one padaju u drugi plan a jedino merilo vrednosti postaje borba za napredak naseg sela, nezavisno od stranacke pripadnosti.
- Zadovoljan sam dosadasnjim radom Odbora Mesne zajednice Omoljica. Doduse dva clana Mesnog odbora nisu dolazila na sastanke tako da cu u narednom periodu morati da razgovaram sa njima i eventualno zatrazim od Skupstine opstine Pancevo da raspise dodatne izbore za ta dva mesta u Odboru MZ - kaze Svetlan Bozic, novoizabrani predsednik Mesnog odbora.
Po konstituisanju Mesnog odbora odrzane su dve redovne sednice na kojima je donet poslovnik o radu, usvojen izvestaj o radu i finansijskom poslovanju Javnog komunalnog preduzeca "Omoljica" i razmatrano finansiranje Mesne zajednice putem nedavno zavedenog Mesnog samodoprinosa. Naime, od 1. oktobra svi zaposleni Omoljcani izdvajaju 3 posto na licne dohotke za zajednicke potrebe sela. Komisija za samodoprinos koju sacinjavaju Djura Milosev, predsednik, Sava Mijatovic, podpredsednik, i clanovi Djurica Jovanov, Sava Zivuq, Momcilo Vasic, Dusan Lazic, Marko Gajic i Zivko Smiljanic daje predlog, dok Mesni odbor donosi konacnu odluku o realizaciji sredstava samodoprinosa.
Pokrenuta je inicijativa za ustupanje prostorija bivse prodavnice obuce (na uglu Borisa Kidrica i Trga oslobodjenja) Odbojkaskom klubu s obzirom da je Konjicki klub odustao od uredjenja ovog prostora. Ponovo je upucena inicijativa Skupstini opstine Pancevo da se izgradi put Starcevo - Omoljica jer je svima jasno u kakvom se stanju ova saobracajnica trenutno nalazi.
Shodno ranijem planu Mesna zajednica ima obavezu da kao osnivac ucestvuje u finansiranju seoskog komunalnog preduzeca u godisnjem iznosu od 300.000 dinara. Tako je ovih dana komunalcima prebaceno 32.000 u vidu pozajmice radnicima, 19.000 za HTZ opremu i potom jos 12.000 dinara.
Mesna zajednica je takodje ucestovala u registraciji Vatrogasnog vozila sa ukupno 12.849 dinara dok je sa Lovackim drustvom sklopljen ugovor o postavljanju vetrozastitnog pojasa. Uspesno je pojacan napon u nekim ulicama u selu (ostao je problem u ulici Nikole Tesle) a seoska zemlja je data u zakup na licitaciji, cime je nesto preko 2.000 dinara prihodovano.
- Narednih dana cemo pozvati sve predstavnike privrednih i privatnih preduzeca, javnih institucija i ustanova da se dogovorimo o saradnji u narednom periodu. Namera nam je da svi uzmu aktivno ucesce u razvoju sela, naravno u skladu sa mogucnostima. Ne smemo se deliti ni po kojem osnovu a narocito ne po politickom. Nasa jedina politika je politika u interesu sela - kaze Bozic.
Predsednik Mesnog odbora je iskoristio priliku da pozove sve gradjane koji imaju ideje, sugestije i predloge u cilju unapredjenja uslova zivota u nasem selu da se jave i na taj nacin pomognu radu seoske Vlade. Clanovi Odbora Mesne zajednice su na raspolaganju gradjanima.

G. Lupinka

Iz rada JKP "Omoljica"
Nova pravila - nove cene

Smenom rezima i dolaskom na vlast Demokratske opozicije Srbije u seoskom komunalnom preduzecu je doslo do promena. Umesto SPO-a koji je do sada imao primat u Upravnom odboru ovog kolektiva sada je to mesto preuzeo DOS. Novi ljudi pokusavaju da se upoznaju sa radom preduzeca i unesu novine koje mogu da doprinesu boljitku kako preduzeca tako i gradjana koji koriste njihove usluge.
Po odluci novog Upravnog odbora sve gradjevinske radove na groblju ce iskljucivo vrsiti radnici komunalnog preduzeca. To prakticno znaci da gradjani vise ne mogu sami vrsiti izgradnju opsega, klupa, grobnica i ostalih radova, vec ce to raditi komunalno preduzece.
Na pijaci su uvedene nove vise cene tako da je sada najmanji zakup tezgi 10 dinara dok se male prikolice naplacuju 20 a kamioni 30 dinara. Pre toga najniza cena je bila 5 dinara i u zavisnosti od procene komunalnog radnika vrseno je naplacivanje. Nove cene doprinele su vecem prihodu JKP "Omoljica". Po recima direktora Gorana Petrovica prihod je za oko 80 posto veci, mada ce dolazak zime u velikoj meri uticati na smanjenje ponude na pijaci pa samim tim i prihod.
- Novi Upravni odbor veoma temeljno prilazi resavanju svih problema. Ne znam kako ce se snaci u svemu tome. Nasi sastanci traju veoma dugo i zasto ne reci, dolazi do sukoba misljenja. Do sada mnoge stvari nisu mogle da se odrade legalno jer je u drzavi situacija bila takva da nije to omogucavala. Kako nabaviti benzin kada ga nije bilo na benzinskim pumpama? Mislim da se Upravni ali i Mesni odbor  mnogo bave nekim "istrazivackim" radom umesto da to prepuste nadleznim organima pa ako ima nekih "mutnih radnji" oni nek to dokazu - tvrdi Goran Petrovic, direktor JKP "Omoqica".

G. L.
Lada - niva se prodaje

U cilju obezbedjivanja sredstava za kupovinu kamiona - cisterne za rad komunalnog preduzeca, doneta je odluka da se terensko vozilo Lada-niva proda i sa dobijenim sredstvima nabavi cisterna za osoku. No, kako dobijena sredstva nece biti dovoljna, racuna se jos na novac koji Direkcija treba da prebaci selu za vodovodnu pumpu koju je jos prosle godine uzela kao ispomoc za druga sela.
- Po mom misljenju Lada-niva je greskom i kupljena jer je veliki potrosac. Placena je 10.500 DM a njena sadasnja vrednost je oko 7.000 DM. Sa tim sredstvima tesko da ce moci da se nabavi neka cisterna tako da ce biti neophodna dodatna finansijska sredstva, jer je cena nove cisterne oko 26.000 DM - kaze Goran Petrovic.


