Sign In Sign-Up

Welcome!

Close

Would you like to make this site your homepage? It's fast and easy...

Yes, Please make this my home page!

No Thanks

  Don't show this to me again.

Close

Mesecni informativni list

BROJ  32

---

P  A  N  O  R  A  M  A      S  E  L  A

---

Proglas Mesnog odbora
Zasto samodoprinos?

S obzirom da Omoljica nema svoje sopstvene prihode sa kojima bi mogla da finansira kompletno komunalno odrzavanje i razvoj sela, vec duzi niz godina se pojavljuje potreba za samodoprinosom kao jedinim sigurnim izvorom prihoda putem koga se mogu zadovoljiti sve potrebe sela.
Priznajemo da je pored poreza, doprinosa, taksi i komunalnog doprinosa, samodoprinos jos jedan namet na sve gradjane, odnosno nuzno zlo bez koga se u ovim vremenima ne moze a Omoljica bi sve vise stagnirala i propadala.
Shodno navedenim konstatacijama Odbor Mesne zajednice Omoljica je pokrenuo akciju za uvodjenje samodoprinosa i preduzeo brojne aktivnosti vezane za njegovo zavodjenje. Preko omoljackih novina "Zivot sela" zelimo da gradjane upoznamo sa svim elementima koji su bitni za uvodjenje samodoprinosa.
Trenutno je na snazi opstinski samodoprinos koji traje do 30. septembra 2000. godine a predlog za Mesni (seoski) samodoprinos sadrzi sledece:
1. Mesni samodoprinos se uvodi samo za podrucje Mesne zajednice Omoljica i sav prikupljeni novac se usmerava prema utvrdjenom programu u Omoljicu.
2. Samodoprinos se  uvodi na period od 5 godina, od 1. 10. 2000. do 30. 9. 2005. godine.
3. Samodoprinos placaju:

• svi zaposleni po stopi od 3 posto;
• poljoprivrednici;
• privatni preduzetnici;
• penzioneri.

• izgradnja ulice Djure Djakovica i Mise Dudica - do 40% sredstava;
• izrada projekta gasifikacije i glavnog voda - do 5%;
• izgradnja trotoara i centra sela po postojecem projektu - do 20%;
• izgradnja kapele na Pravoslavnom groblju i kupovina zemljista za prosirenje groblja - do 8%;
• sport, kultura, skolstvo i zdravstvo - do 7%;
• izgradnja nisko-naponske mreze - do 8%;
• izgradnja kisnih i sabirnih kanala - do 5%;
• izgradnja zelene pijace - do 4% i
• troskovi realizacije samodoprinosa - do 3%.

1. Najpre je odrzan sastanak Odbora MZ na kome je konstatovan nedostatak sredstava i predlozeno da se ona jedino mogu ostvariti samodoprinosom.
2. Odrzan je Okrugli sto na koji su bili pozvani svi relevantni predstavnici sela kao sto su privrednici, privatni preduzetnici, lovci, ribolovci, Dom kulture, sportske organizacije, ugostitelji i drugi gradjani koji su hteli da prisustvuju ovom skupu.
3. Odrzan je sastanak Komisije za planiranje i programiranje koja je sve predloge sumirala i Odboru Mesne zajednice dostavila konacnu listu predloga.
4. Ponovo je odrzan Okrugli sto gde su podrzani predlozi Komisije.
5. Odbor MZ je prihvatio utvrdjeni predlog i uputio inicijativu za uvodjenje Mesnog samodoprinosa Skupstini opstine Pancevo.
6. Skupstina opstine Pancevo je prihvatila inicijativu.
Posto su sve ove radnje izvrsene, ostalo je da se gradjani izjasne o navedenom predlogu.
1. U periodu od  10. 7. 2000. - 10. 8. 2000. bice izvrseno licno izjasnjavanje gradjana.
2. Formirane ekipe - sastavljene od clanova Komisije za samodoprinos i njihovih zamenika ce obici sve stanovnike Omoljice kako bi se svi gradjani mogli izjasniti da li su za samodoprinos ili protiv.
3. Svaka ekipa ce imati ovlascenja da moze vrsiti izjasnjavanje gradjana.
4. Nakon okoncanog izjasnjavanja, odnosno 10. avgusta 2000. godine, Komisija ce utvrditi rezultate izjasnjavanja gradjana.
5. Ako se ZA samodoprinos izjasni vecina od apsolutnog broja punoletnih Omoljcana ili 50%+1 konstatovace se pocetak novog samodoprinosa, a ako se ne izjasni dovoljan broj gradjana konstatovace se da se samodoprinos u navedenom periodu ne uvodi.
6. Ako samodoprinos prodje, kontrolu utroska sredstava ce vrsiti Komisija za samodoprinos i Odbor Mesne zajednice.

Pozivamo sve Omoljcane da dobro proanaliziraju sve predlozene stavke za samodoprinos, da sagledaju potrebe Omoljice u narednom periodu u sferi komunalnog opremanja sela i prihvate clanove Komisije na korektan nacin. Svoj glas dajte za sta mislite da je najbolje, kako za vas licno tako i za Omoljicu u celini.

Krajem septembra istice Opsinski samodoprinos pa je Odbor Mesne zajednice Omoljica pokrenuo inicijativu za uvodjenje Mesnog samodoprinosa. Inicijativa je prosledjena Skupstini opstine Pancevo koja je donela odluku kojom se omogucava pokretanje siroke akcije u kojoj ce se Omoljcani izjasniti sta misle o ovom predlogu. Ukoliko se dovoqan broj zitelja Omoljice izjasni za uvodjenje Mesnog samodoprinosa oko 12 miliona dinara bi se ulozilo u asfaltiranje ulice Djure Djakovica i Mise Dudica, izgradnju kapele na groblju, izradu projektne dokumentacije za gasifikaciju sela, prosirenje nisko-naponske mreze, pomoc zdravstvu, skolstvu, informisanju, sportu i kulturi, izgradnja trotoara i centra sela, modernizacija pijace i niz drugih investicija. Na Omoljcanima je da odluce hoce li novac ulagati u svoje selo ili ce jos jednom dopustiti da sve ode u Pancevo a selo ostane u zapecku.
Uprkos brojnim nejasnocama, evo sta su neki nasi sugradjani odgovorili na pitanje - sta mislite o uvodjenju Mesnog samodoprinosa?

Branka Milosavljevic, trgovac.
- Ne znam nisam razmisljala o tome. Sve zavisi, za sta ce se novac trositi. Ako pare idu na pravo mesto onda sam za.
Radmila Brankovic, nastavnik.
- Ja sam potpuno iskljucena sto se tice dogadjaja na nivou Mesne zajednice, okupirana sam nekim drugim stvarima. Jednostavno nisam u toku. Praksa je oduvek bila da se putem samodoprinosa stvore neka sredstva od kojih se nesto moze uraditi. Vrlo je tesko od ovih redovnih  sredstava iz Opstine. Mislim da je dobro uvesti Mesni samodoprinos.
Ljiljana Sreckovic, radnica.
- O samodoprinosu mislim sve najbolje. Sigurno. Slazem se s tim. Ja kao i vecina u selu zelim da nase selo napreduje, da lepo izgleda i da bude sve u redu. Ja sam za samodoprinos i tako cu glasati.
Milos Topalovic, radnik.
- Ne mislim nista o samodoprinosu. Mislim da nije dobro. I do sada je bio samodoprinos pa nista nisu uradili. Ali ako bi to islo samo za selo onda sam za. Da se zna da novac ide selu.
Velizar Vujovic, masin-bravar.
- Do sada se nije pokazalo dobro. Ako sada samodoprinos bude na nivou Omoljice, onda je u redu. Pare koje dajemo mi iz sela treba da se potrose pametno, da se plasiraju na nasem podrucju da se izradjiva selo. Ako moze svaka Mesna zajednica u Beogradu da ima svoj bazen, zasto ne mozemo i mi da imamo svoj. Ja sam za samodoprinos ali samo za selo.
Aleksandar Lazic, seoski lekar.
- Podrzavam ideju da se uvede Mesni samodoprinos. Ima jos dosta posla da se uradi ovde. Mislim da bi to bilo dobro i ocekujem da se i drugi ljudi za to zaloze.
Srdjan Topalovic, ucenik.
- Ne znam sta da kazem, jer nisam do sada razmisljao o tome. Dobro je to. Treba da bude dobro, da se izgradi sve novo, da nam selo bude izgradjeno.
Milan Rakovac, radnik i poznati tamburas.
- Mislim da je to dobro sa samodoprinosom. Treba da se sakupe pare pa da se urade neke stvari koje selu nedostaju. Treba da se popravi put, ulice, asfalt i neke druge stvari. Slazem se sa tom idejom o samodoprinosu.
Milorad Cvetinovic, sito-stampar.
- Ja samodoprinos neprestano placam. To je nasa potreba i mislim da cemo samo na taj nacin da pomognemo izgradnju i razvoj svoga sela.

