Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web

Mesecni informativni list


BROJ  31



P A N O R A M A      S E L A


Sa sastanka Odbora Mesne zajednice
Pokrenuta inicijativa za uvodjenje Mesnog samodoprinosa

Izmedju dva broja nasih novina Odbor Mesne zajednice Omoljica odrzao je dva sastanka na kojima je raspravljao o aktuelnim pitanjima iz svoje nadleznosti. Kako saznajemo od Save Mijatovica, koordinatora Mesne zajednice i Mesne kancelarije na sastanku odrzanom 7. aprila  clanovi Mesnog odbora su dali saglasnost na nove cene pijacnih usluga. Primenom novih cena zakupci na pijaci ce ubuduce veliku tezgu placati 90 dinara, mala staje 45 - 60, a plato 45 dinara, dok ce dnevna pijacarina biti 5 dinara.
S obzirom da krajem godine istice Opstinski samodoprinos vodjena je rasprava o raspisivanju mesnog samodoprinosa. Predlozeno je da Komisija za planiranje i programiranje rada Mesne zajednice na svom sastanku predlozi program samodoprinosa za period od 2000 do 2005. godine. U medjuvremenu Komisija je u utorak, 18. aprila odrzala sastanak i predlozila veoma obiman predlog Mesnog samodoprinosa. Navedenim predlogom se planira prikupljanje sredstava i to na sledeci nacin: zaposleni bi izdvajali 3 posto na neto licne dohotke, penzioneri 1,5 posto, privatni preduzetnici 3 posto i zemljoradnici 15 posto na katastarski prihod. Prikupljena sredstva bi se upotrebila za sledece investicije:

O predlozenom planu buduceg Mesnog samodoprinosa trebalo bi da se Omoljcani izjasnjavaju putem referenduma ili licnim izjasnjavanjem po kucama o cemu ce odluka naknadno biti doneta. U svakom slucaju, aktivnosti na ovom poslu }e narednih dana i meseci biti znacajno intenzivirane.
Zbog problema sa poljo-lovocuvarskom sluzbom Cvetin Tadic, predsednik Lovackog drustva je podneo zahtev Mesnoj zajednici za raskidanje sporazuma, sto su clanovi Odbora MZ prihvatili. Na taj nacin je posle skoro dve godine od osnivanja, prestala da postoji poljo-lovocuvarska sluzba. Indikativno je da vise izabranih poljocuvara nije izvrsavalo svoje obaveze cime je kompromitovano i samo postojanje ove sluzbe.
Zanimljiva je bila rasprava o prebacivanju osnovnih sredstava na pancevacki Vodovod. Naime, po prelasku naseg Vodovoda i 4 radnika u nadleznost Pancevaca, JKP "Vodovod i kanalizacija" je zahtevalo prebacivanje bunara "kod Japana", pumpi i rezervnih delova u njihovo vlasnistvo. Mesni odbor je doneo odluku da se samo rezervni delovi mogu koristiti od strane ovog preduzeca dok bunar i pumpe ostaju selu. Na sastanku koji je u utorak, 18. aprila uprilicen samo zbog ovog problema predstavnici pancevackog "Vodovoda" su izrazili misljenje da ukoliko bunar ostane u vlasnistvu sela, da u nekim vanrednim slucajevima kada do|e do nestanka pancevacke vode, Omoljcani ne mogu racunati na koriscenje seoske vode u svojoj vodovodnoj mrezi jer pancevacki "Vodovod" ne preuzima na sebe odgovornost za funkcionisanje bunara "kod Japana". Dakle, samo kada bi Omoljcani predali bunar u vlasnistvo Pancevu, istakao je Svetozar Skoro, tehnicki direktor "Vodovoda i kanalizacije", mogli bi racunati na eksploataciju ove vode u vanrednim situacijama. Uprkos tome, predstavnici sela su bili cvrsti u stavu da bunar ostane selu jer bi se njegovom prodajom PIK-u "Tamis" obezbedila sredstva za dalje funkcionisanje JKP "Omoljica".
Odbor MZ je takodje doneo odluku da se Mihajlu Vulinu, privatnom preduzetniku iz sela poveri odrzavanje javne rasvete posto Elektrovojvodina to ne radi vec vise meseci. Vodice se veca paznja na odrzavanju puteva po ulicama. Odbijen je zahtev da se postave lezeci policajci u Zlatici kod crkve i predlog Dragomira Stojakova da se premere pasnjaci zbog preoravanja, jer Mesna zajednica nema tu nadleznost.
Na sastanku Odbora 17. marta doneta je odluka o dodeli pomoci Dobrovoljnom vatrogasnom drustvu za popravku vozila koju je potom izvrsilo DPP "Omoljica". U razgovore oko gasifikacije ispred Mesne zajednice ukljuceni su Mikajlo Savanovic, direktor "Grejanja" i Djura Milosev, clan Izvrsnog odbora i zamenik direktora "Higijene" ali je ovo pitanje jos na dugom stapu, jer je neophodno da se najpre Rafinerija izjasni kada ce krenuti u ovu akciju a Omoqica i Starcevo ce onda moci da joj se pridruze. S obzirom na stanje u kojem se trenutno Rafinerija nafte nalazi, tesko da ce se u skorije vreme problem gasifikacije resavati.



  Miting opozicije u Beogradu
Autobus na tehnickom pregledu

Petak, 14. april je bio jos jedan dan kada se mnogo toga ocekivalo. Na svakom koraku cuo se razgovor u kojem je glavna tema bio miting udruzene opozicije u Beogradu. Miting je bio i prosao ali se neki detalji jos uvek prepricavaju. Da ce se vlast sluziti tako providnim metodama onemogucavanja dolaska mitingasa iz svih krajeva nase zemlje u Beograd, moglo se ocekivati ali su mnogi potajno mislili "pa nece valjda i kod nas".
Naime, iako je za 12 casova bio najavljen autobus koji bi prevozio gradjane na miting u Beograd, on se nije pojavio. Razlog - policija ga je zaustavila jos dok je prazan isao ka Brestovcu, na delu puta kod Rafinerije nafte, jer navodno nije bio tehnicki ispravan za saobracaj pa mu je bio neophodan tehnicki pregled. Kasnije smo saznali da je takvih neispravnih autobusa po celoj Srbiji bilo na desetine, ali ni to nije sprecilo gradjane da stignu na skup u zakazano vreme. U pomoc su pritekli privatni prevoznici i taksisti, ali je vlast ovim cinom ucinila sebi jos jednu kontrauslugu. Kako saznajemo od ucesnika, na samom mitingu i pri povratku nije bilo nikakvih problema, sta vise policija je savesnim regulisanjem saobracaja u prestonici doprinela da se preko 100.000 ljudi mirno razidje i vrati svojim kucama. Interesantno je da se isti onaj autobus koji zbog navodne tehnicke neispravnosti nije mogao da preveze mitingase, samo dan kasnije ponovo pojavio u saobracaj ali ga ovog puta niko nije opominjao da je neispravan. Zasto, prosudite sami.

G. L.

  Kako su omoljacki zemljoradnici mogli biti prevareni
Pokupili pare i pobegli
-Primamljivi krediti krajem prosle godine nudjeni seljacima koji bi ih otplacivali poljoprivrednim proizvodima po otkupnim cenama duplo vecim od domacih   -Gazda "Mirosa 2" pokupio pola miliona maraka i pobegao u inostranstvo