Demanti na napis u proslom broju "TV Ritam o seoskoj pijaci"
Nije bilo tri paprike

U proslom broju nasih novina objavili smo kracu izjavu Gorana Petrovica, direktora JKP "Omoljica" o stanju u kojem se nalazi seoski pijac. Tim povodom redakciji se obratila Vesna Avramovic (direktno pomenuta u navedenom tekstu) i demantovala navode direktora Petrovica.
- Nije tacno da se pijac redovno cistio kako je direktor izjavio. Umesto tri paprike kako on navodi, prostor na pijaci je zaudarao od raznog otpada a bila je tu gomila bacenih paprika, trulog grozdja, sljiva, listovi od kupusu i ko zna sta jos. Sve to je nas komsija Sava Nakarada pocistio pre nego {to je inspekcija dosla jer covek nije mogao to da gleda. Interesantno je da se do prosle nedelje pijac cistio ponedeljkom i petkom a sada kako je Slavko Vasic vracen na posao to se cini istog dana kada se pijac i odrzava (nedeljom i cetvrtkom) pa je smrad manji. Znaci sada moze a do juce nije moglo!? Ako vec pijac mora tu da bude onda imamo pravo da trazimo da se on redovno cisti jer zamislite kako je meni sa malom bebom da sve to udisemo - kaze Vesna Avramovic.
Ona napominje da je i Sava Nakarada imao primedbe na ton kojim se direktor Petrovic obratio starijim ljudima od sezdeset godina, jer su i oni zitelji ovog sela i imaju pravo da razmisljaju na nacin kako oni hoce, ne ugrozavajuci mladje. Slicne probleme sa pijacom ima i Mitar Lukic ispred cije kuce se nalazi javni klozet dok Jela Zaric istice problem sa prelazom koji je zbog pucanja vodovodne cevi jos pre nekoliko godina, dok je direktor bio Djura Andrejic, znacajno ostecen a da ni do danas nije popravljen.


Novo radno vreme Mesne kancelarije

Od nedavno Mesna kancelarija radi po novom radnom vremenu i to od 7.30 do 15.30 casova. Ova promena usledila je kako bi gradjani imali mogucnost da i po dolasku sa posla urade odredjene administrativne stvari u Mesnoj kancelariji.
U Opstini najavljuju prebacivanje mnogih poslova u sela, koje su do sada obavljali samo opstinski sluzbenici. Jos uvek se na zna tacno o kojim vrstama akata se radi ali ukoliko ova ideja zazivi to ce dosta olaksati polozaj ziteljima sela koji su za svaku "sitnicu" morali da putuju u grad


Prijavljivanje kvarova na javnoj rasveti

Od nedavno je uveden nov model odrzavanja javne rasvete koja je pre par godina presla u nadleznost Direkcije Skupstine opstine Pancevo a koja je sklopila sporazum sa Elektrovojvodinom o odrzavanju ulicnih svetiljki. Po ovom modelu predvidjeno je da se svakog treceg meseca u Omoljici vrsi popravka i zamena pregorelih ulicnih sijalica. Zato svi gradjani koji primete da ulicne sijalice ne rade, kvar mogu prijaviti u prostorijama JKP "Omoljica" a radnici Elektrovojvodine ce vec tokom decembra izaci na lice mesta i izvrsiti popravke.
U januaru i februaru na red dolaze druga sela u nasoj opstini tako da ce nove popravke u Omoljici biti tek u martu. Otuda jos jednom apel Mesne zajednice na gradjane da hitno obaveste o kvarovima kako bi radnici Elektrovojvodine mogli urgentno da reaguju.
Belezimo i jedan interesantan slucaj o kvaru na elektroinstalacijama koje su izazvale guske. Naime, kako saznajemo od radnika Elektrodistribucije do kvara je doslo tako sto su guske u delu sela gde su bile pustene na ulicu, sletele na zice i tako izazvale kratak spoj. Oni jos jednom opominju da je guskama mesto u dvoristu a ne na ulici.

G. L.


Iz Lovackog drustva
Nove smene u "Lovcu"

Na vanrednoj skupstini Lovackog drustva "Omoljica" koja je odrzana u nedelju, 12. novembra, za predsednika je izabran Milos Bojcic posto je njegov prethodnik Dusan Jevtic podneo ostavku zbog bolesti.
Po recima novoizabranog predsednika Milosa Bojcica, Lovacko drustvo nastavlja svoj razvojni put u interesu lovaca ali i svih gradjana Omoljice.
- Lovna sezona na zeca je pocela i prvi rezultati pokazuju da odstrel nije zadovoljavajuci. No, uprkos svemu sezona ce biti zavrsena u skladu sa planom i lovno-privrednim osnovama Lovackog udruzenja Panceva - kaze Slavoljub Djukanovic, glavni lovnik.
Pre desetak dana tacnije 25. i 26. novembra odrzani su bratski susreti sa Lovackim drustvom iz Krupnja - sekcija Bela Crkva. Domacini su obezbedili uslove za pristojan odstrel divljih pataka, fazana i zeceva. Uzvratna poseta Omoljcana ce biti organizovana krajem decembra kada ce posetiti pitoma brda Radjevine i loviti divlju svinju i srnu koja se kod nas ne sme loviti u narednih 5 godina zbog znacajnog smanjenja ove populacije.
Potpisani su ugovori izmedju Odbora Mesne zajednice Omoljica kao pravnog sledbenika putnog zemljista, Pokreta gorana u svojstvu posrednika i Lovackog drustva "Omoljica" kao inicijatora zasada i vetrozastitnog pojasa duz Grocanskog puta, prema staroj deponiji i Bavanistanskog aleja od sela do Kamenog puta. I to nije sve. Nasi lovci na bazi potpisanih ugovora vec na prolece planiraju da nastave sa sadnjom na Bavanistanskom aleju od kanala do bunara na Iberlondu, kako saznajemo od Janka Djenica, predsednika Komisije za zastitu zivotne sredine i zasad remiza pri Lovackom drustvu. Bice to poklon Omoljcanima za ulazak u novi milenijum. Ne treba ponavljati koliki je znacaj ovog poduhvata u obnavljanju ekoloske ravnoteze. Lovci bi dobili nova stanista za divljac a pcelari pasnjake i stanista za svoje pcele.
Postoje veliki izgledi da se vec narednih meseci obnovi ino-lovni turizam na divljac za koju nasi lovci nisu zainteresovani (grlica, divlji golub, prepelica, barska sljuka...). Poslednjih deset godina previranja u nasem drustvu su ostavila duboke tragove i pokidala veze sa lovcima na Zapadu. Zato se nadamo da ce novi odnosi u svetu i nasoj zemlji doprineti razvoju lovnog turizma i na taj nacin ostvarenju na{e parole da "Evropa dodje kod nas, cime i mi izlazimo u Evropu". Tada ce se sigurno stvoriti uslovi da se i drugi potencijali i prirodni resursi (Ponjavica, banja, razvoj seoskog turizma...) stave u sluzbu gradjana Omoljice ali i sire. Na taj nacin cemo potvrditi da smo bili i ostali stari evropejski narod.

Cvetin Tadic


Posle Vanrednog kongresa
Mile Tasic u Glavnom odboru SPS-a

Poznati dogadjaji od 5. oktobra doveli su do velikih promena i u redovima dojucerasnje vladajuce Socijalisticke partije Srbije. Jedan od zapazenijih ucesnika Vanrednog kongresa SPS-a bio je i nas sugradjanin Mile Tasic, koji je izabran za clana Glavnog odbora ove stranke a od prosle subote, 9. decembra i clan Izvrsnog odbora Glavnog odbora SPS-a. Pored njega kongresu u Sava centru su od Omoljcana jos prisustvovali Janko Djenic i Milosav Petrovic.
Na pitanje kako dozivljava los rejting SPS-a u poslednje vreme Tasic odgovara.
- To je kao kad visoko luksuzni automobil dozivi neki kvar pa je potreban autolimar ili automehanicar da ga popravi. Ali ne zaboravite, luksuzni automobil je uvek luksuzni automobil. Tako je i sa nasom partijom - zakljucuje Mile Tasi}.