Pre dva meseca u prostorijama Mesne zajednice Omoljica pocelo je prijavljivanje gradjana za dobijanje novih telefonskih prikljucaka. Prema podacima koje smo dobili od nadleznih u Mesnoj zajedici, ukoliko se prijavi dovoljan broj zainteresovanih, radovi bi trebalo da pocnu vec ovog leta a preliminarna cena prikljucka iznosi 1300 DM u cetiri mesecne rate  ili 1100 DM ukoliko se ceo iznos uplacuje od jednom. Do sada se prijavilo oko 300 Omoljcana i njihovi zahtevi su prosledjeni Telekomu Srbije koji je glavni ugovarac dok se kao izvodjac radova pominje beogradska firma "Pupin".
Interesantno je da se cena telefonskog prikljucka u gradu i kod nas u Omoljici drasticno razlikuje. Proveravali smo kod sluzbenice Telekoma i dosli do frapantnih podataka po kojima je uvodjenje telefona u privatnoj kuci u Pancevu 3.700 dinara ili oko 160 DM dok je u selu 1.100 DM ili prema sticovanom kursu oko 37.000 dinara?! Dakle, deset puta skuplje. Nas narod bi rekao "prave derikoze".
Jelica Milosevic, direktor pancevackog "Telekoma" u programu Radio Panceva je pokusala da odgovori na ovako enormnu razliku cene telefonskog prikljucka, recima kako je u selu potrebno mnogo vise investirati u ulicnu mrezu i kupovinu nove centrale ali nismo sigurni da je naisla na razumevanje slusalaca programa. Zarad telefona neko ce sigurno u ovoj prici postati "tele". Ko - prosudite sami?

Pre desetak dana zavrsena je zetva psenice u omoljackom ataru. Nezapamcena susa ne samo da je ubrzala klasanje zita, vec je nesumnjivo uzela svoj danak i u pogledu smanjenja prinosa. Ove godine su u nasem selu bile nesto manje povrsine pod ovom kulturom tako da je ceo posao znatno brze obavljen.
- Do sada smo otkupili oko 60 vagona psenice, sto je za oko 40 posto manje nego prosle godine. Razlog tako losem otkupu lezi u cinjenici da je ove godine znatno manje posejano a s druge strane seljaci svoje zito ostavljaju po ambarima jer ce im zito dobro posluziti za ishranu stoke. Prinosi su veoma razliciti i krecu se od 1000 do 3.500 kilograma po lancu. Prema dosadasnjim podacima u Zadrugi, ove godine je najvece prinose imao Milinko Tadic. On je imao preko 3,7 tona po lancu ali se mora priznati da je dosta i ulozio u svoju zemlju. Inace, kombajneri su dobili po 12 litara nafte dok je za prevoz obezbedjeno 5 litara po lancu - kaze Goran Micic, direktor Zemljoradnicke zadruge "Cukarica" u Omoljici.
Uprkos losim vremenskim uslovima kvalitet zrna je iznenadjujuce dobar. Vlaznost nije presla 13 procenata dok je hektolitarska tezina preko 80, sto u velikoj meri zavisi od vrste semena.
Na drustvenom sektoru prosecan prinos iznosi 4.788 kilograma po hektaru. Kako saznajemo od Janka Djenica, rukovodioca Ratarstva u seoskom PIK-u Tamis, susa je i ovde ucinila svoje. Sve kolicine koje je PIK imao unapred su otkupljene tako da u ovoj organizaciji nemaju problem sa isplatom otkupljenih kolicina.
Poljoprivrednici koji su predali zito Zadrugi, jos uvek ocekuju isplatu. Postoje neke najave da ce to biti vec ovih dana ali je rok od 15 dana koliko je republickom Uredbom o otkupu trznih viskova zita propisano, vec odavno prosao. Pominjane su i neke premije ali se ovih dana sa najvisih mesta u zemlji, mudro cuti.
Nasa Zadruga nudi poljoprivrednicima semensku psenicu u paritetu 1 kg. semenske za 2,2 kg. merkantilne. Moguca je razmena zita za ureu i to u odnosu 1:2 (kilogram uree za 2 kilograma zita) i semenski kukuruz u odnosu 1:10. Iz pancevackog Ratara nude razmenu zita za brasno i to za 100 kg. zita daju 56 kg. brasna tip 500 ili 42 kg. brasna tip 400 ali je interesovanje Omoljcana slabo.

U sredu, 28. juna na Vidovdan, omoljacki PIK  je postao bogatiji za jos jedan americki kombajn marke "Kejs". Kako saznajemo od Janka Djenica, rukovodioca u PIK-u "Tamis", prema ranije sklopljenom ugovoru sa predstavnicima ove renomirane americke firme u Evropi pocela je redovna modernizacija Masinskog parka najsavremenijim modelima kombajna popularne marke "Kejs". Vrednost kombajna je oko 125.000 dolara i bice isplacivan u 18 mesecnih rata.
Doduse, ovaj "Amerikanac" nije znao da ce zetva u nasim krajevima poceti znatno pre uobicajenog vremena, pa je stigao nekoliko dana posto su pali i poslednji otkosi. Ipak, jedna manja povrsina ostavljena je i za novajliju kako bi se privikao na ova nasa banatska polja. Po recima strucnjaka, novi kombajn visestruko skracuje vreme potrebno za zetvu jer predstavlja zadnju rec tehnike. O tehnickim detaljima i prednostima u radu vise u narednim brojevima novina.
Radnici PIK-a su dane pred pocetak zetve iskoristili da se odmore. U saradnji sa Opstinskim sindikatom preko 40 radnika boravilo je po banjama i turistickim mestima sirom Srbije. Rec je o Kursumlijskoj banji, Ivanjici,  Koviljaci, Soko Banji, Zlataru i Kopaoniku. Krajem jula nova grupa nasih Pikovaca ce krenuti na more. Oni ce boraviti u Becicima na crnogorskom primorju.
Tokom maja sindikalna organizacija iz Trnopoljske oblasti u Ukrajini bila je u uzvratnoj poseti sindikatu PIK-a. Tom prilikom vodjeni su razgovori o prosirenju sindikalne saradnje i uspostavljanju cvrscih veza.

Puno je Omoljcana koji su se opredelili da svoj zivot nastave negde "preko". Krenuli su u potragu  za novim, boljim, lepsim i perspektivnijim. Jedna od njih je i Natasa Luskavac, koja je davne 1989. godine otisla u Keln (Nemacka) i nije se vracala sve do sada. Njena prica pocinje 1978. godine, u junu kada je rodjena u Kelnu. Nije proslo ni mesec dana kada je sa roditeljima dosla ovde. Prvih desetak godina svog zivota provela je u Omoljici, zavrsila prva cetiri razreda skole, gde ju je uciteljica Mira Topalovic naucila prvim slovima. Te godine vratila se u svoj rodni grad i tamo zavrsila osnovnu skolu. Upisala je gimnaziju a onda zapocela sa studijama biologije. Studiranje je trajalo 2,5 godine.

