Sign In Sign-Up

Welcome!

Close

Would you like to make this site your homepage? It's fast and easy...

Yes, Please make this my home page!

No Thanks

  Don't show this to me again.

Close

Mesecni informativni list

Posle sestomesecnog zastoja, u ponedeljak, 17. januara ove godine odrzan je sastanak Odbora Mesne zajednice Omoljica na kojem je kao glavna tema bilo glasanje o ostavci Milana Markovica, dosadasnjeg predsednika Odbora MZ i izbor novog. S obzirom da Markovic iz brojnih razloga vise ne zeli da predsedava ovim organom, njegova ostavka je usvojena, pa se pristupilo izboru novog predsednika. Izbor je pao na Savu Zivulja, poznatog seoskog veterinara koji je prihvatio da u narednih par meseci a najkasnije do kraja godine kada ce biti novi lokalni izbori, obavlja duznost v.d. predsednika.
Podsetimo, od uvo|ewa visestranackih izbora, iako se uvek proklamovalo da je seoski Mesni odbor nestranacko telo, na mestu predsednika su se nalazili opozicioni ljudi Djura Ciric, Vasa Milicev, Milovan Rankovic, Milan Markovic i sada Sava Zivulj. Ko ce dobiti poverenje na narednim izborima, pokazace glasovi gradjana Omoljice.
Odbor MZ je pored toga dao saglasnost na odlazak direktora JKP "Omoqica" u pancevacki "Vodovod" i kao osnivac zatrazio od Upravnog odbora komunalnog preduzeca da putem konkursa izabere novog direktora. Potvrdjena je odluka o daljem sponzorisanju lista "Zivot sela" i razmatrani ostali predlozi pravnih i fizickih lica.

pise:
Goran LUPINKA

Milenijumska groznica polako jenjava. Dodu{e, ova konstatacija daleko vi{e va`i za svetske prestonice koje smo imali prilike da posmatramo preko malih ekrana, nego {to je to slu~aj kod nas. Nas "groznica" trese ve} vi{e godina unazad, ali je slabo ko prime}uje. I dok je "truli Zapad" bacio grdne pare na do~ek milenijuma (koji po astronomima sti`e tek za godinu dana), mi smo, bez preteranog razloga za optimizam, sedeli i u krugu svoje porodice o~ekivali jo{ jednu u nizu novih godina. Nema vi{e one euforije koja je krasila ranije do~eke. Godina iza nas, ubila je svaku nadu u boqe sutra. Ali kako se ovde doga|aji smewuju geometrijskom progresijom tako su ubistva, poplave, pojava trihineloze i druge teme veoma brzo smetnule sa uma milenijumsku no} i vratile nas u nemirnu svakodnevicu i borbu za puko pre`ivqavawe.
No, krenimo redom. Analiziraju}i de{avawa u na{em okru`ewu dolazim do podataka da se u selu Mesni odbor nije sastajao pola godine, Op{tina ne daje ni pet para za sela, a o Republici ne treba ni tro{iti re~i. Republika je prigrabila sva sredstva i ve} danima i mesecima sprovodi drugu fazu obnove zemqe grade}i mostove i tamo gde nema reka i potoka. Pretpostavqam da je jo{ ostao "Krcin most" ali }e se i on obnoviti u tre}oj fazi.
U uslovima op{te apatije i bezna|a, jedino predstavni~ko telo u selu, Odbor Mesne zajednice, se od 1. jula 1999. do ponedeqka, 17. januara 2000. godine nije sastajao. Milan Markovi}, predsednik Odbora MZ je u vi{e navrata tvrdio da nema nameru da povu~e svoju ostavku smatraju}i da nije uspeo da ostvari nikakvu saradwu sa ~elnicima Op{tine kao i da ~lanovi Odbora MZ imaju indiferentan odnos prema sastancima koji su bili organizovani. Po wemu, moralna je du`nost da mandat predsednika traje 4 godine, a kako je wemu isteklo 4 godine (dodu{e u dva mandata po 2 godine) to su stvoreni uslovi za izbor novog predsednika. Ova "pat pozicija" razre{ena je na pro{lonedeqnom sastanku Odbora MZ kada je za v.d. predsednika izabran novi ~ovek Sava @ivuq. Na taj na~in Markovi} ostaje u Odboru kao obi~an ~lan a @ivuq preuzima predsedavawe sastancima. Zar je mogu}e da se ovog re{ewa pola godine niko nije setio i ostavio Mesni odbor prakti~no u paralisanom stawu. Naj~e{}e se kao izgovor koristi tvrdwa da bez finansijskih sredstava Odbor MZ i nema zbog ~ega da zaseda, ali sli~na je situacija i u drugim selima pa se ipak sastanci odr`avaju. Utisak je da su se pojedinci malo umorili, ali je jo{ problemati~nije da novih, mladih, perspektivnih kadrova u selu nema na vidiku. Mesna zajednica je najnovijim statutarnim re{ewima izgubila i posledwi minimum samostalnosti, pa se s pravom postavqa pitawe kako u takvim uslovima zainteresovati neke nove "entuzijaste" da bez obzira na strana~ku pripadnost izgaraju u borbi za interese sela? Prema tome, promene su neophodne i u ovom, najni`em obliku lokalne vlasti, ako vlasti u Mesnim zajednicama uop{te ima.

