Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

Mesecni informativni list


BROJ  33



P  A  N  O  R  A  M  A      S  E  L  A

Izborni marketing na omoljacki nacin
TV Ritam o seoskoj pijaci

Tragom izjava brojnih Omoljcana koje su dali reporteru TV Ritam Draganu Dimitrijevicu, a u vezi sa navodnom izgradnjom objekta Branka Gligorica bez potrebnih dokumenata, necistoci na pijaci i neotklanjanju kvarova na vodovodnoj mrezi, obratili smo se rukovodecim ljudima u selu kako bismo saznali iz prve ruke o cemu je rec.
- Detaljnim urbanistickim planom centra Omoljice precizno je predvidjeno kako ce se dalje razvijati i uredjivati pijac i prostor oko njega. Kada je pre 12 godina bio usvajan projekat uredjenja sela svi gradjani su imali pravo da podnesu primedbe i predloge ali se tada niko nije javio da trazi izmestanje pijace. Prema tome pijac ostaje na sadasnjem mestu i dalje ce se graditi u skladu sa urbanistickim planom a gradjani koji tu zive imaju pravo u svako doba da prodju do svog prelaza cak i u vreme odrzavanja pijaca cetvrtkom i nedeljom. Pijac se cisti petkom i ponedeljkom i nije u redu da gradjani iz okolnih kuca oko pijace bacaju mrtve pilice i stoku na nasu deponiju i kontejnere kad vec imaju mogucnost da to deponuju u vreme organizovanog iznosenja smeca svakog prvog utorka u mesecu.
U ponedeljak, 18. septembra smo po prijavi Vesne Avramovic sa inspekcijom otisli na lice mesta, na pijacu i tamo zatekli 3 (tri) paprike u kanalu isped kuce porodice Petrovic. Sto se tice objekta Branka Gligorica na pijaci on je sklopio ugovor na 5 godina i ima sve potrebne dozvole a radove je trenutno obustavio ne zato sto mu je inspekcija zabranila vec sto prikuplja materijal za nastavak radova. Prema tome, svakom je jasno da se koristi ovo predizborno vreme da bi se okaljao nas ugled pa sad odjednom nista ne valja u selu. Ti ljudi od sezdeset godina nisu sposobni da raspravljaju o bilo cemu, zato neka puste mladje da rade - porucuje Goran Petrovic, direktor JKP "Omoljica".

G.Lupinka

--------------------------------------------------------------------------------

Rezultati izjasnjavanja gradjana
Samodoprinos prosao

Od 20. jula do 20. avgusta (ali i malo duze) clanovi vise komisija obilazili su Omoljcane po kucama kako bi na licu mesta saznali koji je njihov stav o uvodjenju novog Mesnog samodoprinosa. Prama rezultatima koje je Komisija za samodoprinos utvrdila a Odbor Mesne zajednice Omoljica potvrdio, za samodoprinos je glasalo 2800 gradjana (51%) dok se protiv izjasnilo svega 298 (5%) gradjana. Medjutim, veliki broj gradjana (2460 ili 44%) se nije izjasnio zbog razlicitih razloga, mada je najcesce to bilo zbog toga sto komisije nisu zatekle gradjane kod kuce.
Kako saznajemo od Djure Miloseva, jednog od clanova Komisije za samodoprinos na osnovu ovako utvrdjenih rezultata mozemo konstatovati da je Mesni samodoprinos prosao. Dakle, od 1. oktobra ove godine Omoljcani ce izdvajati deo svog dohotka za samodoprinos i on ce trajati do 31. septembra 2005. godine.
Problemi sa utvrdjivanjem rezultata su se javili zbog zastarelih birackih spiskova po kojima u Omoljici ima 5553 biraca ali je na terenu utvrdjeno da oko 670 gradjana vise nisu zitelji Omoljice iz razlicitih razloga. To prakticno znaci da Omoljica ima oko 4900 biraca tako da 51% za samodoprinos ne predstavlja pravu sliku jer je ovaj procenat uzet na broj od 5553 biraca. U svemu zacudjuje podatak da se preko 10% gradjana jos uvek vodi u birackim spiskovima iako ovde ne zivi ili je rec o umrlim osobama.
 
 

ZA                                  2800       (51%)
PROTIV                          293       (5%)
NIJE SE IZJASNILO  2460        (44%)
ukupno:                         5553  biraca

--------------------------------------------------------------------------------

Razvojna poluga malih sredina
Teledom mozda i u Omoljici

Muzlja kraj Zrenjanina je 12. septembra bila domacin mini seminara na kojem se govorilo o izazovima novog doba i novoj organizaciji Teledom Saveza Jugoslavije. Medju prisutnima bilo je i Omoljcana koji su uzeli aktivno ucesce u radu.
"Teledom je odgovor Mesne zajednice na izazove informacionog drustva, a misija mu je da pruzi istovetne sanse svakome za iskoriscavanje novih razvojnih mogucnosti, za napredak i razvoj, da ucini savladivijim materijalne, kulturne i druge prepreke, te da smanji opasnosti koje prate sveukupne drustvene i razvojne promene".
Cilj ovog programa je da pruzi neophodne informacione usluge pre svega u manje razvijenim, seoskim sredinama. Koja je uloga Teledoma?
Okruzeni brojnim ogranicavajucim faktorima, izolacijom i sankcijama Teledom nudi mogucnost sticanja saznanja o ukljucenju malih sredina u veliki svet i dostignuca u njemu. Racunarska tehnika i internet nude virtuelni svet buducnosti koji ima primarnu ulogu u Teledomu.
Teledom Savez Jugoslavije (TSJ) je od partija nezavisna organizacija. Savez zeli da otvorenost njenih usluga bude dostupna svim zainteresovanima u mikro seoskim sredinama. Otvaranje Teledoma znaci pre svega upoznavanje mladih u selu sa Internetom i kompjuterima koji su nazalost u nasim uslovima mnogima jos uvek nedostupni imajuci u vidu plate i ostale prihode.
Da bi Omoljica dobila Teledom neophodna je podrska Mesne zajednice u davanju prostorije i prateceg materijala dok bi Savez teledomova obezbedio 9 racunara, TV, telefon, faks, video i druge uredjaje masovne telekomunikacije. Uz sve to vise lica bi dobilo trajno zaposlenje a kao obaveza neophodno je povezivanje sa jos 2 susedna mesta u kojima bi se organizovalo istureno odelenje Teledoma.
Interesantno je da su nasi predstavnici svojim zalaganjem uzeti u ozbiljno razmatranje za otvaranje Teledoma u Omoljici ali ce od podrske sela i seoske vlasti zavisiti realizacija ove ideje. Rad na internetu i kompjuterima bi sigurno uticala da se mladi u Omoljici okrenu od nekih poroka koji su u poslednje vreme znacajno uzeli maha. Hoce li ideja biti sprovedena u delo, ostaje da vidimo narednih dana.