Zavrsila sam sa biologijom, odvojila se od roditelja i eto... Po nesto sam pocela i da radim. Nisu to bili neki poslovi, ali tamo lepo moze da se zaradi i to za kratko vreme. Tamo te uce da se sto pre osamostalis, da steknes svoj dinar.
Problema sa Nemcima nema. Oni vise gledaju kvalitet i sposobnosti nego nacionalnost. I tako... Konkurisala sam skoro za Visu krininalisticku skolu. Cekam odgovor od njih.  Tamo je skolovanje , cini mi se, lakse. Kod nas je u 9 i 10. razredu bilo 19 nacija i naravno - problema nije bilo.
Sto se tice posla, ne znam. Mislim da onaj ko se potrudi uvek moze da nadje posao. Od 90 miliona stanovnika kod nas je 4 miliona nezaposleno. Postoji za taj mali broj pomoc od Socijalnog. Prosecna plata je 2.000 maraka. Ni kod posla ne gledaju koje si nacionalnosti, bitno je da imas papire za neogranicen boravak i potvrdu za posao. Radi se uglavnom od 9 do 20 sati.
Tamo je standard na mnogo visem nivou. Ko god hoce da radi, moze da zaradi, a ovde... Ka`u da ovde nije tako. Ponekad bih radila leti, cisto da imam za sebe. Za to kratko vreme uzimala sam novac koji mi je bio dovoljan za narednih par meseci.

Nemacka politika me ne interesuje. Jednostavno, nemam potrebu da se interesujem za to. Uopste, drugacije je mnogo u odnosu na Jugoslaviju. Ali, opet... Ja sam otisla 1989. godine kada je jos uvek sve bilo normalno. Bila sam mala, ne znam...
Znam samo da su Nemci gledali Srbe kao krivce za sve sto se desavalo protekle godine, Srbe i njihovog predsednika. Naseg, vaseg, ... ne znam ni kako da ga nazovem. Dosta su kritikovali nasu politiku. Kazu da je nikako ne vodimo. Ne znam... I taj rat... Ljudi ovde jesu u redu ali kao da je rat uticao, mnogo.

Ja ovde imam puno prijatelja. Lepo mi je sa njima. Drago im je sto sam dosla. A vec za desetak dana se vracam. Videla sam se ponovo sa mojim ljudima. Ljudi su ovde malko bolji nego tamo. Stvar je u dusi. A mozda i nije...
Mada je drugacije u Nemackoj - slobodniji su. Trenutno su IN mindjuse u nosu. I tetovaze su u fazonu. Jedno je Nemacka a drugo Juga. Da, sigurno je tako.

Sve u svemu treba imati tu zicu - u pitanju je snalazljivost. Treba imati strpljenja i razumevanja za njih. Tek tada mozes prihvatiti njihovu modu, kulturu, mentalitet, sve. Ja sam poprimila dosta njihovog zato sada ne mogu da u potpunosti budem objektivna. Ipak, sam se tamo rodila i zivim vec 11 godina. Sve je to mozda jace od mene.

Natasa je zavrsila svoju pricu ali se nije osmehnula. Pogled joj se zadrzao na slici na zidu. Na njoj su ona i njena majka pre 15 godina.
Posle par minuta podigla je pogled - jedna suza klizila je niz obraz. Brzo se trgla, nasmejala i pozvala me da vidim ostale porodicne fotografije.

Dana 1. juna ove godine navrsilo se godinu dana od pogibije trojice oficira jedinice PVO koja se nalazili u seoskom ataru. Rec je o generalu Ljubisi Velickovicu, pukovniku B. Pejcicu i majoru S. Trifunovicu. Pomenutog dana na mesto nesrece izasla je samo porodica pokojnog majora Svetomira Trifunovica, njegovi ratni drugovi i klasici sa Vojne akademije. Parastos su sluzili svestenici Milisav i Momcilo Vasic a tom prilikom se na Cukarici okupila i manja grupa Omoljicana koja je odala postu izginulim oficirima.
Zao nam je da se na godisnjicu pogibije ratnika nisu pojavili zvanicnici Vojske Jugoslavije i mesnih vlasti. Trebalo bi razmisliti kako obeleziti mesto pogibije nasih oficira trajnim obelezjem. Porodica Trifunovic i majorovi saborci postavili su skromni spomenik koji simbolizuje jedinicu kojoj je pripadao pokojni Svetomir.

Na nedavno odrzanoj Izbornoj skupstini Lovackog drustva Omoljica, izglasano je nepoverenje dosadasnjem predsedniku Cvetinu Tadicu. Za novog predsednika izabran je Dusan Jeftic, visegodisnji clan i uzoran lovac.
Za ocekivati je da ce novo rukovodstvo doneti promene u ovoj organizaciji ali isto tako da ce omoljacki lovci nastaviti sa brojnim aktivnostima oko posumljavanja i stvaranja vetrozastitnog pojasa oko sela.

U organizaciji Mesnog odbora SPS-a i seoskog Udruzenja penzionera, u ponedeljak, 29. maja dva autobusa sa preko 50 Omoljcana islo je na miting povodom pustanja u saobracaj novog mosta "Bosko Perosevic" u Novom Sadu. Za razliku od nekih drugih skupova u Beogradu, ovi autobusi nisu zaustavljani, niti slati na obavezne tehnicke preglede tako da su Omoljcani stigli na vreme u glavni grad Vojvodine.
Po odslusanom govoru predsednika Milosevica, prisutni su imali priliku da prvi put kroce preko mosta. U toj opstoj guzvi omoljacka grupa je izgubila svoja dva clana Bozanu Jovanov i Rajka Lukica koji su kasnije uz pomoc policije dosli kuci.
Od prisutnih u omoljackom autobusu saznajemo da je tom prilikom vodji puta Cvetku Isailovicu "srocena" pesma u kojoj se izmedju ostalog kaze:

Nedavno je u prostorijama Mesne kancelarije razmatrano pitanje vracanja utrina i pasnjaka selu na predlog Inicijativnog odbora omoljackih stocara. Sastanku je prisustvovao i predstavnik republickog Ministarstva za poljoprivredu koji je tom prilikom istakao da je seoski PIK duzan po Zakonu da vrati sve pasnjake i utrine koji su ranijim propisima pretvoreni u zadruznu imovinu odnosno pripali PIK-u.
Rec je o povrsinama od preko 150 hektara, koje se prostiru na razlicitim mestima u seoskom ataru od Mrtvaje do sadasnjeg hipodroma. Ukoliko PIK u najskorije vreme ne bude ispostovao ove savete moguce je da ga Inicijativni odbor stocara sudski goni. Postojanje pasnjaka i utrina je u najblizoj vezi sa nestajanjem stocnog fonda u selu. Stariji Omoljcani pamte vremena kada je skoro svaka kuca imala neko govedo ali je onda sve nestalo. Hoce li se vracanjem pasnjaka stocni fond omasoviti i koliki je zaista interes Omoljcana da razvije stocarstvo na prelazu u novi vek, ostaje da vidimo.

Nas sugradjanin, Vasa Andrejic nedavno je gostovao u veoma popularnom kvizu RTS "TV slagalica". Posle tri uspesna nastupa kada je dva suparnika pobedio a od treceg izgubio, Vasa je stekao pravo da ucestuje u polufinalnom takmicenju. Medjutim, tu nije imao mnogo srece. Protivnik je bio bolji od Andrejica pa je finale izostalo. Mozda nekom drugom prilikom.