Jos sredinom prosle godine, u prostorije Mesne zajednice Omoljica stigao je dopis zanimljive sadrzine. Beogradska privatna firma "Miros" koja se bavi spoljnom i unutrasnjom trgovinom i marketingom poziva do 10 poljoprivrednih proizvodjaca iz sela da u okviru Medjunarodne humanitarne akcije za razvoj agrara u Srbiji dobiju povoljne kredite koje bi isplacivali kroz poljoprivredne proizvode za trziste Evropske zajednice. Sredstva fondacije su beskamatna sa obavezom vracanja od 1 do 5 godina. Molbe mogu podnositi samo individualni poljoprivredni proizvodjaci a predsednik Mesne zajednice mora dati saglasnost i time opravdati podnete molbe.
Na ovako primamljivu ponudu i kasnije interni oglas, prijavilo se nekoliko vidjenijih zemljoradnika iz sela, koji su uputili zahteve za odobravanje kredita u iznosu od 30.000 do 100.000 DM. Ubrzo su stigla resenja kojima se odobrava trazena suma ali se onda potrazuje elaborat i projekat investicije koji moraju odgovarati svetskim standardima. No i tu bi "beogradski dobrocinitelji" izasli u susret korisnicima kredita tako sto bi elaborate i projekte uradili uz pomoc Poljoprivrednog fakulteta i Instituta u Zemunu, kao institucija koje su priznate u svetu za ovu vrstu poslova, samo je potrebno unapred uplatiti za izradu elaborata 1,8 posto od trazene vrednosti kredita a ako je potreban i projekat onda jos 0,9 posto od trazenih sredstava. Elaborat je obavezan za one koji odobrena sredstva koriste za nabavku mehanizacije dok ce seljaci koji grade farme, magacine, ribnjake, staklenike i sve vrste zasada placati samo izradu projekta. Drugim recima na trazenih 100.000 DM poljoprivrednik bi morao da uplati 1.800 DM za izradu elaborata odnosno 900 DM za projekat.
Nema sumnje, na ovako vesto smisljenu prevaru tesko da bi neko imao bilo kakvu primedbu, narocito ako se tome doda da bi poljoprivrednici prodavali svoje proizvode Evropskoj zajednici po cenama koje vaze u zemljama zapadne Evrope, odnosno najmanje 100 posto vecim od domacih. U situaciji kada se seoski proizvodi prodaju po bagatelnim cenama Omoljcane je interesovalo koliko to zaista iznosi pa su se krajem prosle godine Djura Potkonjak, Dragan Eric, Sava Pavlovic, Vasa Kovacevic i Djura Andrejic uputili u Beograd na zakazani sastanak.
- Prva sumnja je bila kada smo saznali da primerke ugovora ne mozemo dobiti pre nego sto uplatimo predvidjeni iznos za izradu elaborata i projekata. Bilo je dileme, sta uciniti. Djura Potkonjak i Dragan Eric su tada hteli svesno da udju u rizik, pa sta bude neka bude. Na svu srecu vratili smo se kuci, kredite nismo dobili ali nismo bili ni prevareni. Posle nas u "Mirosove" prostorije su usli seljaci iz nekih mesta sa juga Srbije, sto znaci da su posao ozbiljno razradili. Ubrzo zatim prvo su "Suboticke novine" objavile da postoji vise prevarantskih privatnih firmi koje obecavaju poljoprivrednicima kredite, a onda je i "Blic" od 11. februara doneo vest da je Dragoje Jovanovic, vlasnik beogradske firme "Miros 2" iznenada nestao i sa sobom odneo pola miliona maraka - kaze Djura Andrejic, jedan od omoljackih poljoprivrednika koji je izbegao veliku prevaru.
Prava je sreca da Omoljcani nisu naseli na priredjenu podvalu ali je  vise od 250 seljaka na ovaj nacin opljackano. Pored prevarenih poljoprivrednika navedena privatna firma je navodno obezbedjivala posao i vize za inostranstvo pa se opravdano smatra da je vise lica i na ovaj nacin prevareno. Posebnu zabunu izaziva naziv firme jer sa ovim imenom postoji vise preduzeca ali je samo "Miros 2" u saradnji sa izmisljenom francuskom firmom "Miraz" ucinio veliku pljacku. Pored Omoljcana i Dolovci su primili primamljivu ponudu ali nisu naseli. Otuda neophodno je dobro razmisliti pre nego sto se upustate u bilo kakve sumnjive transakcije. Mnogo je dobrotvora a malo onih iskrenih.

G. Lupinka

  Okrugli sto:  MESNI SAMODOPRINOS
Treba li selu Mesni samodoprinos?

U ponedeljak, 13. marta u prostorijama Doma kulture, organizovan je Okrugli sto sa samo jednom temom - uvodjenje Mesnog samodoprinosa. Sastanak je otvorio Djura Milosev, clan Izvrsnog odbora u ostavci, koji je rekao da se u oktobru okoncava Opstinski samodoprinos i samim tim stice mogucnost za uvodjenje Mesnog samodoprinosa. Po Milosevu sve je moguce isplanirati ako ljudi budu organizovani. Zanimljivo je bilo pitanje koje se tice poverenja u ljude koji rade na poslovima samodoprinosa.
Janko Djenic, opstinski odbornik je misljenja da je samodoprinos novi namet u ovo krizno vreme, ali s druge strane samodoprinos treba inicirati jer se jedino na taj nacin moze obnavljati i odrzavati ono sto je do sada napravljeno i naravno uci u nove investicije. Djurica Jovanov, direktor Doma kulture je napravio paralelu izmedju Opstinskog i ranijeg seoskog samodoprinosa. Po njemu, zajednicki samodoprinos na nivou Opstine nije dobar i zato se treba izboriti za omoljacki samodoprinos jer je to namenska stvar i ostaje selu.
Bilo je i drugacijih misljenja.
- Samodoprinos postoji 35 godina i Omoqica isto toliko ima svoj samodoprinos. Licno sam protiv bilo kakvog samodoprinosa, u demokratskim zemljama samodoprinosa nema. Sredstva se trose nenamenski, mehanizam utroska ne postoji. To je jedna komunisticka, losa institucija - rekao je Djura Andrejic.
- Mi ne bi imali skolu, puteve, pijacu i drugo da nije bilo samodoprinosa. Dajte da ne mesamo politiku. Ova vlast koristi ta sredsta onako kako koristi. Samodoprinos moze da prodje samo u nasem interesu. Opstina je jedna velika sila i ja sam zato protiv opstinskog samodoprinosa - izneo je svoje misljenje Mile Tasic, opstinski odbornik.
On je istakao da se u poslednje vreme kao problem javlja izgradnja puteva, trotoara, turske kaldrme, javne rasvete, kisne i fekalne kanalizacije. Sve to je potrebno graditi.
Djurica Popovic, predsednik JUL-a u selu misli da bi trebalo da ima vise ovakvih inicijativa i da moramo da  razmotrimo dve stvari: hocemo li samodoprinos i ako hocemo, sta on treba da obuhvati. Prisutni su se slozili oko cinjenice da se mora znati sta je to sto ljudima stvarno treba a medju najvece probleme apostrofirani su kanalizacija (narocito posle poslednjih podzemnih voda i poplava), gasifikacija i putevi.
- Potreban je referendum na kome ce se gradjani izjasniti o samodoprinosu. Takodje, potreban je samodoprinos ali na nivou sela, ne na nivou Opstine. Moje misljenje je da bi samodoprinos trebalo da iznosi 2 posto na licni dohodak. Bitno je pitanje deponije i regulacija Ponjavice, a ako je gas tako skup i ako je pritisak slab, onda nam ni ne treba - naglasio je Spasa Mackic, predsednik Mesne organizacije Crvenog krsta.
Cilj ovog okruglog stola, kako je rekao Janko Djenic, je bio samo da se pokrene inicijativa i izvedu neki zakljucci u kom smeru dalje ici. Goran Matic, diplomirani pravnik je procitao novi zakon i pokusao da prisutnima sa pravnog aspekta pojasni sta on predvi|a u segmentu vezanom za samodoprinos. No, i tu se vodila polemika medju prisutnima.
Zakljucak najveceg broja prisutnih je da selo ne moze da opstane bez samodoprinosa ali je neophodno konkretizovati stvari. Dakle, kolika sredstva bi se prikupila i na koje investicije bi se ulozila. Djura Milosev je zatvorio skup obecanjem da ce za naredni put obezbediti podatke o broju zaposlenih u Omoljici i o poslovima koji bi se sredstvima mesnog samodoprinosa radili. Nikakva odluka nije donete a utisak je izvestaca da se ni prisutni nisu najbolje razumeli niti dogovorili o bitnim pitanjima. Mozda ce sve biti jasnije sa preciznijim podacima o cemu ce se ubrzo raspravljati.

Marijana Polic

  U DP "Omoljcanka"
Jos jedan konkurs za direktora

Iako smo u proslom broju naseg lista pisali o izboru Radivoja Blecica za direktora "Omoljcanke" kako on nije stupio na ovu duznost Upravni odbor je doneo odluku da se ponovo raspise konkurs za upraznjeno mesto rukovodioca kolektiva. Kako nezvanicno saznajemo na konkurs su se prijavila tri kandidata Branislava Dasic, dosadasnji v.d. direktora, prosloizabrani Radivoje Blecic (!?) i Milan Paravinja.
Ko ce od njih biti izabran odlucice Konkursna komisija a konacan izbor donece Upravni odbor na svom sastanku ovih dana.