G. L.


Formiran Mesni odbor DSS-a

Posle oktobarskih dogadjaja i pobede opozicije na izborima, poceo je da raste rejting Demokratske stranke Srbije i u Omoljici. Tako je tokom novembra u nasem selu formiran Mesni odbor DSS-a na celu sa Predragom Ganetom Pavlovicem kao predsednikom dok je za podpredsednika izabran Svetlan Bozic.
U sastav Mesnog odbora jos su izabrani Sanja Savanovic, Dragan Vasic, Djura Arsenov, Sreten Tadic i Zlatko Fara.
Trenutno se radi na obezbedjivanju prostorija za rad stranke a prijem novih clanova se vrsi svakog drugog utorka u kontaktu sa clanovima Mesnog odbora DSS-a, kada ce se organizovati sastanci.


Poziv buducim Ligasima

Liga socijaldemokrata Vojvodine - Nenad Canak formira svoj Mesni odbor u Omoljici. Zato pozivaju sve simpatizeri ove stranke da se kod Djure Andrejica prijave u clanstvo.
Podsetimo rec je o autohtonoj vojvodjanskoj stranci koja se zalaze za interese Vojvodine.


REZULTATI IZBORA ZA ODBOR MZ OMOLJICA
(kandidati koji su izabrani za clanove Mesnog odbora)

Izborna jedinica 21 (Zlatica)
1. Momcilo Vasic (DOS)          585 glasova
2. Sava Zivulj (DOS)             393
3. Radivoje Brzovan (SPS-JUL)   323
4. Roki Kalapic (DOS)           283
5. Bogoljub Petrov (SPS-JUL)    268

Izborna jedinica 22 (deo prema Kanalu)
1. Sasa Jovanovic (DOS)          555
2. Janko Djenic (SPS-JUL)         355
3. Dragan Grujicic (SPS-JUL)     345
4. Predrag Avramovic (SPS-JUL)  268

Izborna jedinica 23 (centar)
1. Marko Gajic (DOS)               423
2. Goran Pejic (DOS)               329
3. Ostoja Kocic (DOS)              281

Izborna jedinica 24 (Rumunski kraj)
1. Svetlan Bozic (DOS)            495
2. Sreten Tadic (DOS)              389
3. Milovan Rankovic (DOS)         360

(ostali kandidati nisu prosli)


Vratio se Slavko Vasic

Posle duzeg prekida zbog sudskog postupka, na radno mesto komunalnog radnika u seoskom komunalnom preduzecu se vratio Slavko Vasic. Podseticemo da je protiv njega vodjen sudski postupak ali je resenjem inspektora za rad i odlukom Suda JKP "Omoljica" morala da vrati Vasica na radno mesto.
- Da ne bi odugovlacili sa postupkom prihvatili smo sudsko poravnawe tako da radnika Slavka Vasica vratimo na posao i uplatimo radni staz dok je on sa pravnim zastupnikom prihvatio da mu se ne nadoknadi licni dohodak za prethodni period. Tako Vasic od 1. decembra ponovo radi. Do penzionisawa mu je ostalo oko 8 meseci pa smo ovim kompromisnim resenjem obostrano zadovoljni. Zajedno sa njim JKP "Omoljica" ima 8 radnika mada su nase potrebe mnogo vece ali nazalost nismo u mogucnosti da finansijski to pokrijemo - kaze Goran Petrovic, direktor JKP "Omoljica".


Analiza na trihinelozu 100 dinara

Ovih dana u vreme svinjokolja iz Veterinarske stanice u Omoljici opominju da je neophodno izvrsiti pregled mesa na trihinelozu zbog dobro poznatog slucaja od prosle godine kada je jedan Omoljcanin oboleo. Seoska Veterinarska stanica je od ove godine opremljena aparatima za analiziranje mesa na trihinelozu. Cena pregleda je 100 dinara.
Kako saznajemo od Igora Todorovica, seoskog veterinara do sada nije bilo problema sa svinjskim mesom ali nije na odmet da se svaka zaklana svinja pregleda kako ne bi doslo do posledica.


U JKP "Omoqica"
Konstituisan novi Upravni odbor

Posle konstituisanja Mesnog odbora doslo je do promena i u redovima Upravnog odbora seoskog komunalnog preduzeca. Od ukupno 5 clanova Mesni odbor je predlozio tri clana i to Sretena Tadica za predsednika, Sasu Jovanovica za podpredsednika i Rokija Kalapisa za clana dok su ispred kolektiva u sastavu novog Upravnog odbora Nada Jancikin i Miodrag Bolic.
Upravni odbor je odrzao svoje prve sastanke na kojima su novi clanovi upoznati sa dosadasnjim radom jedinog komunalnog preduzeca u selu i pokrenuli pitanje daljeg rada u novonastalim okolnostima.
Imenovani su i clanovi Nadzornog odbora a to su Janko Djenic, Bora Blagojevic i Zivko Smiljanic.


IVANOVO
Sastanak o izgradnji Vodovoda

U razgovoru sa Stevanom Vasilcinom, kordinatorom Mesne kancelarije i Mesne zajednice u Ivanovu, saznajemo da su proteklih dana vodjeni novi razgovori na temu izgradnje sekundarne vodovodne mreze.
- U Ivanovu su boravili predstavnici pancevackog komunalnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" koji su govorili o pocetku radova na izgradnji sekundarne vodovodne mreze. Još prošle godine je Republika obecala oko 350.000 dinara za ovaj posao tako da se nadamo da ce uz pomoc Opštine sledece godine biti ugradjeni prvi metri vodovodnih cevi. Naš Mesni samodoprinos je veoma mali s obzirom da je jako malo zaposlenih Ivanovcana pa se na taj nacin ne moze graditi. Nadamo se u naše zitelje koji zive u inostranstvu, tako da cemo odrzati sastanak sa njima i predociti im mogu?nosti izgradnje sekundarne vodovodne mreze - tvrdi Stevan Vasilcin.
Inace, Ivanovcani su krajem novembra dobili nekoliko cesmi u selu putem kojih mogu da se snadbevaju pancevackom vodom, pošto je voda iz bunara nekvalitetna.


Telekoliba u Ivanovu

Ukoliko projekat Teledoma zazivi u Omoljici, u susednom Ivanovu ce nastati Telekoliba. To je predvidjeno planom koji bi trebalo da odobri Teledom savez Jugoslavije u Backoj Topoli.
Rec je o internet centrima u malim seoskim sredinama ciji je osnovni cilj razvoj sela i odvracanje mladih od napuštanja malih mesta. Ukoliko projekat dobije "zeleno svetlo" od komisije, Telekoliba u Ivanovu bi dobila dva najsavremenija racunara i jedan moderan internet centar u kojem bi se mladi ali i stariji mogli okupljati i edukovati. U situaciji kada je kompjuter još uvek mislena imenica za mnoge obicne gradjane koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, dobijanje racunara bi znacajno uticalo na modernizaciju rada u svim oblastima delovanja. Odbor MZ Ivanovo je prihatio ovu ideju i sa Fudbalskim klubom kao civilnom organizacijom sklopio ugovor kojim se obezbedjuje poslovni prostor za internet centar.