M. Polic

--------------------------------------------------------------------------------

Saznajemo
Posmatraci CeSID-a u Omoljici

Da bi predstojeci izbori protekli u regularnim uslovima, ove godine se obucava na hiljade posmatraca beogradskog Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID). Za razliku od ranijih izbora pripreme posmatraca proticu u mnogo ozbiljnijoj atmosferi pa se tako jedna od CeSID-ovih kancelarija nalazi i u Pancevu sa namerom da pokrije izborne aktivnosti na celoj teritoriji nase opstine.
Ovom prilikom ni Omoljica nije ostala po strani, tako da se po nasim saznanjima 5 mladih osoba sprema za posmatranje regularnosti na predstojecim izborima. Njihova uloga je da tokom izbornog dana prisustvuju sprovodjenju izbornih radnji na svim birackim mestima i po zatvaranju daju pismeni uvid o svim aktivnostima na tom mestu. Otuda ne treba da zabrinjava Omoljcane ukoliko se na sva cetiri biracka mesta pojave CeSID-ovi posmatraci, inace nasi sugradjani.
Poslednjih dana javljaju se brojni problemi sa dobijanjem akreditacije za nadziranje izbora ali se u pancevackoj kancelariji CeSID-a nadaju da ce i ovi problemi biti premosteni do pocetka glasanja.

M. Polic

--------------------------------------------------------------------------------

Iz komunalnog preduzeca saznajemo
Obnova zakupa grobnog mesta

Pre desetak dana radnici JKP "Omoljica" su podelili vise od 100 obavestenja u kojima se potomci obavestavaju da je isteklo deset godina od kako su zakupili grobno mesto pa je potrebno obnoviti zakup. Gradjani dolaze u prostorije komunalnog preduzeca da se informisu o uslovima zakupa tako da smo saznali da se za 10 godina naplacuje 1.030 dinara po jednom grobnom mestu.
To prakticno znaci da godisnje zakup iznosi 50 dinara i isto toliko odrzavanje grobnog mesta ali prema vazecim propisima nadlezni nisu u mogucnosti da udovolje zeqama Omoljcana da podele ukupnu sumu na nekoliko godisnjih rata, kao sto je bila situacija ranije. U komunalnom preduzecu jos napominju da je i ova cena ispod realne jer je u Pancevu zakup grobnog mesta 1.000 dinara po kvadratnom metru sto je duplo skuplje nego u Omoljici.

G. L.

--------------------------------------------------------------------------------

Stanje useva u seoskom ataru
Susa prepolovila prinose

Poslednje kise koje su prethodnih dana pale nisu uspele da bitnije uticu na vegetacioni ciklus useva u nasem ataru. Kako saznajemo od Gorana Micica, direktora Zemljoradnicke zadruge "Cukarica" na nasim poljima je ove godine palo svega 170 litara padavina sto je ubedljivo najmanja kolicina u visedecenijskom proseku padavina. Uobicajeno je da Omoljica ima oko 550 litara u toku godine, pa se i na osnovu ovih pokazatelja jasno vidi stanje u kojem se nasla nasa poljoprivreda posle nezapamcene suse.
- Prinosi zbog suse su znatno umanjeni a neki i vise nego prepolovljeni. Soja je posebno podbacila, na nekim poljima i do 70 posto tako da se prinosi krecu i oko 200 kilograma po lancu. Ovih dana se privodi kraju zetva suncokreta. Ova kultura voli sunce pa joj susa nije mnogo umanjila prinose, tek za nekih 20 - 30 posto u odnosu na visegodisnji prosek. Mogu reci da su nasi seljaci imali od 900 do 1700 kilograma suncokreta po lancu. Pocelo je i branje kukuruza koji je drasticno osetio susu tako da su prinosi oko 3 tone po hektaru. Zbog koriscenja zalivnog sistema semenski kukuruz je dobro rodio, racuna se i do 6 tona. Samo desetak dana u toku jula kada je znacajno opao nivo Dunava sistem za navodnjavanje nije mogao raditi sto se ne belezi od 1993. godine kada je instaliran ovaj sistem. I secerna repa jako tesko podnosi susu tako da ce i ovde prinosi biti mozda i do 80 posto umanjeni. Poljoprivrednici su proslih dana dobili premiju za repu u iznosu od 1.500 dinara po hektaru - kazao nam je Micic.
U Zadruzi vec sada nude mogucnost uzimanja semenske robe po vazecim uslovima. Semenska psenica se moze nabaviti za suncokret po paritetu 1:1,1 a za merkantilni kukuruz u odnosu 1:1,2 kg. Semenski kukuruz se daje za 10 kilograma merkantilnog kukuruza ili isto toliko suncokreta. Novi rod kukuruza se otkupljuje po ceni od 7 dinara uz 25 posto vlage po jus kvalitetu ali zemljoradnici imaju mogucnost da po nesto vecoj ceni (proteklih dana se kretala oko 7,50 dinara) predaju kukuruz Graneksportu.

G. L.

--------------------------------------------------------------------------------

U organizaciji nasih lovaca
Treca "Gulasijada"

U okviru prateceg programa ovogodisnjeg "Zisela" Lovacko drustvo je u basti restorana "Lovac" organizovalo sada vec tradicionalnu "Gulasijadu". Program je poceo u utorak, 8. avgusta u podne a u gastronomskim vestinama takmicilo se svega 5 takmicara.
- Mali odziv je verovatno rezultat lose finansijske situacije. Naime, takmicari su morali sami da obezbede materijal a to u sadasnjim vremenima priznacete nije tako jednostavno i jeftino. Medjutim, tradicija se uprkos problemima nece prekidati - kaze Dusan Jeftic, predsednik Lovackog drustva.
Prvo mesto i 1000 dinara osvojio je Bora Topalovic, drugoplasirani sa 600 dinara je Buda Tadic a Lovacko drustvo trece sa 400 dinara. Sledili su kao cetvrti Bole Suzukovic i jos jedan takmicar iz Ivanova. Preostaje da uspesnije i masovnije takmicenje ocekujemo vec sledece godine na cetvtroj "Gulasijadi".