  Sa tribine SPO u Omoljici
Moramo da verujemo u sebe

U nedelju, 12. marta u sali Doma kulture u Omoljici odrzana je tribina Srpskog pokreta obnove. Gosti tribine bili su Milan Mikovic, republicki poslanik SPO, Srdjan Mikovic, predsednik SO Pancevo, Ljubomir Ilijevic, predsednik Opstinskog odbora SPO i Milos Zivanovic, predsednik Mesnog odbora SPO-a.
- Ovog trenutka kada smo pregurali to najteze vreme, suoceni smo sa necim sto se granici sa ponasanjima koja zasluzuju tezu kvalifikaciju. Umesto da nam sva snaga bude usmerena na promene, mi sada dolazimo u situaciju da se delimo na ove i one, na desne i leve, da se brat usmerio protiv brata. U nasoj opstini je trenutno 17.400 ljudi bez posla od ukupno 130.000 stanovnika, 11.300 je izbeglica i 1000 ljudi je sa Kosova - istakao je  Srdjan Mikovic, prvi govornik na tribini.
On je jos obecao da ce SPO na svim nivoima stati na stranu ugrozenih i za slobodu za koju se svi zalazu.
- Srbiji u ovom trenutku treba mnogo pameti. Da bi bili u poziciji da stvorimo bozju Srbiju, SPO trazi da se proveri volja gradjana. Neka narod  kaze da li je zadovoljan kako zivi - dodao je Srdjan Mikovic.
Ljubomir Ilijevic je pozdravio prisutne Omoljcane i rekao da su oni umeli da vide ono sto drugi nisu cak ni 1992. godine. "Svi Srbi u jednoj drzavi", da ostvarili su to, svi smo tu, bez domova, bez mogucnosti da izadjemo iz drzave. A mediji, svaki dan se napada po jedan. Oni su poslednja zrtva ovot terorizma koji svakim danom donodi sve gore i losije. Ilijevic smatra da ono sto vidimo na RTS-u, dovoljno govori o stanju u kome se rezim nalazi.
Milos Zivanovic je kratko govorio ali je bio veoma konkretan. Po njemu, moramo verovati u sebe da bi ista postigli.
- Za pobedu se moramo izboriti, moramo biti odlucni, moramo dati glas. Ni od koga drugog ne zavisi promena rezima nego od nas samih. Mi moramo da ucinimo sve da  pobedimo na izborima, da postanemo vlast - naglasio je Zivanovic.
Po misljenju Milana Mikovica polozaj nase drzave je takav kakav nije ni jedne drzave na svetu. Zivotni interesi gradjana Srbije su veoma ugrozeni. Ideje Srpskog pokreta obnove su skromne. Oni zele samo izbore i da sto vise gradjana izadje na njih jer samo izborima mozemo da dobijemo drzavu u kojoj ce svaki covek moci da radi i pri tom zaradi.
- Za normalno vaspitanje dece bio je neophodan normalan uticaj porodice, skole, crkve... Sve je to danas razbijeno i ako je takva situacija onda nema uslova da bilo ko normalno zivi, sem ako nije u aparatu vlasti ili ako nece da krsi sve zakone. Hocemo li takvo ministarstvo poljoprivrede? Hocemo li takve ljude koji odlucuju umesto nas? Mislim da smo zasluzili da sve dodje na svoje mesto. U ovakvoj situaciji mi moramo da vas pozovemo da idete sa nama. Dajte da izadjemo na izbore, da damo svoj glas. Hrabro se izjasnite ako mi ne valjamo, recite!? Nemojte da glasate za velike reci, nego za sebe i svoje, ljudske interese - zakljucio je Milan Mikovic.
Gosti su istakli da su oni u stranci koja ima demokratske principe i pozvali gradjane Omoljice da izadju na izbore. Sudeci po interesovanju gradjana, a prisutnih je bilo izmedju 50 i 100, stranacki aktivisti ce morati da uloze mnogo vise napora da bi privukli paznju javnosti. Nas Dom kulture pamti i mnogo posecenije stranacke skupove.

M. P.

  Znakovi pored puta

Kad se krene iz Omoljice za Pancevo, neposredno pred ulazak u Starcevo morate zatvoriti nos da vas ne udavi smrad sa starcevacke deponije. Ruzno i tuzno. Kome god padne na pamet istovari teret djubreta odmah uz put, u bilo koje doba dana i noci. Kazemo noci jer valjda racunaju da ce pod okriljem mraka moci da ostave svoj znak pored puta.
Starcevacka deponija toliko ugrozava stanovnike da sa zebnjom i negodovanjem moramo komsijama prigovoriti da ovo ruglo sto pre uklone sa druma. Zelimo da verujemo da ce se oko ovoga angazovati Mesna zajednica i ekoloski pokret ovog mesta.
Iako stanje nije alarmantno, ozbiljne reci kritike moramo uputiti i nasoj lokalnoj vlasti kako bi se vise angazovala na uredjenju omoljicke deponije.

A. Tanasijevic

Ljiljana Grujovic Mis sarma

Miss sarma u sredini

Na izboru za Mis zime koji je odrzan 20. marta u zrenjaninskom hotelu "Vojvodina", Omoljcanka Ljiljana Grujovic (18) je dobila laskavo priznanje MIS SARMA (na slici u sredini). Iako se nije nadala, po Ljiljaninim recima, ova titula je prva u njenoj kratkoj karijeri i podstrek za buducnost. Izbor za Mis sarma omogucava Ljilji ucesce na sledecem takmicenju za Mis godine koje ce se odrzati tokom letnjih meseci u Zrenjaninu.
- Izbor za mis je poseban dozivljaj. Narocito mi se dopada taj osecaj kada svi gledaju u tebe a tek kada te izaberu za najbolju, to je predivno. Do sada sam ucestvovala na dva izbora za mis i ovo mi je prva pobeda. U planu mi je da u "Elitu" zavrsim kurs za manekene a do sada sam samo pozirala poznatom foto-majstoru Miloradu Unukovicu - kaze Ljiljana.
Nama preostaje samo da konstatujemo da nasim sokacima zaista setaju predivne devojke, treba se samo osvrnuti i one su tu. Ljilji zelimo puno uspeha u daljem takmicenju i nadamo se da nas nece zaboraviti kada jednog dana kao poznato lice proseta svetskim modnim pistama.

G. L.

  Koncert svih sekcija Doma kulture
Folklorne grupe odusevile Omoljcane

U cetvrtak, 6. aprila velika sala seoskog Doma kulture bila je tesna da primi sve poklonike folklora, igre i pesme. Preko 500 prisutnih gledalaca pratilo je godisnji koncert svih sekcija Doma kulture i njihovih prijatelja iz Ivanova uz goste sa strane. Nasu folklornu sekciju sacinjavaju tri grupe polaznika i to najmladja, srednja i starija koje su se u punom svetlu pokazale igrajuci igre iz raznih krajeva nase zemlje. Posebno su atraktivni bili najmladji igrajuci kola "Katanka" i "Ja posejah lubenice" dok su starije generacije izvele vlaske, makedonske, starogradske i igre iz Banata. Gosti iz Ivanova, folklorna grupa osnovne skole prikazala je "Palcanske svatovske igre banatskih Bugara iz  Ivanova" a medju ucesnicima sa strane pojavili su se instrumentalni virtuozi na flauti i klarinetu.
Prigodnim monologom i skecevima publiku je uveseljavao Veselin Stijovic, prvak Pozorista na Terazijama a ceo program je bio pracem ucescem na daleko cuvene tamburaske bande "Zisel" koja je izmedju ostalog izvela i pesmu "Ponjavica". Ne pamtimo kada je u poslednjih nekoliko godina bilo toliko pozitivne energije medju Omoljcanima. Publika je puna dva sata uzivala u pesmi i igri a ni cena ulaznice od 10 dinara nije sprecila da mnogi odloze svoje obaveze i prisustvuju ovom koncertu.

D. P.

  U Domu kulture izlagala Mirjana Gligoric
Mirjanin irealni svet

U petak, 4. februara u galeriji Doma kulture odrzana je samostalna izalozba slika nase sugradjanke Mirjane Gligoric. Ovo je Mirjanina prva izlozba sa radovima cija je tematika razlicita.
Izlozba je otpocela kratkim repertoarom tamburaskog orkestra "Zisel". Posle predstavljanja Mirjaninog dosadasnjeg likovnog opusa, profesor likovne kulture u omolja~coj osnovnoj skoli Predrag Backonja izneo je svoje impresije o nasoj mladoj umetnici. Posetioci su imali priliku da vide crteze radjene pretezno tusem na papiru, a nesto redje bojama. Interesantni su radovi razlicite sadrzine koje je Mirjana uradila na staklu. Za nekoliko njih ona je upotrebila perle svih boja koje su dale neobicnost njenom stvaralastvu.
Mirjana Gligoric se ozbiljno bavi crtanjem i slikanjem vec pune 3 godine, od osmog razreda kada ju je profesor Backonja otkrio. Ona se uglavnom bavi crtanjem modela koji su uvek "Za korak ispred". Modeli otkrivaju jedan drugaciji svet - svet buducnosti. Njeni radovi su imali zapazene rezultate na brojnim konkursima na kojima je uzela ucesce.
Trenutno Mirjana pohadja treci razred pancevacke Gimnazije "Uros Predic", gde je takodje clan likovne sekcije. Od skoro je ucenik skole mladih dizajnera pri Domu omladine u Pancevu. Glavna preokupacija joj je otkrivanje irealnog sveta i savremene zene u njemu. Planira da upise Akademiju likovnih umetnosti ili Visu dizajnersku skolu gde ce verovatno moci da realizuje svoje brojne ideje. Vreme je za let u buducnost.

M. Polic


  Iz maticnih knjiga
(izmedju dva broja)

Rodjeni:
Bajunovic (Slobodan, otac) Anrijana, Nikolic (Stanko) Nenad, Eric (Dejan) Ivana, Radisavljevic (Dragan) Nikola, Radosavljevic (Bozidar) Nenad, Pavlovic (Nenad) Dusan, Isailovic (Milan) Milica, Vlajkovic (Slobodan) Zorana, Pozder (Predrag) Aleksandra, Mijatovic (Sava) Emilija, Kuzmanovic (Sava) Jovana, Djordjevic (Dragan) Kristina, Topalovic (Zoran) Katarina, Djemaj (Goran) Marina, Despic (Ljubomir) Miljana, Bozic (Mladen) Nedeljko, Barajic (Bogdan) Ivana, Panovic (Srdjan) Marko, Bozic (Miroslav) Mirko, Djordjevic (Zoran) Nenad.