U duhu narodnih igara
Raspevano vece

Jos jedno zimsko vece proteklo je u duhu narodnih igara i pesama. Uprkos problemima sa organizacijom, u petak, 8. decembra odrzan je godisnji koncert omoljackih folklorasa. Ulaznica je stajala 20 dinara. Tom prilikom predstavili su se clanovi svih uzrasta folklorne sekcije - mladji, srednji i stariji. Izveli su sedam igara u koreografiji Bozidara i Bogoljuba Potkonjaka. Prisutni su i ove godine uzivali u svirci tamburaskog orkestra "Zisel". Gost veceri bio je pancevacki glumac Zoran Rotar dok se najavljena folklorna grupa iz Crepaje nije pojavila.
Koncertu je prisustvovalo oko 300 Omoljcana koji su igrace i "svirce" ocenili odlicnom ocenom i gromoglasnim aplauzom. Posle jos jedne raspevane veceri koja je razgalila nasu publiku, ostaje nam nada da ce ovaj lep obicaj biti nastavljen vec narednih meseci.

D. Polic


Modernizacija u PIK-u se nastavlja
"Gaspardo" ili "cudesna sejalica"
Setva bez oranja

U poslednje tri godine Masinski park Drustveno poljoprivrednog preduzece "Omoljica" obnovljen je sa tri nova teska traktora, dva kombajna za psenicu i kukuruz, marke "Kejs" i sa rastruracem mineralnog djubriva "Amazone". Sve ovo se pokazalo kao odlican potez rukovodstva, pa je redovna modernizacija masinskog parka nastavljena.
Tako je 10. oktobra ove godine, tacno na vreme za setvu, u omoqa~ki PIK stigla najnovija sejalica italijanske marke "Gaspardo" tip DPI 600. Po recima Janka Djenica, rukovodioca masinskog parka, DPP "Omoljica" je trenutno  jedino poljoprivredno preduzece koje u svom posedu ima jednu ovakvu sejalicu, i to ne samo u Vojvodini, vec na podrucju citave Republike.
Ova sejalica ima 33 reda i seje na razmaku od 17,5 cm izmedju redova. Za podesavanje kolicine semena po hektaru koristi Akordov distributer. Unosenje semena vrsi se vazdusnom strujom, cija jacina regulise precizno sejanje. Tezina ove sejalice je 7.000 kilograma, a sanduk za seme prihvata 1.600 kilograma. Sirina radnog zahvata je 6 metara. Za vucu ove sejalice potreban je traktor jacine 150 konjskih snaga, pa potrosnja iznosi tek 6,81 litara po hektaru.
Ove jeseni je na poljima omoljackog PIK-a novom sejalicom posejano oko 50 hektara uljane repice, 53 hektara jecma i 440 hektara psenice. Prvi rezultati su vec vidljivi i ogledaju se u ujednacenom nicanju biljaka. Klasi~ni sistem za setvu zahtevao je vise operacija: oranje, dva tanjiranja, setvu i najzad vajanje. "Gaspard"-ova sejalica ne zahteva prethodnu obradu zemljista, pa na taj nacin ostvaruje ustedu vremena i smanjuje troskove proizvodnje, sto je i bio cilj PIK-a kada se odlucio za ovo "cudo od masine".
Kako jos saznajemo, u planu je nabavka prskalice "Amazone", pa mozemo konstatovati da ce se sa modernizacijom svakako nastaviti. Cilj i u buduce ostaje - povecati efikasnost, smanjiti troskove proizvodnje.

J. Minic


Novine na farmi "Cukarica"
Pridoslice iz Engleske

Svinjarska proizvodnja na omoljackoj farmi od ovog meseca ce dobiti na kvalitetu. Naime,  pre dve nedelje iz Engleske su stigla na farmu dva nerasta i pet suprasnih nazimica, rase Veliki Jorksir.
Rukovodstvo farme se odlucilo na ovaj potez zbog potrebe da se osvezi krv i to je prvi put posle vise od deset godina. Iz tog razloga na uvoz su se odlucili u Dolovu i Vladimirovcu, sto ce poboljsati stanje Velikog Jorksira u Juznom Banatu, uopste.
Po recima Bobana Stojanovica, diplomiranog inzenjera stocarstva, ukrstanjem rasa Veliki Jorksir i Svedski Landras nastace hibrid El generacije. Daljim ukrstanjem sa rasom Duroka dobice se tovljenici visokog kvaliteta, sto ce kasnije omoguciti prodaju priplodnog grla i samim tim vecu zaradu farmi.
Kako saznajemo u planu je i uvoz rase Durok, ali trenutno sva paznja ostaje usmerena na "pridoslice" iz Engleske.

J. M.

Saveti veterinara
Trihineloza

Covek i zivotinje se zarazavaju mesom i proizvodima od mesa u kojima se nalaze ucaurene larve trihineloze "spikolis". Larve se oslobadjaju caure pod dejstvom sokova zeluca i creva, brzo rastu i vec posle 48 sati postaju polno zrele tako da se vec treceg i cetvrtog dana oplodjuju. Muzjaci uginu i sa izmetom se izbacuju napolje a zenke u zidu creva (pod sluzokozom) polazu larve i to 10.000 - 15.000 komada koje putem krvi i limfi dospevaju do misicnog tkiva (skeletne muskulature i srca).
U misicnom tkivu larva brzo raste. Za oko 3 nedelje se savijaju u misicnoj celiji a organizam se brani tako sto oko njih stvara cauru od vezivnog tkiva. Ucaurena larva ima oblik limuna ili vretena. Kasnije se ova larva zakreci u misicnu celiju. Trihinela prezivljava tokom citavog zivota, duze od 25 godina.
Na trihinelu su prijemcivi svi sisari ali zbog nacina prenosenja (ishrana zarazenim mesom), parazite nalazimo samo kod mesojeda. Jos uvek je neobjasnjivo kako je trihinela na|ena kod konja posto je on biljojed. Do sada nije utvrdjena uloga ptica u prenosenju ove bolesti.
Trihinela se prenosi sa zivotinja na zivotinju odnosno coveka, iskljucivo ishranom kada se jede zarazeno meso.
U nasim uslovima znacajna mesta zauzimaju glodari (pacovi i misevi) pogotovu u losim uslovima ishrane i drzanja. Cesta je slika da svinje i pacovi jedu iz istog valova i dovoljno je da svinja pojede pacova ili misa koji imaju trininelu pa da se zarazi.
U prirodi divlja svinja, lisica, medved, pas i macka predstavljaju vaznu kariku u prenosenju trihinele medju zivotinje. Problem kod zarazenih svinja je u tome sto se kod njih bolest ne manifestuje ili ide sa nekim atipicnim ili blagim simptomima pa ih vlasnik ili veterinar mogu predvideti.
Kod coveka su simptomi izrazeniji, bolest dugo traje, izlecenja nema, samo zalecenja a zabelezeni su i smrtni slucajevi.
U cilju sprecavanja ovog obolenja neophodno je sprovoditi deratizaciju i sistematski unistavati glodare i to bar dva puta godisnje u celom selu.
Od ove godine i Veterinarska ambulanta "Omoljica" vrsi pregled svinjskog mesa na trihinelu. Potrebno je doneti deo dijafragme, na mestu gde se ona hvata za kicmu i analiza moze da se izvrsi. Zbog poznatog slucaja od prosle godine analiza je veoma znacajna i zato  se preporucuje posebno u vreme svinjokolja.