D. Polic

--------------------------------------------------------------------------------

Izbori i oko njih
Obecanje ludom radovanje

Poznati smo kao narod u cijem je visevekovnom iskustvu nastalo  bezbroj izreka-poslovica i drugih oblika narodnog knjizevnog stvaranja. Mnoge izreke govore o dobrim i lepim iskustvima, ali jos vise je onih koje govore o pojedinacnom ili kolektivnom manje dobrom iskustvu. No i pored svih tih iskustava nasedali smo u zamke koje su nam postavljali bilo nasi, bilo stranci. Najgore nam je padalo kada smo od svojih dozivljavali obmane i lazi.
Elem, svima je dobro poznato da nase novine stalno kubure sa nedostatkom para pa je tako poremecena periodika izlazenja lista ali i svi nasi planovi i programi. Ipak uvek smo bili nepristrasna novina koja daje prostor svim politickim opcijama tako da nismo u sluzbi bilo koje partije mada istine radi, spremni smo da se kriticki osvrnemo na mnoga aktuelna desavanja koja zaokupljaju paznju javnosti.
U vreme kada smo pocinjali sa radom, bejasmo jedina novina u seoskim sredinama Panceva. Zato smo s pravom ocekivali finansijsku podrsku od strane Opstine. Kad je dosla nova vlast pljustala su obecanja od Odbora za informisanje pa sve do predsednika Izvrsnog odbora kako ce sve uciniti da nas status bude trajno resen. Obecanja od kojih "boli glava". I zbilja, nas vec 3 godine boli glava. Mi stalno pisemo pisma i podsecamo ih na predizborna obecanja a oni ni repom da mrdnu.
Uprkos svim teskocama mi i dalje izlazimo, pojavljujemo se medju citaocima i tragamo za svojim mestom pod informativnim nebom. Onaj drugi deo izreke "ludom radovanje" ne priznajemo. Razmisljamo, valjda ce doci neki pametniji ljudi koji ce umeti da cene ove novine i novinare koji za svoj rad ne primaju licne dohotke. Mi i dalje cekamo.

A. T.

--------------------------------------------------------------------------------

Novosti o novim prikljuccima
Telefoni po nizoj ceni

Iako poslovi na dobijanju nove centrale i novih prikljucaka u selu nisu daleko odmakli vest o umanjenju cene ce sigurno prijati mnogim Omoljcanima koji nameravaju da dobiju telefonski prikljucak.
- Umesto do sada aktuelne cene u razgovorima sa odgovornima u pancevackom "Telekomu" smo saznali da ce cena telefonskog prikljucka iznositi 900 nemackih maraka za placanje odjednom odnosno 1.000 maraka za placanje u 5 mesecnih rata, sto je znatno umanjenje. Ali i ova cena nije konacna jer ljudi iz "Telekoma" pregovaraju sa izvodjacima radova da cena bude 800 maraka. To bi mogla da bude konacna cena, ali jos nista ne mozemo obecavati gradjanima jer je sve to jos uvek nezvanicno. Siguran sam da ce i ova cena uticati na jos veci broj prijava gradjana ali o pocetku zakljucenja ugovora i ostalim radovima, zainteresovani ce biti blagovremeno informisani - kaze Goran Petrovic, direktor JKP "Omoljica".
Do sada je prijavljeno preko 300 gradjana ali to nije konacna brojka jer nadlezni smatraju da ce u trenutku kada pocnu radovi biti novih prijava.

G. L.

--------------------------------------------------------------------------------

Iz maticnih knjiga
(izmedju dva broja)

Rodjeni:
dobili cerku: Banda Zorica i Milan (Andjela); Tomic Biljana i Ivan (Katarina); Tisma Katja (Maja); Nikolic Borka i Milovan (Nikolina).
dobili sina: Stefanovic Brankica i Sasa (Velimir); Milosevic Daliborka i Sinisa (Bojan); Svilar Snezana i Andjelko (Jovan); Milicevic Julka i Slobodan (Mirko); Blagojevic Svetlana i Borislav (Veljko); Vujicic Bosiljka i Jovan (Borislav); Vucurovic Dragana i Mitar (Aleksa); Varga Dragana i Miklos (Milos).

Vencani:
Danijela Stankovic i Nikola Vranic; Gorica Maravic i Predrag Vlajkovic; Sanja Markovic i Milan Babic; Sladjana Mitic i Radovan Borka; Natalija Smiljanic i Dusan Maksimovic; Nina Noberda i Bogdan Erdeljan; Vesna Panic i Jovan Purkovic.
 

Umrli:
Milica Petrov (1936); Zivana Vucetic; Georgije Fara (1928); Vladimir Ilic (1969); Zarko Kovacevic (1926); Rajna Milovanovic (1938); Draginja Tadic (1930); Bozidar Aleksic (1927); Svetomir Maksimovic (1930); Nadezda Obrenov (1930).
 




K O M E N T A R I

Pogled kroz deru
Izborna muckalica
 

pise: Goran Lupinka

Predizborna kampanja je usla u zavrsnu fazu. Cini se kao da nikada do sada dva tabora (pozicija i
opozicija) nisu sa toliko zustrine i negativnog naboja nastupali na zaista brojnim mitinzima i tribinama.
Nesto sasvim drugo se dogadja u selu. Izbori za Mesni odbor kao da nisu privukli paznju javnosti pa
je Omoljica jedno od retkih sela u nasoj opstini gde ima jako malo kandidata, za 15 mesta se bori
svega 24 kandidata. Sadasnja seoska vlast je predlozila samo 10 kandidata dok je leva koalicija
(SPS-JUL) podnela 14 kandidatura za 15 mesta u Mesnom odboru (o kandidatima i izbornim
programima vise procitajte na sledecim stranicama naseg lista). Po prvi put se dogadja da je
neizvesnost velika i na lokalnom - seoskom nivou ali ne zato sto su predstavnici stranaka agilni vec
naprotiv, sto je izbor mali pa se ne zna ciji glas moze da presudi. Iako su nadleznosti seoskog
Odbora MZ relativno male, na ranijim izborima su kampanje bile znatno ubojitije i angazovanije.
Sada toga nema. Kao da su se ljudi u selu i seoskim strankama malo umorili od politike.
Prema dostupnim podacima nesto vece sanse za pobedu na seoskim izborima ovog puta ima leva
koalicija mada su ovde prognoze svake vrste nezahvalne, s obzirom da je razlika medju glasovima
na ranijim izborima bila veoma mala. Ukoliko seoska vlast sa samo 10 kandidata uspe da osvoji
potrebnu vecinu u Mesnu odboru onda ce to biti potvrda da je dobro radila. Uostalom gradjani ce
svojim glasom u nedelju, 24. septembra presuditi. Vec tradicionalno seoska vlast je dobijala glasove
u Zlatici dok je levica bila bolja u Rumunskom kraju pa tako ostaje centralni deo sela podeljen u dve
izborne jedinice kao manevarski prostor koji moze da presudi pobednika.
U svakom slucaju bilo ko da pobedi ocekuju ga brojni poslovi u polupraznoj kuci. Valja se najpre
izboriti za sredstva da redovno stizu kako bi planovi mogli biti realizovani. Ima li Omoljica dobar
kadrovski potencijal da ostvari ovaj primarni zadatak, odlucicete Vi biraci na predstojecim izborima,
ukoliko vam se ne pomuti u glavi od brojnih glasackih listica koje budete dobili (a bice ih cak 6).