Vencani:
Zorica Rajkovic i Vladan Aleksic, Milanka Prvulov i Vasa Stojanovski, Biljana Andjelkovic i Dragan Tomic, Elizabeta Pejov i Damir Fodor, Zaklina Telalovic i Nikola Zivanov, Zorica Vranic i Miroslav Bozic, Biljana Kolarov i Ivan Tomic, Dragana Vuletic i Nenad Lazic, Dragana Ivkovic i Bozidar Ilic, Prokic Verica i Prokic Milorad, Grozdana Randjelovic i Marko Lukic, Ivana Lazarevic i Zoran Micic.

Umrli:
Dragomir Vasic (1922), Ruzica Radak (1929), Milena Vasic (1924), Ivanka Detki (1940), Milojka Babic (1925), Nikola Tajdic (1934), Predrag Ilic (1942), Milorad Vukovic (1927), Peric (1915), Borka Zivanovic (1926), Zivko Savanovic (1923), Negosava Topalovic (1927), Vidosava Dragic (1935).



K O M E N T A R I

Pogled kroz deru
Nikad vise opstinski samodoprinos

pise: Goran LUPINKA

     Pored prolecnih radova u polju, glavna tema ovih dana medju Omoljcanima ali i njihovim komsijama jeste uvodjenje samodoprinosa. S obzirom da u oktobru istice opstinski, vreme je da se razmislja o uvodjenju naseg, mesnog samodoprinosa. Misljenja su razlicita, od totalnog nepoverenja u samodoprinos do pohvala tipa "sve sto je uradjeno u selo nastalo je sredstvima samodoprinosa". Opstinski budzet je sve manji da zadovolji brojne zajednicke potrebe pa kada zatreba da se neka stavka skine iz budzeta, naravno sela su na prvom mestu. U ovom momentu niko ne zna koliko ce iz komunalnog doprinosa Omoljica dobiti (ista prica se moze primeniti i na druga sela) a prema dosadasnjem stanju, uplate u seosku kasu su sve manje i neredovnije. Kako u takvim uslovima obezbediti normalno funkcionisanje sela i pokrenuti  investiciona ulaganja?
     Ideja o samodoprinosu jeste prevazidjena i zastarela, smisljena sezdesetih godina kada se verovatno po komunistickoj direktivi moralo unisono razmisljati i delovati (stariji se verovatno bolje secaju tog perioda koji je usledio odmah posle cuvenog po zlu "cupanja brkova"). Bila su to jedina sredstva sa kojima je Mesna zajednica (a prethodno Opstina) Omoljica mogla samostalno raspolagati. S druge strane, sredstvima samodoprinosa izgradjeni su kapitalni objekti u nasem selu: skola, zdravstvena stanica, vodovodna mreza, putevi... Doduse, spisak investicija koje jos nisu uradjene a predstavljaju standard modernog sela (kanalizacija, gasifikacija...) je znatno duzi i po svojoj finansijskoj vrednosti tesko da ce moci samo jednim samodoprinosom da se realizuju. Komisija za planiranje pri Odboru Mesne zajednice je polazeci od pretpostavke da Omoljcani izdvajaju 3 posto na neto licne dohotke dosla do podatka da bi se u narednih 5 godina prikupilo (prema patriotskom vokabularu) 12 miliona dinara odnosno (za strane placenike) oko 500.000 nemackih maraka prema trenutnom odnosu valuta na crnom trzistu. Navedena sredstva su mala za sve investicije koje je ova Komisija predlozila pa je mozda pametnije skoncentrisati se na jednu ili dve (primera radi put u ulici Djure Djakovica ili izgradnja kapele na groblju) a onda putem referenduma pozvati gradjane da se izjasne o ovom predlogu.
     Postoji i ona druga ideja da ne treba raspisivati novi mesni samodoprinos jer je stanovnistvo toliko osiromasilo da ce mu svaki dinar dobro doci za puko prezivljavanje. Vremena u kojima zivimo su veoma teska ali ne verujem da ce nam bilo ko pomoci ukoliko se sami za to ne izborimo. Imajuci u vidu onu narodnu "uzdaj se u se i u svoje kljuse", smatram da ne smemo sedeti skrstenih ruku i cekati da neko drugi umesto nas resava nagomilane probleme. Jedan od nacina resavanja je i Mesni samodoprinos jer u suprotnom Opstina moze vrlo lako da obnovi svoj samodoprinos o kome niko nema lepo misljenje. Starcevci su sa svojim predlogom samodoprinosa vec usli u skupstinsku proceduru jer ih za opstinski vezuju losa iskustva. I u drugim selima pancevacke opstine se razmatraju predlozi za uvodjenje mesnih samodoprinosa, nezadovoljni tretmanom koji su sela imala do sada. Ukoliko Mesni odbor Omoljice usvoji predlog za uvodjenje samodoprinosa, u formalno-pravnom smislu potrebno je da ga Skupstina opstine verifikuje i prosledi Omoljcanima na odlucivanje putem referenduma ili licnog izjasnjavanja. Uzimajuci u obzir da se nasa Skupstina opstine tako retko sastaje, za ocekivati je da se ovaj posao prolongira u nekoliko narednih meseci, mozda i do kraja ove godine. U svakom slucaju na gradjanima Omoljice je da svojim glasom uticu na odluku o uvodjenju Mesnog samodoprinosa. Za ili protiv, pitanje je sada!?



Moja generacija
Free press

pise: Marijana Polic

     Polozaj novinara u nasoj drzavi predstavlja pricu za sebe - pricu koju svi oni moraju ispricati.
Slobodno misljenje - osnovni simbol modernog drustva, zaintrigiralo me je pre tri godine kada sam prvi put pocela da pisem za novine. Ali, ubrzo su svi moji snovi nestali. Sve se srusilo, prave vrednosti su nestale. Na povrsinu su isplivali kriminal, anarhija i glupost. Kazu da kad se voda zamuti, na povrsinu izvire mulj. Dolazimo u situaciju da strepimo da li cemo biti kaznjeni po drakonskom Zakonu o javnom informisanju - hocemo li imati novca da platimo svotu koju su nam "odrezali". Gde je tu draz novinarstva? Ima li demokratije na vidiku? Gde sto to MI!?
     Zamislite drzavu u kojoj svi isto razmisljaju. Nekome bi to verovatno odgovaralo, ali necu u tako nesto da verujem. Sve je to suvise tesko za moju psihu. Ne dozvoljavaju mi da spoznam kakav je to osecaj pisati bez straha, strepnje i bojazni za svoj zivot. A ko mi to ne da? Sta je to sto moje noci pretvara u kosmare? Gde je Slavko Curuvija? Gde su nestali Radio B2-92, Radio "Nemanja" i drugi. Doduse, ne treba biti novinar da bi shvatio sustinu - dovoljna je zdrava pamet i cista svest. Misli svojom glavom!? Da li svi treba da se povucemo i strepimo, ostavljajuci tako grupu novinara koji suprotno novinarskoj logici umesto sirenja, sve vise suzavaju vidike.
     Dizem svoj glas, ne zelim da se povucem i odstupim pred njima. Necu im dozvoliti da mi uniste licnost u potpunosti. Necu, u inat onima koji kazu da smo svi mi strani placenici, izdajnici, petokolonasi... Zasto!? Zato sto ne zelim da u Srbiji vlada totalni mrak, beznadje i beda. Sto verujem u bolje sutra i tragam za perspektivom, lepsim zivotom, buducnoscu koju su mi oduzeli. Zato sto zelim da se izborim za slobodu stampe - civilizacijsku tekovinu o kojoj jos mastaju samo neke africke drzave i plemena. Nezavisnim novinarima pretiti smrcu je apsurd koji dovoljno govori o njima. Dokle smo mi to dosli? Ko pokusava da nam slomi krila i onemoguci let u buducnost. Ko nam je ukrao plavu kutijicu iz srca u kojoj smo cuvali optimizam? Ko to zatvara vrata svugde u svetu, ko?
     Zato, moramo se osvestiti i zajednicki izboriti za svako ugrozeno pravo, pocevsi od slobode stampe (free press) i prava na razlicitost misljenja. U razlicitosti ideja lezi bogatstvo covecanstva. Ucinimo prvi korak.



I  N  T  E  R  V  J  U


Intervju: Goran Petrovic, novi direktor JKP "Omoljica"
Pokusni kunici

Pre skoro dva meseca seosko komunalno preduzece je dobilo novog rukovodioca. Naime, na sastanku Upravnog odbora koji je odrzan 27. februara a po raspisanom konkursu doneta je odluka da se na mesto direktora Javnog komunalnog preduzeca "Omoljica" imenuje Goran Petrovic, dosadasnji rukovodilac u brestovackom privatnom preduzecu "Tim-trejd". Ovaj tridesetpetogodisnji Omoljcanin, sa titulom diplomiranog agronoma latio se komunalnog posla u veoma teskim vremenima. Do 1. marta kada je stupio na novu duznost obavljao je brojne poslove, sto u svojoj struci, sto van nje. U DPP "Omoljica" je radio tri godine kao tehnolog pripravnik, potom 1992/1993. u sklopu "Geneksa" kao upravnik oglednog polja i najzad u "Tim-trejdu" kao rukovodilac biljne proizvodnje. Interesantno je da je Petrovic diplomirao sa temom divlje vrste suncokreta - genetski materijal i jos uvek odgovara na pitanja Svetske gen banke koja mu se upute iz te oblasti. Kako se ovaj perspektivni agronom snalazi u komunalnim delatnostima pokusali smo da saznamo u razgovoru nedavno vodjenom u prostorijama komunalnog preduzeca.