Igor Todorovic,
veterinar omoljacki

Iz maticnih knjiga
(izmedju dva broja)

Rodjeni:
Dobili cerku: Radica i Djura Milosev (cerka Jovana); Marina i Goran Vasic (Marija); Brankica i Sasa Stojkovic (Tamara); Paravinja Olga; Ivana i Zoran Micic (Jelena); Snezana i Bosko Vasiljkovic (Suzana); Mirjana i Dragan Panic (Tamara); Danijela i Sasa Kikanovic (Teodora); Danijela i Nikola Vranic (Aleksandra).
Dobili sina: Natasa i Milan Krstic (sin Dejan); Ljiljana i Milan Zebic (Nikola); Zorica i Dragan Vucetic (Kristijan); Djukanovic Aleksa; Milena i Petar Grujevic (Jovan); Svetlana i Slobodan Tanasijevic (Aleksandar); Zeljka i Zeljko Manojlovic (Perica).

Vencani:
Jelena Aca i Milan Nikolic; Stefanija Vulic i Milenko Maletic; Nadezda Markovic i Nenad Sakic; Evica Barjaktarevic i Zoran Jakovljevic; Svetlana Peric i Dragan Stajic; Natasa Pesic i Nemanja Kapetanovic; Brankica Rudan i Nenad Pozder; Biljana Zivanovic i Zoran Milicevic; Sandra Zivanovic i Dejan Bukin; Vesna Djurisic i Zoran Bukin; Jasna Kovacevic i Aleksandar Davidovic; Jasna Miletic i Lazar Djukanovic.

Umrli:
Nikola Borka (1919); Dusanka Nikolic; Borka Petrovic; Koviljka Djukic; Vera Socak (1945); Sava Dragic (1932); Georgije Stojakov (1931); Sava Grga (1931); Nebojsa Lukic; Desanka Pal (1942); Ivanka Miskovic (1927); Branko Tisma; Miroslav Milenkovic; Velinka Kovacevic (1911); Georgije Ciric (1922); Milivoje Obradovic (1911); Zorka Aleksic (1914); Tiosav Vucurevic; Stanija Jezdimirovic (1927); Milorad Kokanovic (1927); Jovan Jovic, Aleksandar Bundja (1970).
 
 



K O M E N T A R I


 



I N T E R V J U


INTERVJU: Vesna Maksimovic, predsednik novoformiranog Samostalnog sindikata osnovne skole "Dositej Obradovic" pri Asocijaciji prosvetnih radnika Panceva
U mraku - za svetlu buducnost
- Kada su u pitanju strajkovi, direktor je smatrao da se mi borimo protiv njega, a ne za nas. Shodno tome, mislio je da treba da brani sebe i ministra prosvete a ne da da svoj doprinos u borbi za prava njegovih kolega. Sada je resio da podrzi rad tzv. "drzavnog sindikata", da bi minirao rad novog sindikata. Mi to necemo dozvoliti!

Sredinom novembra seoska skola je pored postojeceg drzavnog sindikata dobila jos jedan - Samostalni sindikat osnovne skole pri Asocijaciji prosvetnih radnika Panceva. O razlozima za formiranje novog sindikata u cije redove je vec sada stupilo 23 clana iz kolektiva, razgovarali smo sa Vesnom Maksimovic, nastavnikom razredne nastave i predsednikom ovog sindikata.

- Sindikat je osnovan 14. novembra ove godine mada smo mi jos pre nekoliko godina podnosili zahtev sa potpisom 28 radnika za uclanjenje u Asocijaciju prosvetnih radnika Panceva. Na neki volseban nacin pri Ministarstvu za rad, boravka i socijalna pitanja nas zahtev je stajao a da resenje o registraciji nikad nismo dobili. Nije mi bila namera da se delimo, pre svega u interesu svih nas prosvetnih radnika, ali smo bili primorani na ovaj cin visegodisnjim losim polozajem u drustvu. Degradirani smo kako materijalnim polozajem tako i uslovima rada a "drzavni" sindikat od velikog strajka 1996.  godine, uopste nije funkcionisao, mada je clanarina uredno placana. - Nas predsednik sindikata nije nalazio za potrebu da nas informise o stavovima tog sindikata koji su obicno stizali od "gore". Interesantno je i kako je posle ostavke Branka Vlaovica, na mesto predsednika ovog sindikata jos 1997. godine izabran novi predsednik Dragan Divac. Znam da je predlozeno na Izvrsnom odboru sindikata da on bude predsednik iako je pravnim aktima predvidjeno da se predsednik bira na sastanku sindikalnog clanstva kome mora da prisustvuje apsolutna vecina, a ne Izvrsnog odbora sindikata i to tako da se predlaze najmanje 2 kandidata a izbor vrsi tajnim glasanjem. Toga ovde nije bilo ali je funkcija predsednika zadrzana do danas. Sindikat su cinili svi radnici skole, sem direktora, iako su se neki pojavljivali samo onda kada im direktor stavi do znanja da treba da budu na sastanku radi preglasavanja. - Mislim da je vecina mislila drugacije od direktora ali je malo njih zelelo ili smelo to da kaze. - Verovatno su se plasili neprijatnosti da ce biti prozvani da objasne zbog cega su oni "neradnici" koji zele samo da strajkuju i misle samo na sebe a ne na dobro dece i celog drustva. Pre 4 godine su se mnogi plasili otkaza. Ja nisam. Cak sam u jednom trenutku zbog pritiska direktora da se krene sa radom dosla kuci i rekla suprugu: "Slusaj, ja ne ulazim u ucionicu bez dostojanstva, pa makar dobila otkaz! Ja sam uz prosvetu Srbije." Tada je direktor usao u moje odelenje i drzao casove. Na tabli je posle nastave pisalo - HOCEMO NASU UCITELJICU. Uvek sam odlazila na mitinge prosvetara i bila uz svoje hrabre kolege. Najbolje sam se osecala tada, uz istomisljenike. - Po pitanju sindikata i strajka, uvek. - Oni su nekako uklapali svoje misljenje sa misljenjem direktora, pa nisu dolazili u konflikte. Njima je poklanjana veca paznja za neke sitne odgovornosti, mozda beznacajne ali su one, ocigledno, prijale. Za druge privilegije ne znam. - Mi smo sami dali nesrecni doprinos nasoj, zaista tragicnoj situaciji. Mislim da svi prosvetari imaju veliki stepen tolerancije koji umesto da nas podigne na jedan kulturni nivo, spustio nas je mnogo nize. Zelela sam uvek da iskoristim svoje zakonsko pravo, radi ocuvanja i zastite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa, ali je to od strane direktora omalovazavano. Kada sam mu jednom prilikom to zamerila, ostro je stavio do znanja da je njegova duznost da organizuje rad u skoli. Podsetila sam ga na prioritet moje duznosti, kao majke, da ishranim svoju decu sa platom prosvetnog radnika. Kada su u pitanju strajkovi, direktor je smatrao da se mi borimo protiv njega a ne za nas. Shodno tome, mislio je da treba da brani sebe i ministra prosvete a ne da da svoj doprinos u borbi za prava njegovih kolega. Umesto da bude "prvi medju jednakima" trudio se da "zavede red i disciplinu". - Moram da se vratim na desavanja od 5. oktobra. Umesto da sindikat donese odluku da  prekine sa radom, odluku je doneo direktor!? Sledecih 7 dana nismo radili, ali nismo imali ni sastanke sindikata gde bi razmatrali situaciju. Drzavni sindikat se raspadao a o prosveti se nije vodilo racuna. Godinama unazad pratim rad Asocijacije prosvetnih radnika Panceva koji je bio fascinantan po pitanju zastite prava prosvetara. Posle toga sam molila da razgovaramo u kolektivu o tome da pocnemo da cinimo nesto za sebe. Neki su se ustrucavali da pricaju o svojim potrebama jer je na svakom sastanku prisustvovao direktor. Podsecala sam da on ne treba da bude na sastanku sindikata, on je uvek uzimao rec i "tumacio" nejasnoce, naravno, ne znam u ciju korist, ali sigurno na nasu stetu. Tako smo osnovali novi sindikat i to u bukvalnom mraku zbog restrikcija struje u nadi da ce nam buducnost biti svetla. - Ha, problema uvek ima! Kad neko pravi probleme, on ih uvek pravi. Recimo da je direktor sada resio da podrzi rad tzv. "drzavnog sindikata", da bi minirao rad novog sindikata. Mi to necemo dozvoliti. Zelimo da budemo jedinstveni u ostvarenju zajednickih interesa kako na nivou nase {kole tako i na nivou celog skolstva. - I dalje cemo se boriti za nasa materijalna prava ali cemo staviti akcenat na hitne promene u skolskom planu i programu koji je preobiman. Trazimo tople skole, savremena nastavna sredstva i ispred svega saradnju sa roditeljima u tom pogledu. Ne zaboravimo da je najvece ulaganje jednog coveka, upravo ulaganje u svoje dete, njegovo vaspitanje i obrazovanje.
Marijana Polic