*    *    *

Seoski samodoprinos je prosao. Doduse tek nesto preko polovine omoljackog birackog tela se
izjasnilo za uvodjenje samodoprinosa ali i to je vecina. Komisija za sprovodjenje samodoprinosa je
svojim losim pristupom i neorganizovanoscu dovela u pitanje izglasavanje samodoprinosa jer je
katastrofalan podatak da skoro polovini Omoljcana nije uopste data mogucnost da se izjasne posto
pojedini clanovi komisija nisu odradili posao na terenu kako treba. Svaku kritiku zasluzuju
neodgovorni pojedinci koji su sprovodili izjasnjavanje gradjana po kucama jer ih je mrzelo da se
ponovo prosetaju po onim kucama gde nisu zatekli nikoga prvi put.
Uprkos svim problemima Mesni samodoprinos ce vec narednih dana biti znacajan izvor prihoda u
praznoj seoskoj kasi ali na ljudima koji ucestvuju u realiziciji investicija koje su predvidjene
samodoprinosom, stoji ogromno breme odgovornosti da kontrolom utroska sredstava zadrze
poverenje Omoljcana. Hoce li u tome uspeti, videcemo.
 


Moja generacija
Misli svojom glavom


pise: Marijana POLIC

"Ne palim preko... cekam izbore"
U nedelju, 24. septembra organizuju se izbori. Ko ce pobediti ili izgubiti neizvesto je. Ono sto svako
od nas moze da ucini jeste da izadje i na taj nacin direktno ucestuje u odluci kako ce ziveti.
Trenutno u rukama nemamo nista. Osim prava glasa. Prava da sami odredimo svoju sudbinu. Zato je
najbitnije da glasamo, da izadjemo na izbore i izjasnimo se po sopstvenoj volji. Previse je vremena
proslo kada su se mladi distancirali od politike, nisu izlazili na izbore i to u znatnoj meri osetili na
svojoj kozi.
Vreme je da sam odlucis - jer vremena vise nema, budi pametan, ovaj i svaki nareni put. Vreme je
da bas tvoj glas odluci pobednika.
Mladi cine jednu trecinu birackog tela u Srbiji. Njihovi glasovi odlucuju ko ce pobediti, zato je vrlo
bitno ovog puta izaci na izbore. Vreme je da oni koji biraju budu bitniji od onih koji se biraju.
Pokusajte ovaj put da vi odlucujete jer je to jedinstvena prilika umesto da uvek neko drugi u vase
ime donosi tako vazne odluke. Sad ili nikad.
SAD, jer se radi o nama! O mojoj, tvojoj, nasoj buducnosti. Svaki glas je vazan. Ne zaboravi da od
tebe sve zavisi! Samo od tebe. Zato je 24. septembar veoma vazan dan. Pokazi drugima da si
dorastao zadatku, da si svestan i pametan da mozes sam da odlucis. Ne dozvoli da manipulisu
tobom, jer si i ti formirana licnost. Ostavi sve po strani i slusaj samo sebe.
Vreme je da i ti kreiras svoju buducnost, zato kreni, pokazi da ti je stalo do Srbije. Kreni u
osvajanje istine, sada je jedina sansa da im kazes sta hoces, neka vide da umes da mislis svojom
glavom.
U zivotu su bitni trenuci. Ovo je trenutak koji ne smes da propusti{. To je dan koga ne smes da
prespavas. Jednim potezom olovke odredi svoju buducnost. Zato moras da izadjes. Budi odlucan,
hrabar i pamet u glavu.
O tvojoj zemlji se radi. I kako Petar Lukovic kaze - "Ili ce Srbija biti normalna drzava ili je ovo
jedinstvena prilika da se svi iz Srbije iselimo". Ko poslednji izadje neka ne zaboravi da ugasi svetlo!



I Z B O R I    2 0 0 0.


 Izbori za Odbor Mesne zajednice Omoljica
(bira se ukupno 15 kandidata)

Izborna jedinica 21 - Omoljica 1 (Zlatica)
(bira se 5 odbornika)
1. Brzovan Radivoj, grupa gradjana
2. Vasic Momcilo, svestenik, DOS
3. Zivulj Sava, DOS
4. Kalapis Roki, DOS
5. Micanovic Nikola, grupa gradjana
6. Petrov Bogoljub, grupa gradjana
7. Svilar Kristina, grupa gradjana

Izborna jedinica 22 - Omoljica 2 (kod kanala)
(bira se 4 odbornika)
1. Avramovic Predrag, grupa gradjana
2. Grujicic Dragan, grupa gradjana
3. Djenic Janko, grupa gradjana
4. Jovanovic Sasa, DOS
5. Lukic Mitar, grupa gradjana

Izborna jedinica 23 - Omoljica 3 (centar)
(bira se 3 odbornika)
1. Bukur Perica, grupa gradjana
2. Vlajkovic Dobrivoje, grupa gradjana
3. Gajic Marko, DOS
4. Kocic Ostoja, DOS
5. Minic Voja, grupa gradjana
6. Pejic Goran, DOS

Izborna jedinica 24 - Omoljica 4 (Rumunski kraj)
(bira se 3 odbornika)
1. Bozic Svetlan, DOS
2. Velickovic Dragan, grupa gradjana
3. Vucurevic Mitar, grupa gradjana
4. Nestorovic Nenad, grupa gradjana
5. Rankovic Milovan - Koca, DOS
6. Tadic Sreten, DOS

IZBORNI  PROGRAMI

DEMOKRATSKI ZA OMOLJICU

Odbor Mesne zajednice Omoljica se u dosadasnjem periodu bavio iskljucivo komunalnim
problemima naseljenog mesta Omoljica i dosta je poslova uradjeno u prethodnih par godina: izrada
puteva, trotoara, nisko-naponske mreze, opremanje Javnog komunalnog preduzeca, sredjivanje
groblja, uredjenje centra sela, Srpske pravoslavne crkve i drugo. Sve je to radjeno iz sredstava koja
su izdvajali svi gradjani Omoljice i ona su se na najbolji nacin trosila. U prethodnom 4-godisnjem
mandatu omoguceno je da zgrada stare Ambulante bude izdata i sredjena, a da se placanje struje i
odrzavanje javne rasvete placa direktno iz sredstava Skupstine opstine Pancevo.
Da bi se ovaj trend razvoja i daljeg napretka komunalne infrastrukture i dalje razvijao potrebno je da
u Odboru Mesne zajednice budu izabrani predstavnici Omoljice koji nece partijski slepo slediti
politiku vec ce se prema svojim moralnim obavezama i odgovornosti ophoditi tako da sve pametne
ideje i predloge sprovode bez obzira ko ih predlozi.
Uzimajuci sve u obzir, molimo sve stanovnike Omoljice da izadju na glasanje i svoj glas daju za
predstavnike za koje misle da ce ih najbolje i najpostenije predstavljati a nas je predlog da bi se
kontinuitet nastavio i selo napredovalo uzlaznom linijom, da to budu sledeci kandidati:
Vasic Momcilo, svestenik, Zivulj Sava, Kalapis Roki, Jovanovic Sasa, Gajic Marko, Kocic
Ostoja, Pejic Goran, Bozic Svetlan, Rankovic Milovan - Koca i Tadic Sreten.
 