Rodjeni:
Dobili cerku:
Bukin Ljiljana i Sasa (Adrijana), Lazic Dragana i Nenad (Nevena)

Dobili sina:
Kocic Biljana i Vuja (Uros)

Vencani:
Brankica Radovanovic i Sasa Stefanovic, Aleksandra Stojanovski i Goran Kuzmanovic, Vinka Kaludjer i Miodrag Tadic, Daliborka Ilic i Goran Nedeljkovic, Nada Ciric i Martin Kriz i Kata Damjanov i Momcilo Smiljanic.

Umrli:
Stanimir Kokanovic (1946); Darinka Panovic (1927); Dobrila Velimirovic (1930); Jelenko Stefanovic (1925); Vasa Zivulj ; Rozalija Bindja (1925); Tiosava Radonjic (1914); Sava Potkonjak; Mihajlo Gajic (1926); Milica Obradovic (1923); Zivana Petrov (1930); Sofija Ignjatovic (1911); Dragoljub Ignjatovic (1932); Desanka Stanojevic (1936); Slavujka Andrejic (1918).
 
 

pise: Goran Lupinka

U duhu vremena u kojem zivimo, poput Mrkijevih mostova i puteva, zetva kao najvazniji posao na selu, ove godine je zavrsena pre roka. Ali nije to zasluga vajnih neimara koji se svaki dan slikaju na televiziji, vec suse koja nasim atarima nemilosrdno hara vec vise od mesec dana. Banatskom paoru bi draze bilo da je zito stiglo kad mu je vreme. Tada bi i prinosi bili bericetni. Ali nebo mu ove godine nije bilo naklonjeno pa se ranije no obicno prihvatio posla. Po najvecoj zegi (pojedinih dana temperatura je prelazila 40 stepeni) skupljena je letina i za dvadesetak dana zavrsena zetva.
Nasi seljaci ne spadaju u onaj soj ljudi koji ce se time hvaliti, niti ce zbog toga dobiti orden heroja za narodne zasluge, sto je sada u modi. Oni jedino traze da im drzava posteno plati za preuzetu psenicu. Posteno, zar ne? Iako republicka Uredba jasno regulise da ce svi trzni viskovi psenice  biti isplaceni u roku od 15 dana od prijema zita, sa realizacijom Uredbe se kasni. Koliko - videcemo narednih dana. Da li je to penzionerskih 15 dana koji obicno traju duplo vise (od penzije do penzije) ili radnickih (neke plate se isplacuju sa zakasnjenjem od 2 - 3 pa cak i vise meseci a neke se vise i ne isplacuju!?). U svakom slucaju kalendarskih 15 dana je vec isteklo. Cena zita od 4 dinara je drugi deo ove tuzne price, jer je svakom seljaku jasno da sa tom cenom ne moze da pokrije osnovne troskove proizvodnje.
 Na takav odnos drzave prema seljaku najostrije je odgovorio Banatski forum akcijom "Ni zrno zita okupatoru!". Njihovi aktivisti se privode na informativne razgovore, proganjaju i hapse, sto je postala "nova moda" organa ove drzave sa neistomisljenicima. To se vec mesecima dogadja sa aktivistima Studentske organizacije "Otpor". Da li pod uticajem Banatskog foruma ili zbog lose godine, tek cinjenica je da su seljaci ovih dana predali zadrugama znatno manje kolicine zita nego ranije. Ako je suditi po primeru Omoljice gde je za 40 posto psenice manje otkupljeno nego lane onda se s pravom postavlja pitanje - hoce li biti dovoljno hleba u narednih 12 meseci? Preti li ovoj drzavi glad?
Sarolikost cena hleba od 2,5 do 8 dinara koliko staje karlovacki hleb u omoljackim prodavnicama, dodatno zagreva i onako uzavrelu situaciju. Podsetimo hleb spada u kategoriju namirnica pod direktnom kontrolom Vlade i cena mora biti jedinstvena. No, nasi ministri uvek imaju resenje za sve probleme a trenutna fluktuacija cena na trzistu je kao i obicno sto se u takvim situacijama moze cuti  "odraz spekulantskih aktivnosti pojedinih pekara". Da, da, lepo je to receno ali kako svakog jutra doci do vekne hleba - pitanje je koje vec duze vreme muci mnoge?

Igre sa hlebom nisu jedine, koje se trenutno igraju. Posle onih fudbalskih igrarija koje su nam za trenutak odagnale paznju od ostalih problema i kada smo se ipak osecali delom te Evrope, nas drzavni vrh se potrudio da ni ovo leto ne prodje bez politickih "igara". Brzopotezno izglasavanje ustavnih amandmana uvodi nas u poslednji deo tragedije u kojoj vec godinama nevoljno statiramo. Tesko navucena dvotrecinska vecina u Vecu republika i Vecu gradjana za izglasavanje ustavnih amandmana otvara pitanje legalnosti i legitimnosti donosenja ovako vaznih odluka. Tvrdi se da je jedan crnogorski savezni poslanik radi hitnosti posla, prebacen iz Podgorice u Beograd, licno Milosevicevim avionom. Crna Gora nikad nije bila udaljenija od Srbije a da li ce ustavni amandmani kojima se nesumnjivo jaca uloga predsednika SR Jugoslavije i federacija pretvara u unitarnu drzavu, biti ona kap koja preliva casu, pokazace dani pred nama.
Izbori su blizu. Opozicija je vec tradicionalno rascepkana, mediji unisteni a narod zbunjen. Dakle, stekli su se svi uslovi za nastavak jednodecenijske agonije naroda na brdovitom Balkanu.
Igara imamo na pretek a hleba, hoce li biti hleba? Hleba, gospodaru, hleba!?

pise: Marijana Polic

U vremenu u kome zivimo, tesko je pronaci optimizam i nadu koja je neophodna. U vremenu u kome zivimo tesko je izboriti se za sopstvenu ezistencuju. U vremenu u kome zivimo sve je manje zainteresovanih ljudi za stvari koje im se desavaju.
U jednom trenutku pomislim kako su tu mladi ljudi koji ce pomoci da se krug rasiri ali svojom nezainteresovanoscu ubijaju svako moje razmisljanje. Ipak, postoji nekolicina koja se  razlikuje, ali ona je u manjini. Malo je onih  koji smeju slobodno i glasno da misle, da se izbore za svoje stavove. Vecina se povlaci, ne zeleci da se eksponira i dovede svoje ime i status u nezavidan polozaj. OK. Sve je to donekle logicno, ali dokle!? Mozda taj rezon ima smisla, ali u nekim drugim okolnostima. Kako sada da se rezonuje tako - sada kada je neophodno da se svi zajednicki izborimo za svoje mesto u drustvu? Sada, kada tone brod za koji uopste ne znam kuda plovi? Sada, kada cemo svi propasti ako ne pokusamo.
Sada je to vreme! Sada je vreme kada moramo da iskoristimo rezervne kombinacije. Iz rukava moramo izvuci onu kartu koju smo cuvali za "crne dane". Izgleda da su ti dani dosli ali smo ih docekali nespremno. Dopustili smo da svaki naredni bude jos crnji i da nas njegova tama ubije. Svasta smo mi dopustili ne razmisljajuci o posledicama.
Ali gde je energija kod nas - kod mladih ljudi u cijim se rukama sve nalazi. Samo mi mozemo okrenuti svet za 360 stepeni pod uslovom da imamo dovoljno volje, snage i strpljenja. Zasto pustamo druge da nam kroje sudbinu? Mi smo ti koji bi trebalo da ovde razvijaju svoj intelekt, porodicu... Nasa ce deca ziveti ovde. Mi cemo ziveti ovde. Hajde prvo sebi da obezbedimo buducnost, jer ako mi ne pokusamo niko drugi nece.
Neshvatljivo je kako vecinu ljudi uopste ne doticu neke stvari i kako se tese da nam "i nije tako lose". Nije nam lose?! Da li ima gore? Sta oni podrazumevaju pod tim "lose"? Koje su to norme?
Razumem da malom broju ljudi odgovara ovakav sistem i drustvo, ali zasto vuku ostale za sobom? Da li su ostali glupi ili nesto drugo. Jesmo li mi Srbi zaista takav narod ili... Izgleda da nama treba dati samo malo hleba i igara i sve ce biti u redu. Ako se tu nadje koja penzija, plata i malo mleka ili ulja, mirna Backa. Dokle!? Dokle cemo se tako povlaciti dozvoljavajuci uskom krugu ljudi da misli umesto nas. Vreme lagano izmice a sa njim ce i svaka nada biti izgubljena.
Resenje postoji - jednostavno povuci se. Tacnije - izvuci se. Izvuci se iz ovog kaveza i pustiti sve da tece dalje. Neka brod plovi kud plovi. Mozda ce za nekoliko vekova i pronaci svoju luku?!