pise:
Marijana Polic

Do~ekali smo i 2000-tu godinu. Svi smo jedva ~ekali da 1999. godina ode u zaborav. Bila, ne ponovila se. Se}am se pre godinu dana svi smo sa ushi}ewem `urili veruju}i da }e ta 1999. biti boqa od pro{le 1998. godine. Ali nismo ni slutili {ta nas ~eka.
I sada je isto, qudi su ponovo sre}ni i `eqno i{~ekuju 2000-tu. Stalo im je do toga kako }e  izgledati u toj najlu|oj no}i, gde }e je provesti i sa kim }e biti. A, da li je sve to zaista bitno? Ma, svi se mi pretvarao (a ja, kao, mrzim, folirante) `ele}i da pobegnemo od stvarnosti. Bojimo se, u stvari. Kada se malo boqe zagledate u o~i ~oveka koji je "sre}an" vide}ete onaj "sjaj" koji zra~i tugom, strahom i bolom. Tek posle nekog vremena zapazi}ete trunku nade, koja se sve vreme krila iza onog bola, sa iskrenom `eqom da }e svaka slede}a Nova godina doneti ne{to novo, izazovno, lepo, da }emo se pomeriti bar za pedaq unapred. To je ta vera koja je neophodna za opstanak u ovom svetu. Ali kako? Kako da verujemo, kada su nas varali gotovo uvek, kako da `elimo kada su sve `eqe uni{tili, kako da sawamo kada snova vi{e nema. Ho}e li 2000-ta doneti vi{e samopouzdawa, sigurnosti, nove perspektive?
Generacije koje odlaze nisu nam osigurale budu}e dane i zato }emo mi i slede}e generacije morati sami da sklapamo mozaik, u kome su pojedini delovi zauvek izgubqeni.
Neki smatraju da }emo mi uspeti da promenimo "svet" jer je on uzro~nik svih pote{ko}a koje nas prate. Na~in `ivota, re`im, {kolski sistem - to ne, samo svet!? Postoje dva re{ewa ove tragedije. Jedno je herojsko, pobedni~ko sa wima, a drugo verovatno izdajni~ko ali bez wih.
Ve} godinama se govori o "odlivu mozgova" u inostranstvo. Stvarno, ~udno je {to qudi be`e iz svoje domovine. To mi nikad nije bilo jasno - za{to be`ati ako im ona pru`a sigurnost, lep{u i mirniju mladost. Za{to ne razvijati intelekt ovde, gde vam je otvoreno 2000 mogu}nosti, va{e je samo da odaberete pravi put. Stvarno, nikad mi nije bilo jasno kuda i za{to odlaze. Ali sigurno je i to "{a~ica" propalih doktora, magistara, glumaca i sportista koji ne shvataju kakva ih svetla budu}nost ~eka u wihovoj zemqi. Ma, oni ne gledaju TV - nisu videli kako je ovde sve obnovqeno, lep{e i boqe. No dobro, ima vremena, shvati}e jednog dana kakve im prednosti pru`a demokratska zemqa kao ova na{a.
Iako je novogodi{wa no} pro{la, ba{ me interesuje {ta vam je Deda mraz doneo u milenijumskoj no}i. Mo`da se i on sa`ali, ka`u da on ima veliko srce i da uvek ispuwava `eqe koje deca ispi{u na hartiji i ostave ispod jelke. Ako ga vidite, ne dozvolite da olako ode. Jo{ samo wemu mo`emo verovati da }e nam doneti sre}u i blagostawe, ostale nade su izgubqene.