R E P O R T A Z A

Peti oktobar iz ugla naseg reportera
GOTOV JE!
Iako je od cuvenog 5. oktobra proslo dva meseca jos uvek su veoma sveza secanja na ovaj istorijski dan. Ovaj dan iz vizure naseg reportera koji je bio na licu mesta, prikazuje znacajan doprinos vise stotina Omoljcana koji su uzeli aktivno ucesce u "dogadjanju naroda" na kraju milenijuma. Od blokade puteva do "bager revolucije".

Peti oktobar. Jos jedan oktobarski dan, ali suncan. Sve je izgledalo odlicno - cinilo se da ce to biti dan "D".
Jutarnju kafu popila sam sa svojim prijateljima. Pola sata nismo rec progovorili. Cutali smo i gledali se. Slutili smo isto. Razmisljali smo da li da idemo u Beograd na dugo ocekivani miting. Lagala bih kada bih rekla da se nisam plasila, ali smatrala sam to obavezom. U meni je bilo nagomilano puno gneva i besa - vise nije moglo.
- U Beograd ce se danas sjatiti cela Srbija.
- Ne znam, bojim se, nije se sa njima saliti.
- Nije, ali cemo uspeti. Doterali smo cara do duvara!
- Ne znam?!
Bila sam sumnjicava. Ne verujem poslednjih godina vise nikome. Spremni su oni na mnogo toga. Deset godina nas "zavlace", mozda ce jos deset.
- Ja necu u Beograd.
- Zasto!?
- Necu, vidis da se sprema nesto gadno. Pa tek imamo 16 godina a ja bih jos dugo da zivim zdrav - bez prebijenih kostiju.
- Zar ovakav zivot vredi nesto?
- Ne znam, valjda. Ti bi mogla da skines tu crnu majicu, ne moras bas da ih izazivas!?
- Necu da je skinem. Uostalom, razocarao si me. Zar posle svega neces sa mnom? Nisu li nam sve uzeli? Ko je kriv sto ti i ja ne idemo vec tri godine na letovanja, sto ne idemo u Italiju, Francusku, kao nasi vrsnjaci u svetu. Zar nismo to vec apsolvirali?
- Pusti me. Ne idem. Javi se kad veceras dodjes. I cuvaj se.
Tako razocarana, spremila sam se i posla. Sa hiljadama Pancevaca, puna energije, krenula sam putem Beograda. Nesporazumi sa policijom na putu su brzo prevazidjeni tako da smo u Beograd stigli relativno brzo. Sve je bilo jos uvek mirno. Kao zatisje pred buru. Svi su se gledali nekako zbunjeno. Ocekivali smo malo vise ljudi i energije.
Tek posle sat vremena setnje po Beogradu, primetili smo da se centar grada puni ljudima. Cacani, Pancevci, Nislije, Novosadjani, naravno Beogradjani, svi su bili spremni.