U mom malom selu na severu Italiji pece sunce kao i u Omoljici. Zeze. Istina, ovde ima i kise, svakoga dana po jedan pljusak, tek toliko da se zemlja ne zapece i skameni. ali, ovdasnji seljaci ne uzdaju mnogo u ovu Bozju milost. cim malo vise prigreje, ukljuce se silni sistemi za navodnjavanje. Nema vocnjaka ovde koji nije sistematski navodnjavan. Kada se prodje kroz atar voda prsti na sve strane kao nekada po nasim parkovima. Prskalice, izdignute iznad stabala, na svakih tridesetak metara spojene su cevovodom a napajaju se ili iz obliznjeg kanala ili iz specijalno za ove potrebe napravljenog bunara. Neko na bunaru ima stacionarnu motornu pumpu koja goni vodu a neko onu zakacenu na traktor.
I ratarske kulture se intenzivno navodnjavaju, narocito kukuruz. Za sparnih dana kada oko preleti po ovoj  ravnici ne mogu a da se iznad zelenih njiva ne spaze dugi vodeni lukovi. To ovdasnji seljaci snaznim vodenim topovima zalivaju polja pod kukuruzom. Ova mocna sprava se instalira na uglu njive, a pumpa pogonjena jakim traktorskim motorom baca vodu i po par stotina metara u daq. Sa jednog coska njive se pokrije dobar komad zemljista, a onda se "top" izmesti na drugi kraj, i tako redom, dok se sve ne natopi vodom. Ono sto me je najvise cudilo je cinjenica da se kukuruz ovako zaliva i u podne po najvecoj pripeci.

Moji Ronkedjani (selo se zove Ronko all Adidje) su najvise skloni uzgoju goveda i zivine. Koliko sam uspeo da vidim, postoji samo jedna farma svinja, dok se od krupne stoke uzgaja junad. Nema ni jednog proizvodjaca mleka, nema ovaca, koza... Prva farma u koju sam ovde krocio jos 1994. godine imala je oko 600 goveda. Mislim da je bila najveca, u posedu porodice Menegini za cijeg je jednog clana, nekada davno bila udata cuvena opreska diva Marija Kalas. Ne znam da li i danas ova porodica ima toliko stoke, ali mi se cini da je njen broj redukovan. Ovde se o tim stvarima ne prica okolo, svako gleda svoja posla i pod tudj krov je tesko zaviriti. Farme su van sela, dobro ogradjene i tamo se zalazi samo po pozivu, sto mu je nekako i normalno. Ostali stocari nemaju mnogo goveda ukoliko se broj od 150 do 200 grla smatra za mali. Prehrana je potpuno automatizovana, dotur hrane i vode je kompjuterski nadgledan, tako da odgajivaci stoke mogu da se pohvale i sa nesto slobodnog vremena.
Na nadaleko znanom poljoprivrednom sajmu u Veroni imao sam prilike da vidim elektronski uredjaj koji se prikacinje na bok steone krave i preko koga odgajivac, mirno sedeci u svojoj sobi, prati faze telenja i odlazi da intervenise tek kada ono udje u zavrsnicu.

Najveci broj mojih suseljana se bavi uzgojem zivine medju kojom dominiraju curke, ali ima dosta i pilica. Jednom me je zapalo da sa grupom momaka ciji je to dodatni izvor prihoda ucestvujem u "branju" pilica, odnosno njihovom trpanju u kamione. Nas desetoro smo za cetiri sata rada (pocinje se oko deset sati uvece) pogurali u kaveze tacno 20 hiljada komada. To je jedan od skuplje placenih poslova (16 maraka na sat) ali je dosta prljav i prilicno neprijatan jer se radi u polumraku "plivajuci" kroz belo uzgibano more uznemirene pileci. Znalci kazu da su za ove stvari najnezahvalnije patke jer su kadre da u strahu veoma snazno intervenisu sa svoje guzne strane.
Za malo da zaboravim da pomenem jos jednog pernatog stvora cije meso Italijani s gustom jedu. To je morka. Za razliku od obicne zivine, njeno meso se prodaje kompletno zajedno sa glavom i nogicama. Pre godinu dana zbog neispravnih instalacija na jednoj farmi u mom selu doslo je do pozara u kome je izgorelo oko 12 hiljada morkinih pilica.
Veoma velike su i farme zeceva cije se meso ovde izuzetno mnogo trosi, ali je za nekog ko stize iz nasih krajeva mnogo zanimljivije videti uzgajalista ribe. Posto je ovde u okolini mnogo bara i malih jezera, ona se koriste za tovilista ribe medju kojom je najomiljenija kanadska pastrmka. Neki od odgajivaca na svom imanju nude i terene za sportski ribolov, tako da se tu, narocito vikendom, okupljaju pecarosi i rade sa svojim stapovima. Za ulazak na ribnjak se placa 15 maraka na dan, pa sta ko izvuce. Osim pastrmke uzgajaju jos malo i sarana, gaje se i jegulje (ali ne u mom selu) a na vec recenom poljoprivrednom sajmu sam video proizvodjace kecigine mladji, ribe koja je u vecem delu severne Italije gotovo nepoznata.

Najzanimljiviji stvor koji se iz komercijalnih razloga uzgaja u mom selu je noj. Postoje dva odgajivaca od kojih je jedan bas razgranao posao. Kilogram nojetine u kasapnici kosta 45 maraka, nesto manje kosta jaje, a ljuska praznog jajeta se moze prodati za 20 maraka. Mlad noj od mesec - dva dana kosta 800 maraka  a odrasla zivotinja celih 4500. Ptica je laka za odrzavanje, ne treba joj stala, gnezdo pravi u vidu rupe u zemlji, hrani se travom i specijalnim koncentratom pravljenim za nju, a jedino sto ne podnosi je samoca, skucen prostor i psi. Podlozna je stresu pa je preporucljivo da njen prostor bude ogradjen zivom ogradom ili spalirom visokog drveca.  Osim mesa koje po kvalitetu spada u veoma dijetalna i veoma bogata gvozdjem, cenjena je i koza zbog izuzetno visoke otpornosti. U Tokiju, par cipela od nojeve koze dostize cenu od 1000 dolara.
 Svako gaji ono za sta je kadar ili sto trazi trziste, prati strucnu litaraturu, konsultuje ovog ili onog specijalistu, kupuje sredstva za prehranu, zastitu ili lecenje stoke ili bilja, a da se to nikog drugog  ni u kom obliku ne tice. Evo, u poslednjih nekoliko dana ono malo psenice sto se uzgaja okolo je pokoseno za tren oka a da ni jedna novina na prvoj strani nije objavila vest "Kombajni izasli na njive", "Vrhunski prinos psenice", "Ratari zadovoljni".... Takve price ovde ne postoje. Poljoprivreda je mocna privredna grana koja ima svoje zakonitosti, svoje ustaljene odnose, svoje lance dobavljaca, proizvodjaca i otkupljivaca. Drzava intervenise tu i tamo, poslednji put da bi uskladila domacu proizvodnju mleka sa diktatom Evropske zajednice, sto je ovde izazvalo burne proteste stocara koji su blokirali autoput "Venecija - Milano".
Doslo je do bliskog susreta sa policijom koja se veoma razgnevila tek kada su ih seljaci iz svojih vodenih topova poceli zasipati zitkom balegom. Izbila je prava makljaza  prsa u prsa ciji se snimci i dan danas vrte po ovdasnjim televizijama: ozlojedjeni i zagovnani policajci su se, posto su se seljaci razbezali, ustremili na njihove traktore i svojim pendrecima im posteno nastelali zmigavce, farove i vetrobrane.  Osim prodavaca traktorskih delova iz ove bitke su najvise vajde izvukli proizvodjaci policijskih uniformi.
Kod nas bi ovako nesto bilo nemoguce. Istina, imamo i spremne policije i jakih pendreka, ali nigde u Vojvodini valjanog traktora i nigde pobuni i protestu sklonog seljaka. Sve sam miran, radan i trpljiv svet.
Bozje stado.