- Dosta toga je nereseno, valjda i zbog toga sto je mnogo toga nereseno u samoj drzavi. Imamo neresene brojne imovinske odnose (pijac, poslovni prostor...). Prethodni direktor je pokusao da resi neke probleme koliko je to bilo u njegovoj moci a na meni je da to unapredim. Po meni osnovna strategija bi bila da obezbedimo sredstva za samostalno finansiranje preduzeca, bez pomoci Mesne zajednice i komunalnog doprinosa koji mi dobijamo a koji bi trebalo da se koristi za izgradnju i investiciono ulaganje u selo. Ranije dok je Vodovod bio u nadleznosti seoskog komunalnog preduzeca ono je moglo da pokrije sve svoje materijalne i troskove za licne dohotke. Samo u pojedinim mesecima, mada veoma retko, dotirano je iz sredstava komunalnog doprinosa. Sada, u prvom mesecu od kako sam dosao uspeli smo da pokrijemo samo 50 posto svih troskova dok cemo preostala sredstva namirivati iz komunalnog doprinosa i od vrsenja usluga za druge. Ipak, ja sam optimista pa smatram da cemo vrlo brzo, vec do "Zisela" uspeti da samostalno obezbedimo sva potrebna sredstva. Primera radi, od neophodnih 40.000 dinara mi obezbedjujemo 20.000 uz tendenciju povecanja tih sredstava.
Veliki problem u funkcionisawu seoskih komunalnih preduzeca jeste sto su osnovana odlukom Skupstine opstine Pancevo ali nisu budzetski korisnici poput ostalih gradskih komunalnih preduzeca. Tako je JKP "Higijena" iz opstinskog budzeta dobilo 14 miliona dinara, JKP "Vodovod i kanalizacija" 9 miliona i da ne nabrajam dalje. Ali ni jedno seosko komunalno preduzece nije dobilo ni dinara, vec se valjda kao pokusni kunici vec 5 godina nalaze u jednom specificnom eksperimentu. Kada bi se od svakog gradskog preduzeca "ustinulo" po malo bilo bi dovoljno za sva sela. Komunalni doprinos je sa 3 povecan na 4 posto ali niko u Opstini nije u stanju da sa sigurnoscu kaze koliko je to u realnim iznosima po svakom mestu, dakle nema mogucnosti da se kontrolise vec nam prebacuju nekad vise nekad manje novca. Mi smo predvideli planom za ovu godinu priliv od 300.000 dinara iz komunalnog doprinosa ali to je neizvesno. Kada bismo mi mogli da gradjanima naplacujemo ekonomske a ne socijalne cene nasih usluga onda bi bilo dovoljno sredstava. Ali u situaciji u kojoj se nalazimo pitam se ko bi mogao recimo jednu sahranu da plati 5.000 dinara sto je ekonomska cena nasih pogrebnih usluga. - Mi smo pripremili jedan proglas u kojem pozivamo sve gradjane Omoljice da daju svoj doprinos prolecnom uredjenju sela. Sa prvim lepim danima obicno pocinje akcija sadjenja cveca, kosenje trave, ciscenje smetlista i drugo. Do objavljivanja navedenog proglasa pravim domacinima smo progledali kroz prste ali cemo ubrzo zahtevati da uklone, ako imaju neku deponiju ispred svoje kuce. Ukoliko to ne ucine bice sankcionisani a sve podsecam da kazne nisu male. - Znate kako, neki kazu da povladjujem a neki da kontriram stalno. Do sada u svim firmama u kojima sam radio zalagao sam se za politiku koja je zastupljena u tom preduzecu ali pre svega treba glasati za ono sto je ispravno a ne po partijskoj liniji. - Da, clan sam Socijalisticke partije Srbije, to je moje opredelenje. Ali opet vam kazem da sam zbog poziva i posla koji sam obavljao bio primoran da budem i u JUL-u i u SPS-u. Jedino ovde me niko nije terao da budem u nekoj od opozicionih stranaka. Ja sam vise za neku gradjansku opciju, da kritikujem ono sto ne valja, a da se zalazem za ono sto je dobro. Uostalom, nas zajednicki cilj u komunalnom preduzecu i selu uopste, je da radimo na dobrobit sela, da ostvarimo nesto po cemu ce nas generacije pamtiti a ne da se politicki prepucavamo. - Da bi komunalna uredjenost sela bila na visem nivou, prvo je potrebno opremiti nase produzece neophodnom mehanizacijom. Bila bi nam potrebna jedna cisterna za ciscenje septickih jama i jedno vozilo za odvozenje smeca, mozda i sa nasim traktorom sa prikolicom u pocetku. Od "Higijene" smo nedavno dobili zahtev za uvodjenje naplate za iznosenje smeca i to po domacinstvu oko 26 dinara. Ukoliko bi se ta naplata uvela, oni bi od oko 2.000 omoljackih domacinstava ubrali cak 52.000 dinara mesecno. Za jedno iznosenje smeca mesecno, slozicete se to je mnogo. Smatram da bi "Higijena" koja je od opstinskih sredstava koja izdvajaju i ljudi iz sela, u poslednjih nekoliko godina kupila 5 kamiona-smecara pa bi trebala i dalje da nam omoguci besplatno iznosenje smeca. Za sada ce svakog prvog utorka u mesecu "Higijena" iznositi smece a radimo na tome da to bude dva puta mesecno, prvog i treceg utorka u mesecu. - Planiramo da pristupimo izgradnji kapele na groblju, urbanistickog plana groblja i javne rasvete. Trenutno je veliki problem ulicna javna rasveta koju "Elektrovojvodina" ne odrzava jer "Direkcija" nije izmirila stare dugove. Zato cemo se mi potruditi da u skladu sa mogucnostima i bez prioriteta menjamo sijalice. Stoga sam ja dao predlog da se u buducem Mesnom samodoprinosu koji bi trebalo da bude uveden po okoncanju opstinskog krajem oktobra, unese i stavka odrzavanje javne rasvete. Takodje se nadam da cemo deo sredstava ostvariti i kroz buduce uvodjenje telefona posto bi Mesna zajednica bila nosilac ovih poslova.
Na kraju, jos jednom apelujem na gradjane da nam pomognu u akciji uredjenja sela jer to cinimo na opstu dobrobit.

Bunar kod Japana

Prelazak na pancevacku vodu stvorio je novo pitanje, sta uciniti sa bunarom kod Japana koji i sada daje velike kolicine vode?
- Pancevacka voda je dosta teza od nase, jer ima dosta kalijum-karbonata pa cemo zato sigurno imati problem sa kamencom u bojlerima. U nasoj vodi je problem bio amonijak koji se primenom nove tehnologije koja nije mnogo skupa mogao eliminisati. Smatram da je nas organizam postao imun na mnoge stvari pa verujem da procenat necistoce koji ima voda na bunaru kod Japana nece bitnije uticati na zdravlje nasih sugradjana koji odavde uzimaju vodu jer ne mogu da se naviknu na pancevacku vodu. Inace, predvidjeno je da se ovaj bunar kod Japana ustupi DPP "Omoljica" za napajanje stocarske farme s tim da ostane jedna cesma i jedan krak cevi do banje.
G. Lupinka


K  O  L  U  M  N  E


Moje selo malo
Jabucari

Kazu da jedino pravim varošanima ne smeta da zive na selu, a da od sela najviše zaziru oni koji su od njega pobegli misleci da ce im gradska guzva nadoknaditi prazninu koju nose u duši. Ko ce znati? Mozda to stoji, a mozda i ne, ali meni trenutno uopšte ne pada teško što zivim na selu. Naprotiv.