*   *   *
Pored mene je stajao mladic sa limenkom piva, bio je vec pijan. Poceo je sa komentarima o sadasnjoj vlasti. Pazljivo sam ga slusala jer je iako pijan bio u pravu.
- Pizda mu materina mladost mi je upropastio, necu vise da cutim - hocu na Dedinje!
Iz daljine su se culi bubnjevi. Stigao je Dragoljub Djurici} sa svojom ekipom u majicama "G-17 plus". Bila sam zadivljena, nikada vise ljudi nisam videla na jednom mestu.
- Deco, danas ili nikada - plakala je baka do mene i govorila.
Svaki drugi demonstrant drzao je u rukama fotoaparat. Jos uvek je sve bilo mirno. Blizilo se 15 casova, poslednji rok do kada je SIK trebalo da proglasi izbornu pobedu DOS-a. Sedeli smo na klupi u Pionirskom parku ispred Skupstine.
- Dosta mi je ovoga. Godinama vec mitingujem i nista. Ne mogu vise ovako, ja stvarno vise nemam snage. Ako danas ne bude nista... - iznenada je prekinula recenicu studentkinja pete godine medicine, sedeci na klupi pored mene.
Dok smo pricali fazone o Slobi i Miri, nastalo je neko komesanje ispred Skupstine. Zastava DOS-a je bila na ulaznim vratima Skupstine. Policija je krenula na one u prvim redovima, bacen je i prvi suzavac.
Onako iznenadjeni, poceli smo da placemo vec posle par minuta. Gusilo me je, cepalo grlo i lice. Onda muka, povracalo mi se.
Gledala sam kako svi beze psujuci. Neke zene su se saplitale, padale, onesvescivale se. Jedan stariji covek, hronicni asmaticar pokusavao je da pronadje inhalator - pao je na zemlju i u poslednjem trenutku izvukao ga iz dzepa.
Doktori su razapeli sator za prvu pomoc dok su kola Hitne pomoci okolo patrolirala. Kroz masu su prosli Batic, Micunovic i ostali. Narod je ponovo dobio snagu.
Bacen je i sledeci suzavac, ali niko vise nije bezao. Nismo imali gde a i oci su se privikle. Posmatrali smo Skupstinu, bilo je opasno. Neki su pokusali da udju u nju ali je policija jos uvek bila odlucna.
Usla sam u piceriju na Trgu da popijem malo vode i pri povratku videla zastavu OTPOR-a na prozoru Skupstine koja se dimila. Skocila sam od srece. Najzad!
Posle desetak minuta video se i plamen, dim je bivao sve veci.
- Ovo smo sredili, ali RTS je ostao. Napred ljudi, to je njihovo glavno oruzje, ali ne jos zadugo - ljutito je komentarisao jedan covek srednjih godina.
Nisam smela da podjem prema Takovskoj. Zato je krenuo BAGER.
Oni hrabriji su se uskoro vratili sa novostima.
- Nema vise RTS-a. Pukli su! I Komrakov je cak plakao. Bager je morao da radi!
Neverovatno. Jos neverujuci u pobedu, izljubili smo se sa najblizima. Plakali smo od srece. Morala sam da se ustinem jer sam mislila da sanjam. Ubrzo su stigli crno vino i domaca pa veselju nije bilo kraja.
Kroz nepun sat gradjanima se obratio Kostunica. Prvi put se tako dugo aplaudiralo predsedniku drzave. "Spasi Srbiju iz ludnice, Kostunice, Kostunice!" -  orilo se ulicama prestonice. Beograd je konacno bio slobodan grad.
- Izvinite, moze li jedan intervju za BBC? - na engleskom je pitala novinarka.
- Naravno.
Rekla sam joj da sam srecna i da mi je drago sto se to desilo bas sada. Htela sam jos mnogo toga da joj kazem ali tada je na terasu Skupstine grada izasao Branislav Lecic i obratio se nama, pobednicima.
- Dobro vece, Slobodni Beograde. Dobro vece, Srbijo! Cujes li me... Ostanite nocas ovde, ovde vam je mesto. Jos nocas Srbijo, posle cemo lako...
*   *   *
Te noci Beogradom se orila razlicita muzika. Pijani momci i devojke vozali su se u kabrioletima, masuci zastavama DOS-a i OTPOR-a. Doduse, glavni grad je bio prljaviji nego ikad, ni jedna prodavnica nije radila, semafori takodje. Kao posle elementarne nepogode. Mozda smo i imali elementarnu nepogodu ali je nismo bili svesni.
Krenuli smo kuci sa ponosnim i srecnim Pancevcima. Srce nam je bilo puno. Neki su i dalje plakali. Uradili smo jedan veliki posao. Covece, PRVA SLOBODNA NOC U SRBIJI!
*   *   *
U Omoljici slavlje. Centar pun ljudi. Na svakom koraku slusas neke nove verzije "Beograda" tog 5. oktobra.
Posto mi je "crkao" televizor, otisla sam kod komsije da vidim RTS, BK, Politiku... Razlika u odnosu na prethodni period je bila ocigledna. Gledam oslobodjene medije. Mo`da je to prva tekovina nase "bager revolucije".
Oko ponoci okupili smo se i uz vino nazdravili. IN VINO VERITAS! Da, da u vinu je istina. Ljudi, GOTOV JE!
Marijana Polic


S  P  O  R  T


Rukomet: Prva srpska liga
Rukometasi hvataju zalet
- Cilj nam je da ostvarimo plasman pri vrhu tabele

Rukometasi omoljacke "Mladosti" su u novu sezonu usli sa dosta ambicija. Sacuvali su ekipu iz prosle sezone i sa novim trenerom Dobrivojem Tomicem imaju nameru da postanu ekipa za respekt.
Prvu utakmicu su odigrali sa "Slogom" iz Petrovca na Mlavi i remizirali 23:23. Nakon utakmice predsednik Kluba je ipak bio optimista.
- Zadovoljan sam rezultatom s obzirom na dogadjaje koji su se odigrali na terenu. Ocekujem da cemo iz utakmice u utakmicu igrati sve bolje i na kraju ostvariti plasman oko cetvrtog - petog mesta na tabeli - porucuje Dragan Vasic, predsednik RK "Mladost".
U naredna dva kola igraci su ga slabim partijama i porazima, demantovali. Posebno je tezak bio poraz protiv ORK "Panceva" 32:22. Ipak, taj poraz kao da je rukometase prenuo iz sna i usledila je pobeda nad ekipom "Prva iskra" iz Barica. Potom su usledila dva nova, nesrecna poraza. Od 7. kola sve je krenulo na bolje. Uz malo srece pobedjena je ekipa "Beogradskih elektrana", potom smederevski "Sartid" i onda veoma ubedljivo "Mladi radnik" iz Pozarevca rezultatom 38:26. U 10. kolu Omoljcani su porazeni od druge ekipe beogradskog "Partizana". Iako su Beogradjani pobedili sa visokih 12 golova razlike, mora se priznati da su nasi rukometasi pokazali kvalitetnu igru protiv favorita.
U 11. kolu sastali su se protiv ekipe "Zemuna" i mada u nekompletnom sastavu odigrali nereseno 21:21 sa bolje plasiranim gostima. Jedan bod su osvojili i u narednom kolu kada su za protivnika imali drugoplasirane Dolovce i po mnogim ocenama veoma los i neobjektivan sudijski par. U 13. kolu Omoljcani su igrali protiv ekipe "Morave" u Velikoj Plani.

N. Bundalo
Fudbal: Prva juznobanatska liga
Borba za vrh
U poslednja tri kola - tri pobede

Fudbaleri omoljacke "Mladosti" su prvenstvo odigrali u promenljivom ritmu. Od petog kola odnosno 15. septembra ostvarili su cetiri pobede, tri poraza i dve neresene utakmice. Hronoloski to izgleda ovako, prvo su izgubili od "Sloge" iz Plandista sa 3:2 a onda pobedili "Spartak" iz Debeljace sa 1:0. Usledila su jos dva poraza i isto toliko remija (oba bez golova 0:0).
Posle tih pocetnih neuspeha usledile su dobre igre i naravno dobri rezultati. Izabranici trenera Ivana Djurica pokazali su zavidan kvalitet i napredak u igri pa su tako uspeli da zadrze korak sa vodecim ekipama u ligi. Sada se u prvenstvenoj trci nalaze na trecem mestu.
Moguce je ocekivati da ova ekipa koja predstavlja spoj mladosti vecine i iskustva pojedinih igraca, pokusa mozda vec u narednoj sezoni da izbori ulazak u visi rang takmicenja. Na putu ka tom cilju pomogla je i pobeda sluzbenim rezultatom 3:0 posto gosti iz Jasenova nisu dosli u Omoljicu. Tako su nasi fudbaleri okoncali jesenji deo prvenstva u Prvoj juznobanatskoj ligi na visokom trecem mestu.