 

KANDIDATI GRUPE GRADJANA (SPS-JUL)

MI, kandidati grupe gradjana zalazemo se da se u selu jasno zna koliki je priliv novca i da se
kontrolise gde sredstva odlaze. Sredstva koja se budu prikupila od samodoprinosa treba da se uloze
u asfaltiranje ulice Djure Djakovica, zatim da se uredi banja i pristupi uredjenju Ponjavice tako da se
izvrsi izmuljavanje kako bi nasa deca mogla maksimalno da je iskoriste. Pijac treba da se uredi tako
da se tezge pokriju i da se odvoji zelena od stocne pijace uz redovno ciscenje i odrzavanje.
Zalazemo se da se pokrene velika akcija na uvodjenju gasa jer je nezamislivo da sva sela u nasem
okruzenju imaju gas a da Omoljica nema iako znamo da je to ekonomski i ekoloski najrentabilniji
energent.
Potrebno je urediti centar sela tako da vlasnici letnjih basti omoguce prolaz pesacima. Dom kulture
treba da prosiri svoje aktivnosti i na period kada nema Zisela. Kulturna ponuda treba da obuhvata
osim bioskopskih i pozorisne predstave, izlozbe, muzicke koncerte i drugo.
U Zlatici i Rumunskom kraju je potrebno izgraditi kosarkasko igraliste kako bi nasa deca imala gde
da se okupljaju. Zalazemo se za razvoj sporta koji je poslednjih godina u nasem selu dospeo na
niske grane.
Najvaznije je da gradjani imaju kontrolu nad svakim dinarom koji Mesna zajednica ulaze u razne
investicije. U tom smislu potrebno je ponovo vratiti instituciju Zbora gradjana bar jednom u 2 - 3
meseca.
Samo uz vasu podrsku moguce je sve ovo uraditi. Zato vas pozivamo da na sledecim izborima date
poverenje nasim kandidatima.
Glasajte za Jugoslaviju
Za Srbiju
Za nasu Omoljicu
 
 

                                  Dva prsta

                              Glasam za pamet,
                              prizivam razum,
                                 da zalutale
                            izvede na prave pute.
                             Nagovaram druge,
                              pravim kampanju,
                                nadanja hrle.
                           Glasacke kutije brekcu
                       pod teretom hrabrosti punoletnih
                                  al' zalud.
                                Snovi se ruse
                                noge saplicu
                                 a moj glas
                                  tavori na
                              nevazecem listicu.
 
 

 KANDIDATI ZA ODBORNIKE U SKUPSTINI OPSTINE
PANCEVO
Omoljica bira 4 odbornika u SO Pancevo

Izborna jedinica 21 - Omoljica 1 (Zlatica)
1. Malic Milorad, SRS
2. Popovic Djurica, SPS-JUL
3. Fara Zlatko, DOS

Izborna jedinica 22 - Omoljica 2 (deo prema Kanalu)
1. Andrejic Djura, DOS
2. Djenic Janko, SPS-JUL
3. Djurdjevic Zeljko, DPP
4. Obradovic Bosko, SRS
5. Rakic Marin, SPO

Izborna jedinica, 23 Omoljica 3 (centar)
1. Blagojevic Borislav, DOS
2. Vlajkovic Sreten, SRS
3. Grujicic Dragan, SPS-JUL
4. Nikic Dragan - Caka, SPO

Izborna jedinica 24, Omoljica 4 (Rumunski kraj)
1. Vasic Dragan, DOS
2. Livijus Jova, SRS
3. Radovic Radovan, SPS-JUL
 
 

  Kandidati za Skupstinu Autonomne pokrajine Vojvodine
                             (dvokruzni sistem)

1. Besevic Ljiljana (53 god.) - grupa gradjana
2. Milosev Djura (43) - DOS za Vojvodinu
3. Pantovic Milos (32) - grupa gradjana
4. Tasic Mile (55) - SPS-JUL
5. Forkapic Dragan (44) - SRS
 
 

     KANDIDATI ZA PREDSEDNIKA JUGOSLAVIJE

       1. Miodrag Vidojkovic, advokat, rodjen 1936. godine, iz Beograda, koga je
       predlozila Afirmativna stranka;

       2. dr Vojislav Koštunica, viši naucni saradnik, rodjen 1944. godine, iz Beograda,
       koga su predlozile Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije,
       Socijaldemokratija, Gradjanski savez Srbije, Demohrišcanska stranka Srbije,
       Nova Srbija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga socijaldemokrata Vojvodine,
       Reformska demokratska stranka Vojvodine, Koalicija Vojvodine, Savez
       vojvodjanskih Madara, Demokratska alternativa, Demokratski centar, Nova
       demokratija, Socijaldemokratska unija, Stranka demokratske akcije, Liga za
       Šumadiju, Srpski pokret otpora - Demokratski pokret;

       3. Slobodan Miloševic, diplomirani pravnik, rodjen 1941. godine, iz Beograda,
       koga su predlozile Socijalisticka partija Srbije, Jugoslovenska levica,
       Socijalisticka narodna partija Crne Gore;

       4. Vojislav Mihailovic, diplomirani pravnik, rodjen 1951. godine, iz Beograda,
       koga je predlozio Srpski pokret obnove;

       5. Tomislav Nikolic, gradjevinski tehnicar, rodjen 1952. godine, iz Beograda,
       koga je predlozila Srpska radikalna stranka.
 
 




K  U  L  T  U  R  A

Bio je jubilarni 30. "Zisel"
Vremepis za buducnost
- Zisel ima neku privlacnost, neposrednost, neizvesnost, zato ga volim!