Kao u Omoljici, mada malo drugacije

Moje selo se nalazi u okolini italijanskog grada Verone i  po svom geografskom polozaju veoma nalik Omoljici. Lezi na obali reke koja se zove Adidje i samo malo je cistija od Ponjavice. Istina, malo je veca i brza, podmukla cak, ali to nema znacaja za moju pricu iako bi se moglo pripovedati i o tome da do dana današnjeg još nisam video da se neko u Adidju kupa. Boze sakloni! Kao i Omoljica, i moje selo je u ravnici i iz njega, se kao i iz Omoljice, vide planine. I tu se slicnost završava. Sve ostalo je toliko razlicito da mi se cini da dalje pisanje na ovu temu ne bi imalo smisla. Cak i onda ako bi se zanemarila cinjenica da se porede dva mesta iz dve u ekonomskom pogledu potpuno razlicite zemlje.
Ali da nastavim, pa gde stignem.
Moje selo pripada carstvu jabuka. Na nekada mocvarnom podvodnom zemljištu gaje je ovde stotinama godina. Ne bih znao da kazem koje su sve sorte jabuka gajene ranije ali danas preovladava "gold star", ima nešto i "grin smita" i još jedna crvena kojoj ne znam ime. Gde god se okreneš svuda su vocnjaci: hektari, stotine hektara. Trenutno je sve belo od cveta. Kao sneg. Ima malo i krušaka, nekih pet posto površina, ima i breskve... Loze ima samo za domacu upotrebu. Kazem, govorim o mome selu. Malo dalje, u brdima je druga prica. Od Soavea prema Veroni je carstvo loze: belo vino nazvano po ovom mestu  tece potocima i plavi najizbirljivija svetska trzišta. Malo dalje, na sever u dolinama Lesina koje se kao orlovske kandze zabijaju u ovu moju ravnicu  je Valpolicela,  kotlina odakle potice takodje cuveno vino "rizoto" za koje kazu da obican covek ne moze da ga kupi. Moze samo da ga dobije kao dar. Ovde cu da se zaustavim jer ako bih krenuo dalje na zapad prema jezeru Garda upao bih ponovo u jedan vinski bazen kvalitetnog crnog "bardolina" i onda bi ovaj tekst bio u potpunosti posvecen vinu, a to nam nije cilj.
Dakle, vracamo se nazad, uz napomenu da gledajuci prema brdima tacno vidim granicu koja zonu vina deli od zone trešanja. Kompletna sela tamo zive iskljucivo od ove vocke.

Berba i rezanje

Moje selo uopšte ne lici na selo. Svi oni koji zive od zemlje imaju kuce na periferiji pa su im njive neka vrsta ogromne okucnice. Stoga se na ulicama mog sela veoma retko moze spaziti traktor koji nešto tegli. Ponekad mi se cini da seljaci ovde zive u ilegali. Nigde nikog na sokaku, svi gledaju svoja posla. Kada sam vec kod traktora da se osvrnem malo na ovdašnju agro tehniku. Boze blagi - nema šta nema. Video sam i neka cuda kakva do sada u zivotu video nisam. Neke traktore visoke tako da mozeš da im prodješ izmedju tockova, kombajne veoma nalik na pokretne fabrike letecih tanjira i slicna cuda. Pitace se ljudi otkuda sad kombajni kada ovi moji gaje samo jabuke, pa odmah da kazem da ima i ratarskih kultura, pre svega kukuruza i soje a malo nize, na jugu teraju iskljucivo pirinac.
Pošto je moje poznanstvo sa selom u kome zivim pocelo preko jabuka za tu oblast sam postao neka vrsta specijaliste. Aktivno sam ucestvovao u nekoliko berbi koje su prava meka za istocnoevropsku sirotinju, potom Marokance i Nigerijce koji su ovde glavna radna snaga u poljoiprivredi. Svaki berac snabdeven je kolicima na kojima stoje dve gajbe za prvu klasu i jedna za škart. Gajbe za prvu klasu imaju pokretno dno koje se, kada se otpusti pretvara u plasticni dzak kojim jabuke kliznu u veliku gajbu e da bi se izbeglo njihovo oštecenje. U velike drvene gajbe staje po hiljadu kila, a njih domacin dovozi i odvozi viljuškarem koji se zakacinje na traktor. Moze da ponese po dve pune gajbe a da se ne prevrne. Ti veliki sanduci slazu se pod ogromne tremove gde cekaju trgovce. Cena se unapred  zna i ugovori sa otkupljivacima su unapred potpisani. Ceka se samo kamion na koji se voce tovari i odvozi u sabirne magaze. Drzavu sva ta frka uopšte ne zanima. I proizvodjac i otkupljivac i distributer su privatnici i svako tu gleda svoj interes i svoju zaradu. Sporovi nastaju oko procenta škarta koji utvrdjuje otkupljivac u svakom pojedinacnom slucaju. Zato ce gazda vocnjaka budno bdeti nad beraclima da mu medju prvu klasu ne zapadne neka oštecena jabuka. A oštecenjem se naziva i najmanja rupica i svaka belega ulegnuta u ljusku jabuke.

Najveci neprijatelj ovdašnjih vocara je grad. Sa insektima, gljivicama i boleštinama oni izlaze na kraj. Sa Gospodom Bogom, malo teze, iako ovde nedeljom niko zivi ne radi, a veoma visok procenat seljaka ne propušta nedeljnu misu. Zato su potrazili drugacije, istina malo skuplje rešenje, ali veoma efikasno. Nad svojim vocnjacima razvlace mreze. Svaki red ima svoju mrezastu nadstrešnicu koja je tokom godine spletena i uvezana, a kada plod pocne da se formira a visoke temperature i zapara zaprete jakim nepogodama, mreze se šire i kao dugi crni krovovi nadvijaju se nad beskrajnim špalirima vocnjaka. Hodati ispod tih mreznih nadstrešnica stvara cudan osecaj, posebno stoga što su i ptice koje se gnezde po vockama prinudjene da u gnezda dolaze, ne onako kako je Bog rekao, nego u niskom letu izmedju špalira i izmedju ušiju namernika.
Sat branja jabuka ovde se placa od 8 do 10 maraka, gazdini rodjaci i prijatelji pristaju i na nizu cenu, ali još nisam video nekog ko je iz prijateljskih pobuda ili rodjacke solidarnosti radio za dzabe. Toga nema. Veliki plantazeri, pored ostale mehanizacije potrebne za obradu vocnjaka imaju i pokretne platforme za branje. To je vozilo nalik na veliku traktorsku prikolicu na dva sprata koja ima sopstveni pogon i u stanju je da se krece veoma sporo. Na njoj stoje po cetiri ili više beraca koji su u stanju da dohvate i najviše grancice i koji plodove odlazu u one velike gajbe koje se takodje nalaze na prikolici. Traktorista sa nakacnim viljuškarom moze da pridje ovoj platformi uzme punu gajbu i ostavi praznu bez da se branje prekida. Ove platforme koje su snabdevene specijalnim pomicnim ogradama i samim tim veoma bezbedne za berace koriste se i u vreme obrezivanja vocnjaka. Tada se na njihov prvi sprat postavi kompresor sa motornim pogonom. Komprimirani vazduh se crevima odvodi do radnika koji grane seku pneumatskim makazama. Stoga ovaj posao ne iziskuje veliku snagu a obrezivaci su veoma efikasni. Mali pokret prstom otvara ventil na makazama a snazan udar vazduha moze da odsece cak i krupne grane. Traktorom na koji je zakacena mocna freza, vlasnik ce potom proci  vocnjakom i odsecene grane i grancice pretvoriti u drvenu prašinu.
Tako rade jabucari u mom malom selu.
O ostalim ovdašnjim seljacima, njihovim navikama i radu - drugi put.