Ove godine Festival amaterskog filma na temu "Zivot sela" slavi znacajan jubilej - 30 godina postojanja. Tim povodom u razgovoru sa Djuricom Jovanovim, direktorom omoljackog Doma kulture saznali smo neke detalje o pripremama koje su usle u zavrsnu fazu s obzirom da je do pocetka Festivala ostalo nesto manje od mesec dana.
- "Zisel" se uvek organizuje pocetkom avgusta. Ove godine ce trajati od 4. do 6. avgusta i u ta tri dana posetioci ce imati priliku da pogledaju najpre 28. Salon umetnicke fotografije i projekciju nagradjenih dijapozitiva. Od pratecih programa prvog dana Festivala svoje fotografije na temu "Decani" ce izlagati Dragan Tanasijevic a Roman Djuric ce se predstaviti fotografijama "Selo u objektivu". Sa drugog susreta slikara na Ponjavici popularno nazvanog "Mala kolonija" takodje pripremamo izlozbu - kaze Djurica Jovanov.
Sledeca dva festivalska dana bice posvecena amaterskom filmu. S obzirom da se ove godine obelezava 30. jubilarni "Zisel" interesovalo nas je da li se priprema nesto posebno.
- Da, imacemo svecanu projekciju svih pobednika "Zisela". Ovi filmovi ce biti predstavljeni u subotu, 5. avgusta. Uz to potrudicemo se da obezbedimo tri dugometrazna domaca filma iz nase najnovije produkcije a u pregovorima smo da dovedemo i popularne glumce koji su akteri u ovim filmovima - porucuje Jovanov.
Propozicije za takmicenje su poslate jos krajem aprila i ovih dana prvi radovi pristizu. Ziriranje fotografija ce biti 24. jula a dan kasnije odlucivace se o najboljim filmskim ostvarenjima.
- Lista clanova zirija se jos dopunjuje ali vec sada znamo da ce u ziriju za fotografije sedeti Dragan Tanasijevic, majstor fotografije, zatim Predrag Mihajlovic i jos jedan od autora iz nasih krajeva. Filmski ziri sacinjavace Nikola Stojanovic, Sveta Novakovic, Blagoje Lupa i Vlada Andjelkovic dok se peti clan jos ne zna. Nagrade su tradicionalne i pored Gran-prija Festivala tu su zlatni, srebrni i bronzani suncokreti kao i specijalne nagrade za najbolju reziju, scenario, ton, kameru, montazu, za etno pristup, film najblizi TV izrazu i zlatan prsten "RTV Revije" za najuspesniju zensku ulogu. Obezbedjene su i nagrade za najbolje fotografije - kaze nas sagovornik.
Situacija sa obezbedjenjem sredstava za Festival za sada nije bas najbolja. Opstina je uplatila oko 30.000 dinara i po recima Jovanova ona je uvek bila korektna jer je blagovremeno prebacila sredstva. Zahvaljujuci Opstini organizator je mogao da zapocne sa pripremama, a zna se da bez dobre pripreme nema dobrog festivala. Preostalo je da Mesna zajednica uplati svoj deo kao i Republika ciji deo je zadnjih godina sve manji. Tu su i tradicionalni sponzori "Zisela" kao sto su "Auto-Zeka", PIK "Tamis"-DPP "Omoljica" i drugi.
- "Zisel" kao jedan od najkvalitetnijih festivala koji je opstao i na koji redovno izlazu umetnici ne samo iz Jugoslavije vec i iz bivsih jugoslovenskih drzava Slovenije, Makedonije, BiH i Republike Srpske, i dalje afirmise filmsko i foto stvaralastvo. To je jedna od najvecih smotri gde neprofesionalni autori mogu da pokazu ono sto su radili tokom protekle godine i doprinesu sirenju znanja o kulturi na selu i o selu. Jos bih dodao da se nadam da ce  i ostale strukture u selu da se ukljuce u akciju da za vreme "Zisela" bude sto vise programa, da selo bude lepseg izgleda i da srdacno primimo one koji ce nas narednih dana posetiti - zakljucuje Jovanov.

Pre cetiri godine prvi put su se u Omoljici culi zvuci oboe. To je duvacki instrument slican klarinetu sa neobicnim tonom. Svoje umece na oboi pokazala nam je Dragana Tadic, sada ucenica drugog razreda Srednje muzicke skole "Jovan Bandur" iz Panceva.
Dragana je sa sviranjem oboe pocela 1994. godine. Osnovna muzicka skola za obou trajala je cetiri godine. Sada je na vokalno-instrumentalnom odseku u klasi profesora Zeljka Simovica sa sarajevske akademije. Prvi profesor bio joj je Petar Petrovic a drugi profesor Grujic.
- Kada sam 1994. godine otisla na audiciju htela sam da sviram klavir. Posle zavrsenog testiranja rekli su mi da imam specificnu boju glasa i da je bolje da sviram neki duvacki instrument. Predlozili su mi obou. Ja, uopste nisam znala sta je to, ni kako izgleda. Kada su mi  je pokazali pomislila sam kako ima grub zvuk. I ima, ali samo na prvo slusanje. Tako sam par godina isla paralelno u dve skole. Bilo je naporno, ali ja sam sve to mnogo volela. U pocetku sam koristila skolski instrument. Kasnije, kada mi je postao nedovoqno snazan i izdrzljiv za izvodjenje nekih dela kupili smo novi. Ta oboa je stajala 1500 maraka a prosle godine smo kupili drugu, francusku obou od 2500 maraka. Instrument je dosta skup kao i skolovanje uopste, tako da mi je neophodna jaka finansijska potpora. Moji roditelji su novcano propratili talenat koji drugacije ni ne bi mogao da dodje do izrazaja - kaze Dragana Tadic.
Dragana je sada u Pancevackom simfonijskom orkestru. Trenutno je u kreativnom kampu u Kikindi zajedno sa clanovima tog orkestra. Kamp je okupio mlade umetnike iz 13 muzickih skola u Srbiji. Nasa oboistkinja je ucestovala na "Raspevanom prolecu 2000." sa svojim orkestrom. Bila je gost na Novogodisnjem koncertu gudackog orkestra skole a svoje umece pokazala je i na nekoliko koncerata iz ciklusa "Ucenici muziciraju". Sa profesorom Simovicem pojavila se kao gost Kamernog orkestra "Kamerata di muzika" koji su sacinjavali profesori muzicke skole.
- Pre par meseci, povodom 50 godina od osnivanja nase skole, snimljen je kompakt disk na kome sam i ja odsvirala neke svoje numere. Do sada nisam ucestvovala na nekim takmicenjima vezanim za duvace ali od jeseni planiram aktivnosti u tom smislu.
Vokalno-instrumentalni odsek trazi puno vezbe i puno odricanja, tako da cemo videti. Drugi instrument mi je klavir i imam u planu da kupim jedan pijanino. Opet, novac je u pitanju, tako da ne znam...
Prvi nastup bio mi je na priredbi povodom proslave Dana skole u Omoljici 1996. godine i to u velikoj sali Doma kulture. Tada sam svirala par numera uz pratnju pijaniste i bilo je fino, mada je vecini oboa bila nepoznata i cudna.
U skoli svega 3 ucenika pohadja odsek za obou. To je redak i tezak instrument pa se ljudi retko opredeljuju za njega. Morate u celosti da date sebe, da svirate dusom. Tu su bitne emocije, jer samo od vas zavisi kako ce publika shvatiti odsvirano delo. Jako su bitna umetnikova osecanja i umece - rekla je Dragana Tadic.
U umece muziciranja uverili smo se kada smo zaculi vec prve taktove popularnih dela klasicne muzike. Brz ritam, izuzetna melodija i mladi virtuoz uzburkali su nase strasti. Sirili su se zvuci Hendlovih i Merkuovih dela. Vratili smo se vekovima unazad kada je klasika bila na pravi nasin shvacena i cenjena. Mozda ce se to vreme bar delimicno vratiti, jer klasiku ipak treba razumeti.