Pocetkom avgusta odrzan je tradicionalni 30. Medjunarodni festival amaterskog filma, 28. Salon
fotografije i 20. Smotra dijapozitiva u boji na temu "zivot sela" - ZISEL. Mesec dana po zatvaranju
festivalskih kapija jedno je sigurno, domacini nisu izneverili goste. Brojnost posetilaca i kvalitet
fotografija i filmova  ukazuju na visok nivo ovogodisnje manifestacije. Stiglo je ukupno 340
fotografija od 63 autora, 189 dijapozitiva od 34 autora i 23 filma. Organizacija na celu sa Djuricom
Jovanovim, direktorom Doma kulture valjano je obavila posao a dobrom raspolozenju pomogao je i
tamburaski orkestar "Zisel".
Na festivalu je pored redovnog programa publika imala priliku da pogleda tri dugometrazna filma iz
najnovije domace produkcije ("Senke uspomena", "Belo odelo" i "Nebeska udica") a izvan
prostorija seoskog kulturnog sredista odigravale su se brojne manifestacije  koje su upotpunile
festivalsku atmosferu (kuvanje riblje corbe, vasar...). Deo autora iz "komsiluka" (Slovenija i
Makedonija) nije mogao da prisustvuje dodeli nagrada tako da je izostalo urucenje "Gran-prija
festivala".

                                  Filmovi

Zvonimiru Sudarevicu iz Subotice je pripala prva nagrada za film "Zemlja". Pored toga ovaj film je
pokupio nagradu za najbolju reziju, montazu i zlatan prsten za najbolju zensku ulogu. Sudarevic
napominje da je prvi put film radio u digitalnoj tehnici.
- Montiran je na racunaru sto je jedan poseban tehnoloski iskorak, u formatu 16,9. Pokusavam biti
aktuelan, barem sto se tice tehnike. Ideja je nastala silom prilika, to je trebalo da bude malo slozeniji
film, ali zbog stiske u vremenu, ispalo je ovako. Pomazuci roditeljima na salasu, rodila se ideja.
Dusica Juric, glavna glumica je predlozila ove stihove Milovana Mikovica, moj prijatelj i voditelj
subotickog tamburaskog orkestra predlozio je muziku i sve se lepo uklopilo. Moram priznati da je
ovo prvi film sa kojim sam i ja zadovoljan. "Zisel" i Omoljica su neodoljivi - imaju neku privlacnost,
neposrednost, neizvestost. Na mnogim festivalima to bas i nije tako. Zato volim "Zisel" - dodaje
Sudarevic.
Deseti put ove godine na festivalu je ucestovao Petru Dragan sa filmom "Vladina zelena plocica". On
smatra da se javlja jako mali broj novih autora i da se teme ponavljaju. Uprkos svemu Dragan
smatra da je nivo festivala veoma visok, posebno apostrofirajuci da Festival "drze" stari amateri
poput Unukovica, Kekica i drugih.
Petar Andrejic iz Starceva je dobitnik druge nagrade za film "Belmondovi snovi". Njemu je ovo prvo
ucesce na festivalu i sa debitantskim radom postigao je zapazen rezultat.
- Film "Belmondovi snovi" je uoblicavanje jednog mog multimedijalnog pristupa koji je zapoceo jos
1998. godine kada sam objavio svoju prvu kwigu - ilustrovanu publikaciju "Knjiga o Starcevu".
Nastavljeno je sa dve samostalne izlozbe fotografija i zaustavio sam se kod ovog filma. Prvi put se
pojavljujem kao autor filma, do sada to nisam radio, tako da je ova nagrada za mene veliki podstrek
za dalji rad. Nagradu sam ocekivao jer film od 55 minuta premijerno prikazan u Starcevu, je izazvao
veliko interesovanje pa sam se, otprilike, nadao necemu slicnom i ovde u Omoljici. S obzirom da je,
ponavljam, ovo moj prvi film, zadovoljan sam drugom nagradom. Ideja za film je tinjala od onog
trenutka kada sam zavrsio sa fotografijom. Koncentrisao sam se na film i jednostavno dogodilo se.
Imao sam srece jer je glavni lik iz Starceva tako da nije bilo tesko realizovati ideju koja je postojala i
ranije. "Belmondovi snovi" su prica o coveku koji ima svoj zivot koji je ogranicen nekim medjama -
sanja da je u situacijama u kojima u realnom zivotu nije. Nadam se da cemo se vidjati i narednih
godina - porucuje Andrejic.
Milivoje Unukovic, po mnogima moralni pobednik ovogodisnjeg festivala, ove godine se predstavio
filmom "Ukop - prvo lice mnozine". Unukovicev film dobio je najveci aplauz publike na otvorenoj
pozornici i da postoji nagrada publike (zanimljiva ideja) sigurno bi je dobio.
- Uvek sam se trudio da budem aktuelan, da pratim vreme u kome zivim, da snimam ljude i
dogadjaje. Film je jedan vid mog praznjenja - ja se tako osecam ove godine. To je film koji govori o
tome kako politicka nekultura govora medijski ubija coveka, najobicnijeg grobara, recimo. Mnogo
mi je vremena trebalo da napravim ovaj film, da ljudi ne misle da je to politicki film. Ja sam napravio
film o jednom pokvarenom mediju - o radiju koji vas neistinama i nekulturom govora ubija. Mi smo
u jednoj duhovnoj situaciji koja je nezavidna. Ja sam bar tako osetio, zato ne mogu da pravim film
poetski lep, kao nekada kad mi nije lepo. Veliki je greh ako vreme u kome zivite ne obelezite nekim
filmom. Ovaj ce film biti vremepis za buducnost - tvrdi Unukovic.

                                 Fotografije

Dobitnik prve nagrade za pojedinacne fotografije je Milinko Stefanovic. On je dobio prvu nagradu
za fotografiju "Vitomirica kod Peci". Prvi "Zisel" na kome je on ucestvovao bio je 1976. godine.
Cestitajuci domacinima povodom 30. jubilarnog "Zisela" Stefanovic se prisetio godina kada je sve
pocinjalo.
- Zelja za dolazak na "Zisel" nikada nije izostajala. Da li je ovogodisnji bolji ili ne, neka kazu drugi.
Fotografije su vrlo kriticki prilagodjene kako i treba da budu. Ipak izlozba pokazuje i nesto drugo -
da je neophodna jaca strucna pomoc Foto Saveza Jugoslavije organizatorima, da bi jednostavno
dobili jedan novi kvalitet, sto je zaista jedan veliki ulog i pregnuce domacinima. Kao predsednik
Foto Saveza Jugoslavije i kao autor uvek cu se odazivati na ovakve izlozbe. Trebalo bi da se na
jedan drugi nacin sve osmisli. Morali bi cesce da se sastajemo, mnogo pre festivala, sto ce sigurno
doprineti kvalitetu fotografskih izlozbi, prvenstveno. Jos jednom uz sve cestitke, nadam se jos
uspesnijim "Ziselima" - porucuje Milinko Stefanovic.
Prvu nagradu za kolekciju fotografija dobio je Velimir Savetic (FK "PMF" Beograd). On je
konstatovao da je kvalitet i ovog puta bio zadovoljavajuci.
- Ziri je nagradio moje fotografije i svakako mi je zbog toga drago. Tema moje kolekcije i fotografija
nije selo koje nestaje, vec selo koje zivi danas. Interesantno je da ono sto sam ja smislio u Podgorici
i Radjevini jesu preci danasnjih ziteqa Omoljice. Selo se modernizovalo ali tradicija ostaje. Recimo,
na mojim fotografijama je malinjak, vocnjak na visokim brdima, zatim deca koja voze biciklo kroz
selo, njihov smeh... Opstacemo dok ima te dece - porucuje Velimir Savetic.