Z. Miloradovic

Iz najbolje namere vam kazem
KO ZNA, NE ZJA

Dok srcemo kafu i cupkamo na hoklicama u hladnjikavoj, praznoj sobi, jada mi se prijatelj. Šta ima da mi se zali kad vidim i sam. Opao nov malter sa zida. Zjapi ona rupetina, a pod nogama se kruni beton. Roljam kamencice nogom, a glavom klimam pun saosecanja. Ponekad slegnem ramenima u stilu " šta ceš, mozda nije majstor kriv". U to stize i naš majstor. " Majstore, pa je' smo se dogovorili u 7 sati...ovde, a sad vec 10 ? Jel' moraš stalno da kasniš ?" Majstor vec pod gasom, uvrezeno i kao pun problema i muka, odmahuje rukom i psuje i cement, i Beocin, i vreme, ma sve zivo. Pali cigaru, vuce dubok dim, podlakti se i zamišljeno stane ispred zida. Misli,.... pa misli. Vuce opet još dublji dim, mi se smirili i upiljili i mi pogled u rupu, sve cekamo, sad ce da nam kaze spasonosnu ideju. I, kaze: " Ništa...., daj da mi popijemo kaficu i rakijicu i ocas posla ce to biti popravljeno". 'Ajde.
Sipa domacin domacu i stavlja dzezvu. Cimnu je majstor na eks, strese se i hvali kao da cerku udaje. Domacin odmah sipa novu. Vec vidno odobrovoljen, poce majstor sa najnovijim seoskim tracevima. Sve on zna. Zna ih on u dušu i ne moze ga ništa iznenaditi. Smejemo se i pijemo, a majstor samo veze i ubacuje zivotne mudrosti. Rakiju vec sipa sam. Razume se i u zdravstvo, obrazovanje i politiku. Posle jedno 5-te rakijice, skoci na noge lagane, pljune u šake i oštro naredi:" 'Ajmo ljudi da radimo. Daj cement, daj pesak,daj vodu" naredjuje majstor i polako sipka u bušno korito od svega po malo. Zna on tacne mere, nije on neki priuceni majstor ko' neki njegovi prijatelji, " ko sve danas nije zidar" mrmori on sebi u bradu, a mi klimamo u znak odobravanja. Cokce sve ustima, meša fanglom, mudro cuti i samo ponekad mrdne glavom. Gotov malter.
Sigurnim pokretom frljne fanglom po zidu, a malter se rascveta svuda po zidu, nama, cašama i šoljicama. Trlja majstor mistrijom, trlja, pa opet baca nov i sve tako jedno pet, šest puta. E,.. onda kad je poceo da ga ravna. Ma, nema, ko' staklo. Ali, zaduva nam se majstor. Dade mu moj prijatelj pivce, malo da se odmori i osvezi. Pa, i on je covek. Pije pivo majstor kao za opkladu. U, al' ima cug. 'Ajmo dalje. Bacaj, razvlaci, bacaj, razvlaci i dodje mu jedan sat. Rucak. Domacica donosi sve po redu, a majstor, krka li krka. Hvali domacicu i sve sipa. Pivo samo klizi, popi ga vec tri. " E, taaako, lupka se majstor po stomaku. "Jel' gotova kafa ? 'Ajde, moram da radim, evo vec je dva." pozuruje nas, kao sve zbog nas ne moze da radi. Uz kafu smo dobili još rakije. U pola tri naredjuje se nova tura cementa, peska i vode. Zakrmacismo mi celu sobu, ali nema veze, ravan zid se nazire. Trlja majstor, sav se zaduvao, znoj lije, radi udarnicki sve do tri i petnaest. Puš pauza!
Posedasmo oko izlubljenog, muzgavog korita i sladimo pivo, kao da sedimo u najlepšoj kafani. Koju god temu da okrenemo, sve se svede na politiku. Bistrimo mi tako i dodjemo do zakljucka da nam je ovako, zato što se svako bavi politikom. Majstor je tu najizricitiji. Besno ustade i poce ponovo da razmazuje. Zvizdi, peva, zabavlja komšiluk. A, komšije kao da su to shvatile kao poziv i evo ih nekoliko. Daj svima pivo "Zeno, idi po još jednu gajbu !"
" Pa nisi trebo' to ovako", poce bezazlena, dobronamerna kritika. Vidim majstor pritiska jace onu mistriju i cuti. Sidje s merdevina i presvuce još jedno pivo. "Jesi' ti zidar, jel' umeš bolje ? Evo ti pa radi" duri se majstor, a mi ga tešimo da je najbolji, samo neka završi jedan zid. Frlja on opet, frlja, razmazuje i odjednom sav unezveren pita koliko ima sati ? Pet.... PET ?! Pa, ljudi, ja kasnim kod pobratima, treba da mu koljem svinju. Brzo peremo alat, pakujemo majstora i sve se sekiramo da ne zakasni kod pobre. "'Ajde, 'ajde, samo ti idi, mi cemo da sredimo krš." "Znaci, sutra u sedam" bezpogovorno nam odredjuje majstor i ode pravac na klanje.
Komisijski zakljucujemo da je majstor uradio dobar posao. Skoro ceo jedan zid od sobe je izmalterisan. U to ime, zasluzili smo da se i mi malo odmorimo. Hvalimo majstora i nas, nazdravljamo sa komšijama, tek ce jedan :" 'Ste vi culi šta je pevao majstor ?" "Ne." "Ovako ide pesma:

                 Zidar, moler, tapetar,
                 stolar, strugar, mesar,
                 vocar, stocar,ratar,
                 sve sam to ja!

                  Dimnicar, elektrica, mehanicar
                  za belu, za crnu,
                  auto, traktor, kombajn,
                  tv, video i radio,
                  sve sam to ja!

                  Cevabdzija, burekdzija,
                  sladoledzija,
                  limar, tesar, graver,
                  kolar, kozar, šofer,
                  sve sam to ja.

Tako otprilike kaze prijateljev komšija. Zna pesmu

Vaš Gojko Opacic



Iz mog ugla
Turisticko selo - moze, ali…

pise: dr Vesna Djukic Dojcinovic

Mozete li da zamislite Omoljicu punu turista?! Ja mogu!
Agro- turizam, ruralni turizam, eko-turizam, odrzivi turizam, kulturni turizam, lovni turizam - sve su to slozenice modernog vremena koje se mogu primeniti na Omoljicu. Sigurna sam da Omoljica ima dovoljno potencijala da svi ovi oblici turizma mogu biti razvijeni.

Evo, da pocnemo od “Zisela”. Ovaj potpuno jedinstveni festival amaterskog filma na temu zivota sela odrzava se vec trideset godina. Za to vreme on je evaluirao od pocetne ideje grupe seoskih amatera u “veliki” i prestizni festival sa velikom i zahvalnom publikom, a opet, odatle, u malu lokalnu svetkovinu samo za desetinu probranih sladokusaca.

Festival je pokrenula grupa clanova seoskog kino-foto kluba zeleci da u granicama one velike eks-Jugoslavije stimuliše amatersko stvaralaštvo na temu  zivota sela i u Omoljicu dovede goste iz cele zemlje, pa i inostranstva. Prvih godina selo je u tome uspevalo. Sa nekoliko stotina gostiju iz cele zemlje i nekoliko stotina meštana koji su iz dana u dan pratili sve projekcije, Omoljica je pocela da lici na turisticko selo u kojem je sve bilo u znaku velikog kulturnog dogadjaja. Uz filmske projekcije,  izlozbe umetnicke fotografije na temu zivota sela, razgovore amatera, muzicko-poetske veceri, brojne pratece sadrzaje festivala (izleti kocijom do Dunava, domacinski rucak u seoskom domacinstvu...), domacinsku srdacnost i gostoljubivost meštana koji su  se u velikom broju okupljali oko svake projekcije, “Zisel” je Omoljici poceo da donosi imidz sela u kome su i kultura i  turizam na dobrom putu. Medjutim, selo nije imalo turisticku organizaciju koja bi na sebe mogla da primi organizaciju turistickog prometa. Kulturne institucije taj deo posla nisu mogle da prime na sebe, opštinski turisticki savez se nije ukljucio u projekat. Most izmedju kulture i turizma nije uspostavljen. Sa godinama je sve više opadao ugled festivala kao i broj posetilaca filmskih projekcija, pa poslednjih godina u publici cak ni meštana nema više od desetinu. Budimo iskreni, danas “Zisel” skoro da postoji samo za amatere koji u njemu ucestvuju i clanove njihovih porodica, a na otvaranju cesto ima više ucesnika programa nego publike!

Zašto je to tako, jasno je! Zato što kultura ne moze sve sama. I ne treba sama. Svugde u svetu sve više se govori o potrebi desektorizacije kulture i njenom povezivanju sa drugim sektorima. Sektorom turizma, sektorom poljoprivrede, sektorom sporta. Kultura mora da prestane da bude izdvojena iz ukupnog zivota i nedodirljiva kao “sveta krava”. Mora da iskoraci iz svog zacaranog sveta i udje u stvarni svet.  U tom svetu svi saradjuju i zajednickim snagama rade na razvojnim projektima od zajednickog interesa.

Zato je pravo pitanje koje treba postaviti, ne da li Omoljica u avgustu ponovo moze da postane turisticko selo, vec kako ponovo da bude puno gostiju, veselo i razdragano, druzeljubivo, domacinsko selo koje voli svoj festival i ponosi se njime? Pre nekog vremena radila sam jedno dubinsko istrazivanje u Omoljici i tom prilikom postavljali smo Omoljcanima pitanje da li bi zeleli da se bave seoskim turizmom. Verovali ili ne, vecina je odgovorila da bi zelela. Ali, pošto uvek neko volšebno “ali” odvaja svet stvarnog od sveta moguceg, i ovde postoji jedno “ali”. To “ali” ima nastavak i on glasi: uvek neko mora da bude inicijator. Taj “neko” u Omoljici bi mogao biti ili mladi, sposobni preduzetnik kome je tesno u društvenom sektoru i hoce da razvije neki privatni biznis, ili grupa Omoljcana koja odluci da se udruzi oko zajednicke ideje da se bave seoskim turizmom i u svojim kucama, za pocetak, ugosti prijatelje svojih prijatelja. Taj “neko” moze biti i udruzenje lovaca ili seoska zadruga ili lokalna vlada. Taj “neko” bi mogla biti i opštinska vlada koja bi u razvoju kulturnog turizma u opštini našla moguce uporište daljeg razvoja opštine.