Sa radom nasih kosarkasa upoznao nas je Jovica Stanimirovic - Sile u prijatnom razgovoru koji smo vodili u subotu, 8. jula. Tom prilikom on je u prvi plan isticao zapazene rezultate koje nasi kosarkasi postizu na brojnim takmicenjima.
- Mladji pioniri su osvojili trece mesto u konkurenciji "Spartaka", "Jedinstva" i ostalih mnogo poznatijih drugoligaskih ekipa. Pioniri su bili ubedljivo prvi u Opstinskoj ligi Pancevo-Vrsac. U 8 utakmica zabelezili su svih 8 pobeda, bez i jednog poraza.
Kadeti nisu imali srece. Konkurencija je bila izuzetno jaka. Uspeli su da prodju "Hemofarm" Vrsac i "Proleter" iz Zrenjanina ali kako su ukupno bili treci, u drugom krugu se nisu ni takmicili. Imamo novu selekciju - poletarce. Ima ih oko 25 do 30 i ovi momci su generacija 1990. ili 1991. Nadam se veoma dobroj ekipi tako da bi kompletirali sve selekcije. Kadeti bi presli u juniore i to bi bilo to. Znaci, poletarci, mladji pioniri, kadeti i juniori. Mislim da je to jedina ekipa u Omoljici koja ima sve selekcije. Prvi tim jos nemamo ali  je i to u planu za jedno dve godine, najduze tri. Bio bi to prvi tim igraca koji su ponikli ovde, koji su prosli skolu kosarke - kaze Stanimirovic.
On napominje da pripreme pocinju prvih dana avgusta a tu su onda i prva iskusenja. U septembru imaju Ligu Srbije u kojoj se takmice tri ekipe dok bi poletarci i najmladji trebalo da se takmice u Opstinskoj ligi. Stanimirovic se nada da sve tri ekipe mogu proci u drugi krug ali u velikoj meri to zavisi od finansija i sastava drugih ekipa jer kvalitet imamo.
- Pored Zarka Brankovica, dobili smo jos jednog reprezentativca Jugoslavije. To je Nikola Bukacas (1989. godiste). Skoro je bio u Pozarevcu u kampu sa najboljim mladim igracima Jugoslavije. Usao je medju 40 najboljih mladih igraca u nasoj zemlji. Brankovic ce takodje ici u Pozarevac ovog meseca na 10 dana. Nije mala stvar da jedno selo kao sto je Omoljica ima dvojicu reprezentativaca. Buducnost kosarke u ovom selu je svetla - istice popularni Sile.
Kada bi se jos oslobodili najveceg problema kao sto su finansije nasi kosarkasi bi bili bez premca. Ovako uz pomoc sponzora kao sto su "Auto-Zeka" kao najveci, "Kafe-A" i drugih uspevaju da obezbede minimalna sredstva za dalji opstanak. Po njegovim recima trebalo bi da PIK "Tamis" pomogne oko novca ali o tome nekom drugom prilikom. Selu i sportistima je neophodna Hala ali nema sredstava ni ljudi koji bi pomogli ovakvu investiciju. Mozda jednog dana.

 FUDBAL: KONACNA TABELA PRVE JUZNOBANATSKE LIGE

1 BSK                       30 23 7 0 91:14 76
2 PSK                       30 17 6 7 64:31 57
3 Partizan                  30 16 7 7 54:34 55
4 Mladi zadrugar       30 15 7 8 61:32 52
5 Sloga                     30 16 4 10 64:42 52
6 Vulturul                  30 13 7 10 54:46 46
7 Mladost (V)           30 13 5 12 48:39 44
8 Sloga (P)               30 12 7 11 48:52 43
9 MLADOST (O)    30 13 3 14 65:43 42
10 Budu}nost           30 12 6 12 56:52 41
11 Zeleznicar           30 12 1 17 54:61 37
12 Polet                    30 10 7 13 38:39 37
13 Karas                  30 11 1 18 49:93 34
14 Plavi Dunav         30 11 1 18 48:79 34
15 Proleter               30 6 4 20 42:106 21
16 Dolovo                30 1 5 24 30:103 8
 

RUKOMET:  KONACNA TABELA DRUGE SRPSKE LIGE GRUPA "ISTOK"

1 Mladost (V)              30 27 2 1 954:687 56
2 Jabuka                      30 22 2 6 837:705 46
3 Gosa                         30 18 1 11 832:780 37
4 Zajecar                      30 17 3 10 724:683 37
5 Prva iskra                  30 14 5 11 741:682 33
6 Banat                        30 13 7 10 716:689 33
7 Zemun                      30 14 4 12 679:619 31
8 Mladi radnik             30 14 0 16 777:828 28
9 MLADOST (O)       30 12 3 15 698:718 27
10 Sartid                     30 12 2 16 800:813 26
11 ORK Pancevo        30 11 3 16 686:709 24
12 Dolovo                   30 11 2 17 744:816 23
13 Morava                  30 10 2 18 746:787 22
14 Knjazevac              30 10 1 19 723:825 19
15 Jedinstvo                30 7 3 20 697:832 17
16 Radnicki                 30 8 0 22 782:963 15

Pre mesec dana zavrseno je takmicenje u Drugoj srpskoj ligi - grupa "Istok". Omoljacka "Mladost" zadrzala je status u ovoj ligi iako su ambicije rukovodstva kluba bile mnogo vece. Mladost se plasirala na 9. mesto sa ukupno osvojenih 27 bodova. U 30 utakmica Omoljcani su zabelezili 12 pobeda, 3 neresena susreta i 15 poraza. Imajuci u vidu sve probleme koji su pratili ovu ekipu plasman je zadovoljavajuci.
Interesantno je da su se dvojica Omoljcana pojavila i u revijalnoj utakmici prvaka Mladosti iz Vrsca sa timom koji su sacinjavali igraci iz ostalih klubova u ligi. Rec je o Goranu Pejicu i Predragu Ilicu. Vrscani su pobedili  sa 32:25 ali je ucesce nasih rukometasa izraz kvaliteta koji lezi u nasoj ekipi ali nije dovoljno iskoristen.