                       Avangarda van konkurencije!?

Milan Zivkovic (FK "Art natura art") je drugonagradjeni za kolekciju fotografija. On naglasava da se
u Omoljici oseca kao kod svoje kuce, tako da ne moze da govori o tome da li se u gostima oseca
lepo ili ne.
- Sto se tice nagrada, meni je, naravno, drago kao sto bi svakom bilo. Prosle godine sam prosao
samo sa pohvalom jer nisam imao vremena da se spremim - to je jedan od retkih festivala za koje se
ja spremam. Tako sam cuo neke zlobne komentare, pa sam resio da se valjano srpemim ove godine.
Prvu ozbiljnu nagradu sam dobio bas ovde u Omoljici 1984. godine i od tada ni jednu godinu nisam
preskocio. Ne, ne, nisam u pravu - preskocio sam samo jednu kada su mi sve fotografije izbacili jer
sam bio "malo" avangardan. Ja se svake godine uporno borim protiv nekih uvrezenih shvatanja jer
sam jedini koji salje aktove koji su snimljeni na selu i ziri ih uporno iz godine u godinu izbacuje. Da
vidimo ko je uporniji - kaze Milan Zivkovic.
Ovogodisnji festival je proslavljen kako dolikuje. Zatvorile su ga tambure, one prave banatske. Po
30. put Omoljica je pokazala da moze da neguje tradiciju koja je postala sastavni deo sela. Jer "sta
je Pula prema Omoljici" kako je davne 1971. godine rekao jedan nas poznati novinar kada je
omoljacki festival prvi put svoje kapije otvorio svetskoj javnosti.
                                                               Marijana Polic

Ziri za film
     Nikola Stojanovic, Svetolik Novakovic, Blagoje Lupa, Aleksandar Tanasijevic i Vladimir
                                 Andjelkovic.
Ziri za fotografije i slajdove
                  Dragoljub Tosic, Dragan Tanasijevic i Bogdan Petrov
 
 

                             Nagradjeni filmovi

                                  Gran pri
               "Obid za dvizenje" - Zdravko Krulj, Bitolj (Makedonija)
                                prva nagrada
                     "Zemlja" - Zvonimir Sudarevic, Subotica
                                druga nagrada
                  "Belmondovi snovi" - Petar Andrejic, Starcevo
                                treca nagrada
           "Dedeka nadezde zivee" - Sasa Boskovski, Prilep (Makedonija)
 
 

                      Nagradjene fotografije i slajdovi

                       prva nagrada za kolekciju fotografija
   "Niz stranu", "Setnja", "Vocnjaci", "Svinjokolj br. 3" - Velimir Savatic, FK "PMF"
                                  Beograd

                           prva nagrada pojedinacno
      "Vitomirica kod Peci" - Milinko Stefanovic, FK "Studentski grad" Beograd
 
 
 

                        prva nagrada za kolekciju slajdova
 "Oranje s koso", "Deklici med jabolki", "Na planini" i "Plug" - Lada Kutnar, Radovljice

                           prva nagrada pojedinacno
                  "Zlatiborski pejzaz" - Milan Markovic, Valjevo



S  P  O  R  T

Derbi koji nastavlja tradiciju
Debeli i mrsavi

Derbi koji je prerastao u tradiciju i koji se redovno organizuje od 1988. godine ponovo je izazvao
veliko interesovanje medju Omoljcanima ovog leta. Debeli i mrsavi su se ponovo sastali na
Sportskom centru kraj Ponjavice.
U petak, 18. avgusta u 18 sati drustvo iz "Sarana" je ponovo zasmejavalo publiku jedinstvenom
igrom koja pleni paznju javnosti. Ipak, od svega najznacajnije je bilo "trece" poluvreme kada su
zajednickim snagama svojski prionuli na posao van terena (za kafanskim stolom).
Utakmicu je sudio Slobodan Milicev - Boda i da ne zaboravimo rezultat je bio neresen 2:2. Golove
su postigli za debele Ilija Radanovic (oba gola) a Mika Radosevic i Velizar Vukovic za mrsave.
Nismo uspeli saznati koja kilaza je bila potrebna za jednu odnosno drugu ekipu kako bi novi
takmicari imali dovoljno vremena da se pripreme za narednu utakmicu sledece godine ali obecavamo
da cemo vas i o tome blagovremeno izvestiti.
Ekipu "Mrsavih" cinili su:
Velizar Vukovic, Ranko Vulin, Branko Grujicic, Nikola Gvozdenovic, Tomislav Ilic, Mika
Radosevic, Marko Lukic, Milorad Lukic, Zlatomir Matic, Momcilo Micic - Kica i Mitar Ilic.
Tim zgodnijih, pardon, "Debelih" su cinili:
Ziva Vodenicar, Bratislav Djukic, Milutin Kocic, Lazar Tadic, Ilija Radanovic, Dusan Radanovic,
Branko Vasic, Miodrag Djolic, Janko Krsmanovic, Branko Krsmanovic, Zivko Smiljanic, Petar
Siksi i Djukan Radovanovic.
Po zavrsetku utakmice igraci su otisli u restoran "Lovac" na veceru, gde je ucesnike spektakla
zabavljao orkestar Luleta Nikolica. Dobro raspolozenje osecalo se do kasnih sati a nama preostaje
da pozelimo nastavak ove lepe tradicije vec narednog leta.

                                                                     D. Polic

 
 

                           Fudbalski turnir

U cetvrtak, 7. septembra na Sportskom centru kraj Ponjavice odrzan je zanimljiv skolski turnir u
malom fudbalu. Glavni organizator je bila ekipa muskaraca 8-3 razreda nase skole.
Na turniru je ucestvovalo 6 ekipa i to od cetvrtog do osmog razreda, tako da je svaki tim morao da
uplati po 150 dinara. Od prikupljenih sredstava podeljene su nagrade i to za prvoplasiranu ekipu
500 dinara, druga je dobila 250 a treca 150 dinara. Pobednici turnira su decaci iz 8-3.