Shodno staroj tradiciji Mesna zajednica je i ove godine organizovala malu proslavu Badweg dana. U ~etvrtak, 6. januara kod Crkve prisutni su imali priliku da po odr`anoj slu`bi prisustvuju sve~anom ~inu paqewa badwaka. Obele`avawe Badweg dana uveli~ali su ~lanovi folklornog dru{tva a zanimqive igre upotpunili su dobrom pesmom na{i tambura{i iz bande "@isel".
Pored bogatog kulturnog i muzi~kog programa za starije je slu`na kuvana rakija i vino dok su deca u`ivala u raznim slatkim |akonijama. Mir Bo`ji, Hristos se rodi!
Danica Poli}

Javno komunalno preduze}e "Omoqica" je od Nove godine po~elo da primewuje nove cene pogrebnih usluga. Me|u novinama izdvaja se mogu}nost da zakupci grobnih mesta ubudu}e zakup pla}aju i godi{we umesto dosada{weg obaveznog desetogodi{weg. Gra|ani koji nemaju mogu}nost da zbog bolesti ili iz drugih razloga sami ure|uju grobno mesto, to mogu prepustiti radnicima komunalnog preduze}a uz minimalnu naknadu. Izvr{ni odbor SO Pan~evo je tako|e prihvatio zahtev da se podigne cena zakupa za Salu "Jankovi}" koji }e ubudu}e stajati 1500 dinara bez poreza. U nastavku prenosimo cenovnik usluga.
A) Naknada za kori{}ewe grobnog mesta:
1. Grobno mesto za odrasle za 1 god.                                                                 40 din.
2. Grobno mesto za odrasle za 10 god.                                                             350
B) Naknada za odr`avawe grobqa:
1. za grobnicu - 1 metar {irine za 1 god.                                                              60
2. za grobnicu - 1 metar {irine za 10 god.                                                          500
3. za grobno mesto, i rezervisano grobno mesto za 1 god.                                    40
4. za grobno mesto, i rezervisano grobno mesto za 10 god.                                300
C) Naknada za sahrawivawe
1. kopawe rake za odrasle i sahrawivawe                                                          320
2. kopawe rake za decu do 15 god. i sahrawivawe                                            105
3. ekshumacija posmrtnih ostataka do 2 god.                                                     600
4. ekshumacija posmrtnih ostataka preko 2 god.                                                400
5. otvarawe i zatvarawe grobnice sa gorwe strane                                              500
6. kopawe prilaza za stare grobnice                                                                   700
7. sahrane u grobnici                                                                                          200
D) ostale usluge:
1. iznajmqivawe i kori{}ewe kolica                                                                      50
2. ure|ewe grobnog mesta:
   - jedno mesto                                                                                                   40
   - dva mesta                                                                                                       60
   - tri mesta                                                                                                         80
3. uklawawe i deponovawe  venaca i cve}a sa grobnog mesta posle 40 dana        60
4. naknada za uno{ewe spomenika i kori{}ewe struje i vode                                 80
5. uklawawe nadgrobnog spomenika                                                                   100