U nedelju, 9. jula u prostorijama Udruzenja penzionera i invalida rada, Mesni odbor JUL-a priredio je turnir u sahu i dominama.
Diplome, casovnike i olovke pripale su najboljima i to u sahu Ratislavu Braci Perendiji, Djordju Topalovicu i Danilu Antonicu, odnosno u dominama Voji Kovacevicu, Rajku Lukicu i Milovanu Mihailovicu.
Istog dana u restoranu "Sumadija" najbolji u sahu bili su Jovan Mikic i Gojko Tesanovic.P. Marjanovic

pise: Georgije Djukic

Od 1924. do 1960. godine, dakle prvih tridesetak godina faktografski smo pratili put fudbalske lopte koja je krocila u nase selo, i do danas predstavlja okosnicu sportskog zivota u selu. Pored ozbiljne strane, fudbal u selu je doneo niz anegdota koje su ostale da se pamte i prepricavaju do danasnjih dana.
Jedan od svakako najznacajnijih aktera tog doba bio je Vasa Poznan - Brica. O njegovim igrama postoje prave legende. Tako je Georgije Djukic (autor feljtona) davnih pedesetih godina, kao saradnik Sportskog lista "Fudbal", napisao prilog "Hiljadu Bricinih golova" sa fotografijama i detaljnim opisima. Dve Bricine igre su posebno zanimljive.
Brica kao fudbaler je bio neverovatno brz u fudbalskim pokretima i koracima uopste. Tako je pretrcavao igraca koji ga cuva i lako sustizao protivnickog igraca ukoliko je igrao centarhalfa ili prednjeg isturenog napadaca odnosno zadnjeg odbrambenog igraca. Obe uloge je izvrsavao sa lakocom i velikim uspehom. Ipak, imao je i jednu manu, voleo je da pije narocito je bio ljubitelj rakije. Tako se pred utakmicu u Bavanistu dogodilo da se Brica dobro napio. Kada smo stigli kuci sa jednog prvenstvenog okrsaja u seljackim kolima probudili smo ga i on je sa zadovoljstvom hteo da ide  na sledeci prvenstveni susret sa BSK-om iz Bavanista, koji je u to vreme imao jaku ekipu. Medjutim, Luka Katic, predsednik kluba bio je protiv toga ali smo ga nekako izmolili i Brica je krenuo sa nama. Usao je u spediter i ponovo legao. Odspavao je sve do Bavanista. Kada je utakmica pocela Brica se toliko rastrcao po igralistu i poceo nizati gol za golom. Prosto se ne zna koji je bio lepsi. Konacan rezultat je bio 6:0 za "Mladost". Igraci iz Bavanista nisu mogli da veruju, divili su se nasoj igri. Nas Brica je bio heroj utakmice. Kada smo se vracali  u Omoljicu, on je kroz salu rekao "samo da mi je sada jedna casica", sto je izazvalo buru smeha medju prisutnima.

U drugoj prici podsetio bih da su Vasa Poznan - Brica, Dejan Opacic i Peda Krgovic dobili poziv od trenera pancevackog "Dinama" da predju u ovaj tim ali uz obavezu da prvo prodju kroz nekoliko kontrolnih treninga. Na jednom od prvih treninga Brica je dobio neudobne fudbalske cipele. Posto su ga nesnosno zuljale nas Brica je zamolio trenera nekada cuvenog igraca beogradskog BSK-a, Gojka Dzepinu da izuje cipele i nastavi trening bos. Trener je to prihvatio a Brica se onako bos rastrcao po terenu i poceo da daje golove. Medjutim, nehotice je iako bos zakacio Belica, nekada poznatog centarhalfa "Dinama" koga su svi znali po gruboj cak pregruboj igri u Drugoj ligi. Belic se zalio kod trenera ali ovaj to nije uvazio jer se jasno videlo ko igra bos a ko u kopackama. Brica je dobio jos jednu bitku.

O duelima sa nasim Bricom govori i Radmilo Ristic, igrac beogradskog prvoligasa "Radnickog" i jedno vreme standardnog igraca "B" selekcije Jugoslavije. Kao rodjeni Smederevac Ristic je igrajuci za "Dunavac" iz Grocke dobio zadatak da ukroti cuvenog Vasu - Bricu.
- Rado sam prihvatio ovaj poziv ali da sam znao kakav je igrac moj protivnik sigurno ga ne bih prihvatio. Bio je odlican u duelima, veoma pokretljiv, prosto neuhvatljih - priseca se Ristic.
Iz tog vremena znacajna je i jedna utakmica sa beogradskim "Partizanom" u cijim redovima je igrao Velibor Vasovic, kasnije proslavljeni internacionalac koji je igrajuci u holandskom "Ajaksu" stigao do titule Kupa sampiona Evrope.
Vasovic je dobio zadatak da cuva populatnog omoljackog golgetera Bricu. Posto je "Partizan" u Omoljicu doveo veoma dobar tim primetna je bila premoc na terenu, tako da su Vasovic i Brica cesto ostajali usamljeni na sredini terena. Iako na zalasku karijere, vec u cetvrtoj deceniji zivota Poznan je usled dobrih fizickih predispozicija nekoliko puta uspeo da pretrci poznatog jugoslovenskog igraca i dobije zasluzene aplauze publike. Ostrim startovima Vasovic je u nekoliko navrata pokusao da zaustavi Bricu, sve dok ovom to nije dosadilo. Prisao mi je i pitao - da li je to zaista onaj Vasovic? Kada je saznao da jeste samo je uzvratio recima "da nije taj Vasovic koga i on voli, usao bi u duel sa njime i slomio mu obe noge!?"
Nas Brica je bio takav, srcan, pomalo ljutit i nadasve pravdoljubiv.
 
 

April i maj su obicno najlepsi meseci u godini. U njima se sve ponovo radja, to je vreme bujanja, sarenila i veselja. Nazalost, ne i ove godine. Od nas su otisla dvojica fudbalskih velikana Jovan Strban, veliki golmanski talenat i Geogrije Djura Jankul, levokrili igrac ubojitog udarca.

JOVAN STRBAN, nas popularni Joca, jedan je od najtalentovanijih golmana koje je Omoljica imala. Igrao je sve od 1966. do 1972. godine. Sa 14 godina postao je prvotimac "Mladosti". Vanrednog stasa i pregleda igre, sa posebno dobrim istrcavanjima, dobro je zatvarao ugao svoga gola i tako prosto bio nesavladih.
- Jedno vreme, tamo davne 1964. godine bio sam u popularnom "Partizanu" i branio protiv "Novog Sada" koji je pobedjen sa 2:0 - prisecao se u jednom zajednickom razgovoru nas Joca Strban.
Porodica ga je vise privlacila, sve vise vremena je provodio uz suprugu i sina. No, uvek je sa setom govorio o velikom drugarstvu koje je tada vladalo medju nasim fudbalerima a kao sva prijateljstva i ovo je pocinjalo u seoskim kafanama a na zalost brzo se zavrsilo kada smo se nedavno okupili na Novom groblju u Pancevu. Ipak, Joca ce uvek ostati u nasim se}awima kao vrstan golman koga je Omoljica prerano izgubila.

Doktor GEORGIJE DJURA JANKULOV, predstavnik nesto starije generacije omoljackog fudbala, igrao je na levom krilu. Po njegovom i misljenju onih koji su ga obozavali najvice je pruzio na mestu klasicnog centar-halfa, poslednjeg igraca odbrane. Veoma dobro je igrao glavom, raspolagao je razornim udarcem, bio je snazan i imao dobar pregled igre.
Uvek je bio spreman na razgovor o omoljackom fudbalu. Voleo je da sastavlja najbolji tim "Mladosti" svih vremena i uvek se divio kvalitetima Velje Babica, jednog od igraca iz njegovog vremena (sredina 20. veka). Ni Jandija, kako su prijatelji i poznanici zvali Djuru Jankula, vise nema sa nama. Otisao je zauvek ali ce i naredne generacije prepricavati njegove akcije na terenu i uvek se secati jednog velikog igraca.
Jandi i Joca ce zauvek ostati legende omoljackog fudbala. Uspomene na vas dvojicu nikad ne gasnu.