Strategija kulturnog turizma koji se sve više razvija u svetu nalaze traganje za lokalnim kulturnim resursima koji bi bili kljucna tacka turisticke ponude. Ona  kaze da u traganju za potencijalima treba ici dalje od uobicajenog posecivanja kulturnih znamenitosti, crkava, muzeja i škola, iako je i to neophodno. Treba tragati za svetkovinama svakog aspekta lokalne kulture - hrana, rakija, vino, pejsazi, obicaji, pa, cak, i jezik. Takav pristup nalaze da se turista ukljuci u zivot lokalne zajednice, da otkriva kulturu i postane istrazivac lokalnih kulturnih specificnosti. Osnovni principi takve politike kulturnog turizma treba da budu razvoj lokalne zajednice i upotreba lokalnih resursa gdegod je moguce pronaci specificne vrednosti lokalne kulture. Ali, osnovni uslov za ostvarenje ovog razvojnog programa svakako je desektorizacija kulture i njeno povezivanje sa drugim razvojnim sektorima. Udruzeni, ovi sektori bi trebalo da tragaju za onim jedinstvenim, specificnim i razlicitim što postoji u njihovoj opštini i što bi moglo biti osnova daljeg razvoja. Pored festivala, to moze biti sve što ima odlicje lokalnog i specificnog -  pocev od vrste sira, tipa vina, specificnih zanata, posebnih vrsta šuma, biljaka ili zivotinja, lov, ribolov. Zasigurno znam da Omoljica ima puno takvih specificnosti: delikates kozji sir koji ima visoku cenu na trpezama onih koji hoce zdravo da se hrane, a verujte, takvih je sve više, mlin u kome mozete kupiti integralno brašno po znatno nizoj ceni nego u skupim bio-špaizima u Beogradu, domace vino i rakija koje prave Omoljcani svako ce pre piti nego bilo koje kupovno, restoran sa izuzetno ukusnim lovackim specijalitetima, Ponjavicu sa izuzetno bogatim biljnim i zivotinskim svetom… Pri tome, lokalne specificnosti ne smeju da budu lazne i veštacke. One su pecat tog mesta i treba da isticu i slave njegove specificnosti. To je kulturni turizam. Turizam podstaknut kulturnim sadrzajima i vrednostima. Onim sadrzajima i vrednostima koji su specificno lokalni, kojih nema drugde, koji se razlikuju od drugih. A kao pocetni razvojni potencijal, šta ce nam bolji sadrzaj od “Zisela”?

Britanijska vlada kao No.1. element politike planiranja razvoja zemlje istice lokalne specificnosti. Britansko Ministarstvo za kinematografiju cak odvaja sve više para iz budzeta za razvoj filmskog turizma onih lokalnih zajednica u kojima je sniman neki filmski spektakl koji puni bioskopske kase. Zašto?! Zato što filmska publika hoce da poseti to mesto, vidi proplanak na kome je sniman neki srceparajuci kadar po kojem pamti film ili kamen na kojem je stajala filmska zvezda. A Omoljica ima svoj “film” po kome se danas još jedino zove salon “second hand” nameštaja. Hvala bogu da ima i to. Mozemo navesti još dosta primera. Mnogi dolaze iz našeg neposrednog okruzenja. Bugarski nacionalni Institut za kulturologiju je u saradnji sa UNESKOM pre dve godine organizovao veliko medjunarodno savetovanje na temu menadzmenta kulturnog turizma. Zato UNESKO hoce da osnuje regionalni centar za razvoj turizma baš u Bugarskoj. A zašto ne u Srbiji?! Zato što oni znaju da je to razvojna oblast cije mogucnosti tek treba istrazivati i razvijati. A mi?! Pa, nisam sigurna u to! Hrvatska, takodje zna koliko su veliki razvojni potencijali kulturnog turizma. U ovoj zemlji  sastavljen je i program ”Kultura je turizam” što pokazuje da kultura ne moze bez turizma i da turizam ne moze bez kulture. Danas su turbulentna vremena. Mnoge vlade menjaju svoje razvojne politike i strategije prilagodjavajuci se vremenu tranzicije, a kulturni turizam svakako za mnoge od njih predstavlja veliki izazov. Sa tim izazovom susrece se i vlada Australije koja je kao jednu od prioritetnih razvojnih oblasti identifikovala kulturni turizam  i to, slicno kao i Britanija, kao specijalizovani sektor kulturne industrije.

Ne treba više nabrajati. Sad se treba zapitati, šta mi cinimo na tom planu? Šta cinimo dok se naše vlade, lokalne, pokrajinske i nacionalne predomišljaju kojim putem da podju. Korak ka odgovoru na to pitanje je lokalna inicijativa. A da li ima lokalne inicijative pokazace test koji treba da rešimo. Odgovore ne treba nikom slati. Samo saberite koliko ima pozitivnih, a koliko negativnih odgovora. Oni ce vam pokazati gde smo grešili i gde smo bili u pravu.

U nedelju, 5. marta svoju ljubav krunisali su vencanjem u prostorijama Mesne kancelarije Zorica Vranic i Miroslav Bozic. Ovaj svecani cin bio je samo uvertira u jos jedan radostan trenutak novoformirane bracne zajednice. Naime, u kucu Bozica ubrzo je stigla prinova, 23. marta rodjen je mali Mirko kao najdrazi svadbeni poklon mami i tati. Zato, mladencima dvostruka cestitka. Srecno! U subotu, 25. marta u bracnu luku uplovili su Dragana Ivkovic i Bozidar Ilic. Zagrljaj i pogledi na fotografiji dovoljno govore da ljubavi ovde nece nedostajati. U nadi da cemo mladencima uskoro moci da cestitamo i na prinovama, Bozi i Gagi zelimo mnogo srece u braku i zivotu. pise: Georgije Djukic
U vremenu od 1945 do 1954. godine i nadalje cesto su menjani sistemi takmicenja, nekada sa kvalifikacijama, dokvalifikacijama, prebacivanjima klubova iz jedne u drugu ligu ili pak neku drugu grupu. Tako je 1954. godine usvojen predlog novog sistema takmicenja u fudbalu i to bez kvalifikacija. Iako sve to nije imalo velikog odraza u nasem klubu, koji se vec tada zvao "Mladost", vredno je podsetiti se da se fudbalsko takmicenje u ondasnjoj velikoj Jugoslaviji odvijalo od saveznih liga, republickih nivoa pa do podsaveznih i zonskih liga te sreskih takmicenja i to po grupama. Tako je na godisnjoj skupstini Fudbalskog centra Panceva, usvojen nov sistem takmicenja u kojem je postojala zonska podsavezna liga, kao i razredi podeljeni u grupe. U rasporedjivanju klubova vodilo se racuna o regionalnoj udaljenosti kako bi se smanjili troskovi klubovima, zatim o dostignutom kvalitetu fudbalske igre u pojedinim selima pancevackog sreza i mnogim drugim razlozima. U selu je dolaskom novih fudbalera koji su igrali pod zastavom "Mladosti" dosla i nova grupa fudbalskih entuzijasta na celu sa Lukom Katicem, tada direktorom  omoljacke osnovne skole, Stanimirom Grgom, seoskim zemljoradnikom i mnogim drugim vidjenijim fudbalskim radnicima, koji su bili veliki zaljubljenici fudbalske igre. Klub je dobio novu upravu, doslo je do povratka nekoliko igraca u selo, bolje se treniralo i nova "Mladost" je pocela novi zivot negde 1955. godine.
O ovim pozitivnim promenama svedoci i posveta na fotografijama, poklon igracima za osvojeno prvo mesto u Prvom razredu pancevackog fudbalskog podsaveza (jun 1955/56.). Omoljcani su tada prvi put u svojoj bogatoj fudbalskoj istoriji stekli pravo takmicenja u visem stepenu tada zvanom Podsavezna fudbalska liga Panceva ili danas Prva juznobanatska liga.
Uzurbano su se sprovodile pripreme za takmicenje u visem rangu takmicenja. No i tada su privatne seoske kuce sluzile kao svlacionice, a hladna voda iz bunara za pranje posle utakmice. O kupatilu se nije moglo ni sanjati.
Uvek se znalo ko igra
Po recima Miroslava Gojica, odlicnog odbrambenog i veznog igraca, ovo je bila jedna od najboljih generacija koja se probila u visi stepen takmicenja. Dejan Opacic i Georgije Djukic (autor feljtona) takodje smatraju da je jedan od najvecih kvaliteta te druge "zlatne generacije" omoljackih fudbalera iz 1955. bila uigranost, vest odabir igraca i dobro funkcionisanje svih linija.
- Uvek se znalo ko ce da igra i tu nije bilo nikakvih problema - reci su Miroslava Gojica.
Samo povrede, bolesti, odlazak u vojsku, na skolovanje ili studije su mogle da sprece izlazak na teren vec uigrane ekipe.
I u ovom periodu bilo je utakmica za pamcenje. To su pre svega susreti sa "Plavim Dunavom" iz Skorenovca, tada kvalitetnom ekipom sastavljenom od talentovanih igraca. Te godine Omoljcani su pobedili sa 2:1, sto je sigurno bio podsticaj za naredni susret sa "Proleterom" iz Mramorka. Ovaj susret odigran je u Mramorku, gde su domacini paklenim tempom uspeli da povedu, ali i omoljacki igraci su, kako je utakmica odmicala, igrali sve bolje i bolje.
Georgije Purkovic, igrac koji je tada postigao veoma vazan gol na ovoj utakmici, smatra da je to  bio jedan od najkvalitetnijih susreta te sezone i da je povoljan ishod za Omoljcane presudio novog prvaka Prvog razreda pancevackog fudbalskog podsaveza a time i ulazak u Prvu juznobanatsku ligu.
Na fotografiji ekipe koja je osvojila laskavo priznanje sampiona, stoji datum 25. juni 1956. godine. Kako se na slici vidi ekipu naseg sampiona tada su sacinjavali: Potrebno je jos spomenuti neke od fudbalera koji se nisu nasli na ovoj fotografiji ali su u velikoj meri doprineli afirmaciji naseg sporta. To su Jovan Markovic, desno krilo i univerzalni navalni igrac; Nikola Kaludjer, vezni igrac i Caslav Vukovic, golman.
( nastavice se )


back
nazad