Se}am se jedne "davne" godine. Godine bola, patwe, stradawa i sitoriwe. Se}am se jednog sna odsawanog te davne godine... I to je bio jedan od onih nedovr{enih i nejasnih snova ~ijih se najzna~ajnijih delova, obi~no ne se}am. Znam samo da je postojala jedna ~udesna zemqa - zemqa rasko{i, lepote i mo}i, u kojoj su svi bili heroji i pobednici. U takvoj zemqi mo}i i rasko{i postojala je i narodna kuhiwa u kojoj su qudima delili hranu. Govorilo se da se u woj hrane qudi koji nisu u stawu da sebi obezbede osnovna sredstva za `ivot. Iako je selo oduvek hranilo grad, eto dogodilo se da od pro{le godine selo dobije narodnu kuhiwu.
Boravak u narodnoj kuhiwi koja je u Omoqici sme{tena u zgradi {kolske kuhiwe, predstavqao je moj {okantan susret sa realno{}u. Prostorija je mirisala na sve`e kuvan pasuq. Bilo je i hleba - ~etvrt za svakog. Vi{e ne mo`e. U redu stoje qudi koji ~ekaju sa kanticama kako bi dobili kutla~u pasuqa. Posmatram `enu sa pocepanom haqinom kojoj drhte ruke, dok prihvata pripremqen obrok. A napoqu minus 10 stepeni. Kao da se stidela sebe, brzo je oti{la ne rekav{i ni re~i.
Slede}i je bio ~ovek koji je uzimao obrok za sedmoro uku}ana. Pri~ao je sakrivaju}i pogled. Bio je zadovoqan jer je uspeo da dobije sedam kutla~a pasuqa. Ka`e da za sedamdeset godina, koliko on ima, nikada nije bilo toliko milosti od strane dr`ave. Interesantne su bile wegove re~i da mladi treba da pomognu svoju dr`avu jer se, evo, ona setila socijalno najugro`enijih slojeva qudi. Bio je odu{evqen dr`avom i wenom milo{}u prema ovim qudima.
U velikoj metalnoj  {erpi ostalo je jo{ sasvim malo. Dno {erpe se ve} jasno videlo. Posledwa gospo|a sa spiska do{la je po svoj deo. Dok je ona sedela za stolom, ~ekaju}i malo variva, kutla~a je {kripala po dnu {erpe. Kuvarica se svom snagom trudila da nakupi "jo{ samo malo, ali danas ih je do{lo mnogo, nisu se nadali..."
Posledwa je bila jedna starija gospo|a. Baka je imala sitne o~i u kojima se videla tuga. Tra`ila je razumevawe.
- Znate, mog sina je sramota, ka`e da ga ja brukam... A, nije tako. Ja samo ne `elim da mu budem na teretu. Nekad sam ja radila, ~itavih 38 godina. Trudila sam se, a evo do ~ega sam do{la... Wega je sad sramota, a {ta ja da ka`em... - govorila je na{a sagovornica dok su dve suze klizile niz wene obraze.
@ena pogleda uperenog u pod, kantica sa kutla~om ne~ega, ~etvrt hleba i {al preko ruke polako se gubila iz mog vidokruga. Mu~an je utisak a svaka re~ suvi{na posle posete omoqa~koj narodnoj kuhiwi. Sve je delovalo kao u nekom ~udnom snu. Jo{ se se}am stiska ruke posledwe sagovornice i wenih re~i "be`i odavde, jer..."
Miris pasuqa vi{e u meni ne budi pozitivne emocije. Ukoliko je i selo do~ekalo da ~eka pred "kazanom" kao u neka stara, te{ka vremena, to dovoqno govori dokle smo stigli. Pri povratku ku}i posmatram red za uqe. Setila sam se maminih re~i da nam je ostalo jo{ samo litar. Dobro je, pomislih. Jo{ uvek imamo novca za jednu bednu litru zejtina. To je na{a su{ta realnost.
M. Poli}

Vi{egodi{wom saradwom sa sindikalnom organizacijom Ternopiqske oblasti u Ukrajini \urica Popovi}, na{ poznati sindikalni aktivista \urica Popovi}, organizovao je boravak radnika iz Omoqice i Star~eva u ovoj dr`avi. Naime, sporazumom o saradwi ukrajinski Sindikat je pozvao 50 na{ih radnika na oporavak u odmarali{tu "Medobori" zbog ekolo{ke katastrofe izazvane NATO bombardovawem hemijskih postrojewa u Pan~evu.
Omoq~ani i Star~evci su boravili u Ukrajini od 20. decembra do 2. januara, tako da su dolazak novog milenijuma proslavili daleko od svoje domovine. Sa po 40.000 dinara boravak radnika omoqa~kog i star~eva~kog PIK-a pomogle su ove dve Dru{tvene poqoprivredne organizacije a utisci na{ih radnika su vi{e nego impresivni. Za desetak dana oni su obi{li vi{e znamenitih, kulturno-istorijskih objekata i crkava (na slici) i upoznali se sa mladom dr`avom Ukrajinom koja tek desetak godina ima samostalnost, po odvajawu od Rusije.
G. L.