N. B.
Kosarka: Liga Srbije za mla|e kategorije
Mladji pioniri najuspesniji

Kosarka je u poslednje vreme postala vodeci sport u Omoljici. To dokazuje i cinjenica da vecina mladih ucestvuje u radu raznih juniorskih kosarkaskih sekcija.
- Do sada su mladji pioniri imali najvice uspeha. Plasirali su se medju 10 najboljih ekipa u Vojvodini. Pioniri su imali veliku sansu ali su je nazalost upropastili. Bili su oslabljeni i izgubili dve zadnje utakmice pa su morali da se zadovolje trecim mestom u opstini. Kadeti su ove godine igrali katastrofalno. Uopste nisam zadovoljan. Bilo je i odustajanja, tako je jedan od glavnih igraca otisao u "Zvezdu". Nadam se da ce mladji pioniri uci medju tri najbolje ekipe u Vojvodini. Jedini problem su finansije. Bila bi prava steta ne iskoristiti jednog reprezentativca i pet potencijalnih reprezentativaca u borbi za visok plasman - kaze Jovica Stanimirovi} - Sile, trener i vodeci covek KK "Omoljica".
Planira se osnivanje seniorskog tima u Omoljici jer kosarka dobija primat medju sportovima u nasem selu. Vratila se na velika vrata. U isto vreme pre dva - tri meseca je pocela da trenira generacija 1990./91. koja ce sigurno predstavqati nasu buducnost.
- Iskoristio bih priliku da cestitam predstojece praznike igracima, njihovim porodicama i naravno vasim citaocima - na kraju je istakao Jovica Stanimirovic.
Pridruzujuci se cestitkama zelimo da kosarka u selu konacno dobije seniorski tim.

N. B.
Odbojka
U zdravom telu zdravi duhovi

Svake godine na nivou osnovnih skola odrzava se turnir u odbojci kako za decake tako i za devojcice. Ove godine turnir je trajao cetiri dana od  20. do 24. novembra i na njemu su nasi mladi odbojkasi zabelezili sledece rezultate.
Decaci su pobedili svoje vrsnjake iz pancevackih skola "Stevica Jovanovic" sa 2:1 i "Zmaj Jova" sa 2:0 dok su devojcice izgubile od skole "Vuk Karadzic" iz Starceva sa 2:0 i od {kole "Branko Radicevic" iz Panceva sa 2:1.
Takmicenje se nastavilo u Starcevu gde su nase devojcice pobedile Pancevke iz skole "Branko Radicevic" rezultatom 2:1 dok su izgubile od Starcevki sa 2:0. Decaci su izgubili od "Zmaj Jovine" skole sa 2:1 dok su pobedili ekipu iz skole "Stevica Jovanovic" sa 2:0.

Medju najboljima bili su Dragana Kovacevic i Marijana Divac od devojcica dok se medju muskarcima izdvajaju Aca Maksimovic i Dragan Zivkovic. Najvece iznenadjenje priredila je Dunja Savanovic kao najbolji server.
Zanimljivo je bilo da je nasa ekipa devojcica tek mesec dana od formiranja prikazala dopadljivu igru i zauzela drugo mesto na turniru.
Po odigranom drugom kolu takmicenja, pobednici odlaze u Novi Sad. Kad je u zdravom telu, zdrav duh - pobede su neminovne, zato pozelimo im mnogo srece.

J. Maksimovic

F  E  L  J  T  O  N


75 godina omoljackog fudbala - 9. deo
Fotografije kao deo fudbalske istorije
Pre deset godina trebalo je da se odrzi sastanak predstavnika fudbala u selu sa samo jednom temom - izrada istorije fudbala u selu. Sjajna ideja nazalost nikad nije zazivela pa knjiga nije ugledala svetlost dana.

Pisanje istorije fudbala u selu ne pocinje sa danom objavljivanja ovog feljtona u nasem listu. Jos pocetkom devedesetih godina pojavila se zelja da se fudbalska istorija pretoci u pisani materijal kako se ovi dogadjaji ne bi zaboravili. Najpre je zamisljeno da se osnuje posebna redakcija koja bi radila na planu i programu, pisala tekstove i odredila rokove njihovog zavrsetak. Sastanak je zakazan za 26. oktobar 1990. godine i u seoski Dom kulture je pozvano cak 49 fudbalera, zaljubljenika u fudbal, sudija i trenera. Od svih pozvanih na sastanak je doslo svega sestorica, medju kojima su bili Djura Egic i Velicko Simic - Kajzer. Zato sastanak nije odrzan ali je dogovoreno da se nastavi sa aktivnostima na izradi ove male enciklopedije omoljackog fudbala. Padala su brojna obecanja ali kako je vreme odmicalo tako su ona pala u vodu. Jedino je Stevan Svilar ponudio vise fotografija koje svedoce o nekim prohujalim vremenima u omoljackom fudbalu, ali knjiga nikad nije ugledala svetlost dana jer nije ni pocela da se pise. Potom su dosla turbulentna vremena kada je najvaznije bilo da klub prezivi i evo danas na{ list "Zivot sela" pokusava da ispravi neke ranije greske ali nam je zao da se niko od rukovodstva Fudbalskog kluba nije javio da pomogne pri izradi ovog feljtona.
Mnogo fudbalskih ljudi vise nije medju zivima ali iz pijeteta prema njima objavljujemo fotografije i u ovom broju naseg lista kako se neki likovi i neka imena ne bi zaboravili. Uostalom poznato je da sve sto nije zapisano, kao da nije ni postojalo. Zato je ovo nas mali poduhvat kojim pokusavamo da otrgnemo od zaborava neka davna vremena.
Brojne fotografije koje mozete videti iz broja u broj nazalost nismo u stanju da odgonetnemo jer se Steva Svilar, kao vlasnik fotografija i autor feljtona ne mogu setiti tacnih godina i imena fudbalera. Zato na vama, postovani citaoci ostaje da desifrujete ove podatke i mozda pomognete redakciji u realiziciji feljtona. Pozivamo vas da nam podatke o fotografijama (iz koje su godine i kako se zovu igraci) dostavite, kako bi ostalo zabelezeno i za buduce generacije. Fudbal u Omoljici nije "tikva bez korena".
U ovom broju objavljujemo sledece fotografije:
1. fotografija pokazuje nase fudbalere na celu sa Ilijom Barajicem a zavrsava se Stevanom Svilarom;
2. pocinje sa Stevanom Svilarom a na kraju je Stojmen Jacimovic;
3. takodje pocinje sa Svilarom a zavrsava Jovanom Jocom Markovic.

Nastavicemo sa objavljivanjem novih fotografija u sledecem broju naseg lista a autor feljtona vas poziva da date vas doprinos istoriji fudbala u selu kroz prisecanje na imena aktera sa fotografija. Nasi novinari su vam na raspolaganju.
G. Djukic