                                                                        D. P.


F  E  L  J  T  O  N


75 godina omoljackog fudbala - 8. deo
Stevina kolekcija slika
Pozutele fotografije Stevana Svilara jos svedoce o nekim davno prohujalim
vremenima u omoljackom sportu

Stevan Svilar igrao je za prvi tim "Mladosti" doduse cesce je bio rezerva a jedno vreme i igrac druge
postave. Bio je i trener bez dozvole, odnosno propisanog dokumenta iz nekadasnjih vremena i
fudbalski sudija u jednom periodu, takodje bez sudijskog ispita. Uz sve to Steva je radio i
kolekcionarske poslove sa velikim uspehom, tako da smo sada u prilici da se podsetimo nekih
davnih vremena sa vec pozutelih slika koje su deo njegove bogate foto arhive.

"Debeli" i "Mrsavi" (slika prva)

Zahvaljujuci nasem kolekcionaru dobili smo jednu od retkih fotografija sa tradicionalnih susreta
"Mrsavi" i "Debeli". Ovaj fudbalski spektakl obicno je odrzavan u vreme Socijalisticke slave
odnosno Preobrazenja, seoske slave u toku avgusta, kada je u selu bilo dosta gostiju sa strane.
Svima je bila velika zelja da pogledaju taj dogadjaj jer se utakmica odigrava samo jednom godisnje.
Zanimljivo je da i Stevan Svilar, vlasnik ove fotografije nije siguran u kom periodu je ona nastala.
Posle silnih traganja dosli smo do zakljucka da je rec o periodu izmedju 1970. i 1980. godine. Ova
utakmica, bas kao mnoge pre ili kasnije zavrsena je neresenim rezultatom tako da je "trece"
poluvreme bilo mnogo zanimljivije, a uz bogatu trpezu, jelo i pice prepricavali su se interesantni
detalji sa utakmice.
Medju istaknutim pojedincima sa ove fotografije posebno je potrebno izdvojiti Didu Petrovica,
fudbalskog doajena, koji je nazalost otisao u legendu. Petrovic je bio jedan od organizatora ovih
susreta a ne retko i sudija sa velikim "vekerom" oko vrata. Tu su jos i Draga Jakovljevic, Boba
Kovacevic i mnogi drugi kojima sami mozete dati licni opis i podsetiti se na neka davno prohujala
vremena.
Dobro svi znamo da su svake godine ovi susreti bili sve popularniji, narocito jedan od poslednjih
susreta, odrzan na Sportskom centru kraj Ponjavice. Pamti se i sada jedan detalj kada je jedan
povredjeni igrac dobio "lekarsku pomoc" tako sto su ga isprskali pivom a da je pivo delotvorno
govori i to da je odmah skocio na noge i nastavio sa igrom.

Popularan mali fudbal - slika druga

Druga slika iz Stevinog foto albuma govori kako je u to vreme veoma popularan bio mali fudbal. On
se priseca da je bilo turnira, obicno u prigodnim momentima kao sto su slave, praznici, jubileji i
slicno. Igralo se na pomocnim igralistima, neposredno pored glavnih. Bilo je i  pravih prvenstvenih
susreta, jer su turniri bili dobro organizovani sa bogatim nagradnim fondom.
Prema secanjima naseg sagovornika, medju najboljima je bila ekipa sa "Zapada" (misli se na zapadni
deo sela). Na drugoj fotografiji prepoznajemo Voju Savanovica, jednog od najtalentovanijih
omoljackih fudbalera koji se prosetao od pancevackog "Dinama", preko Pozarevca do cuvenog
"Partizana" ali nigde nije stekao karijeru vec otisao u Svajcarsku gde i danas zivi. Kazu da i danas
dobro igra fudbal, u sta ne sumnjamo.

Uz jubilej Jovice Strbana - slika treca

Prema Stevinom secanju na trecoj fotografiji je zabelezen jedan od jubileja Jovana Joce Strbana,
poznatog omoljackog golmana. Na zalost nismo uspeli da saznamo kada je to bilo i kojom
prigodom, ali se nadamo da ce neko od citalaca imati nesto vise podataka koje ce nam javiti.
Nama preostaje samo da vas podsetimo da je Joca Strban vec sa 15 godina branio za prvu postavu
"Mladosti". Pamte se njegove bravurozne odbrane. Bio je golman sjajnog refleksa, dobrog skoka i
odraza. Lako je hvatao lopte i iz danasnjeg ugla mozemo slobodno reci da je bio preteca
savremenog golmana, kao treceg beka jer je smelo istrcavao spasavajuci tako svoj gol.
Narednom prilikom upoznacemo vas sa novim fotografijama koje govore o starim dobrim
vremenima omoljackog fudbala.
                                                               Georgije Djukic
 
 

In memoriam
Georgije Fara - Djura Bundra
(1928 - 2000.)

Nedavno nas je napustio jos jedan majstor fudbalske lopte. Rec je o Georgiju Fari u Omoljici
poznatijem kao Djura Bundra. Prisecajuci se nekih prohujalih vremena, otvorili smo stranice nekada
popularnog pancevackog sportskog lista "Panorama" iz 1992. godine kada je objavljen razgovor sa
Djurom pod nazivom "Otrgnuto od zaborava".
Ljubitelji fudbala u selu secaju se Djure Bundre kao vanrednog poznavaoca fudbalske igre. Gotovo
uvek pripadala mu je uloga veznog igraca u timu, odnosno polutke ili halfa. Fara je igrao za
omoljacku ekipu koja se u pocetku zvala "Polet" a kasnije "Mladost", mada je kao decak jos mnogo
ranije igrao po seoskim coskovima.
Zapamtio je Fara da fudbalska igra u Omoljici ima svoje tragove negde u vreme njegovog rodjenja, i
da je carobna lopta koja pleni paznju vec vise od 70 godina prvi put zaskakutala tridesetih godina
ovog veka. U to vreme se sve radilo iz ljubavi, putovalo se u seljackim kolima, a dresovi su siveni od
starih carsava.
Djura je takodje bio akter nezaboravne utakmice nase ekipe u Grockoj posle koje su svi igraci
proveli noc spavajuci na Dunavu u jednom zapustenom camcu jer domaca ekipa nije htela da
dozvoli prevoz preko Dunava posle velikog poraza na terenu. Bogato fudbalsko a kasnije i zivotno
iskustvo Djura je rado prenosio na mladja pokolenja. Godine su prolazile a sa njima i secanja na jos
jednu veliku legendu omoljackog fudbala. Neka ova prica otrgne od zaborava secanje na Djuru i
vreme kada su entuzijazam i ljubav prema carobnoj lopti bili ispred mnogih vrednosti koje su u
medjuvremenu isplivale na povrsinu.
                                                                    G. Djukic


back
nazad