Pojava trihineloze u Omoqici ali i susednim mestima izazvala je veliku pa`wu javnosti a me|u Omoq~anima i zabrinutost za li~no zdravqe. Ve} dvadeset godina trihineloza  nije navra}ala u na{e krajeve, mada je period sviwokoqa uvek bio rizi~an za pojavu ove opake bolesti.
Do sada je zabele`en samo jedan slu~aj trihineloze u selu. Re~ je o na{em sugra|aninu Despotu Gvozdenovi}u koji je radio kod privatnog preduzetnika Dragana ^upi}a u ulici Patrijarha Arsenija ^arnojevi}a 37 i tamo se zarazio sa par~etom mesa. ^upi} se bavio preradom mesa koje je daqe plasirao u prodavnice "MGM - Prehrane" vlasnice Nade Jovanovi} ina~e wegove neven~ane `ene ali i druge. Mali je broj Omoq~ana koji je uop{te ~uo za ^upi}a jer se on ovde naselio tek od pre dve godine. Nezvani~no saznajemo da je meso i suhomesnate proizvode plasirao i u nelegalnim objektima bez minimuma higijensko-tehni~kih uslova, sve u ciqu brze zarade o ~emu istragu vode nadle`ni inspektori. Despot se ve} mesec dana le~i na Infektivnom odelewu pan~eva~ke bolnice i kako saznajemo ovih dana bi trebalo da se vrati ku}i.
Dragan ^upi} je u bekstvu i prava je sre}a da se trihineloza nije pro{irila na ve}i broj osoba u selu. Ukupno u na{oj op{tini je obolelo dvadesetak osoba i za sada se ne prime}uje pove}awe zara`enih lica, kao {to je slu~aj sa somborskom op{tinom u kojoj je broj obolelih pre{ao cifru od 100 osoba.
 Posledice pojave trihineloze ve} ovih dana se ose}aju u selu jer se slabo ko odlu~uje da kupi stoku od Omoq~ana iako se jo{ uvek ne zna gde je ^upi} nabavio zara`eno meso. Pogre{na interpretacija vesti u kojoj se isti~e da je ^upi} proizvo|a~ mesa a ne prera|iva~, uticala je da trgovina stokom u selu skoro zamre. Naime, nisu poznati drugi slu~ajevi trihineloze u selu iako je skoro svaka ku}a ove zime obavila sviwokoq, {to navodi na zakqu~ak da je stoka nabavqena iz drugih sela.
Uprkos svemu, mere opreza su ovih dana neophodne. Podse}amo da se analize mesa rade u Institutu "Tami{" u Pan~evu po ceni od 92 dinara svakog dana od 7 do 15 sati. Mo`da bi se ve}i broj na{ih sugra|ana odlu~io da preda meso na analizu ukoliko bi Institut bar u zimskim mesecima imao svoje isturene punktove po selima. Pored toga svaka promena koja se golim okom mo`e uo~iti na sve`em mesu, tako|e treba da se prijavi veterinaru jer }e se tako najboqe preventivno delovati kako bi se trihineloza {to pre suzbila.
Napomenimo da su prvi simptomi zaraze povi{ena temperatura, gr~evi u mi{i}ima i stomaku i malaksalost, a mogu se javiti i otoci na o~nim kapcima. U slu~aju da primetite ove poreme}aje u organizmu potrebno je da se {to pre javite lekaru, jer se larve trihinele najboqe uni{tavaju u prvih 6 - 7 dana od uno{ewa zara`enog mesa.
G. Lupinka

U petak, 3. decembra u maloj sali Doma kulture organizovano je kwi`evno ve~e na kome je predstavqena kwiga profesora Selene Litvinovi} pod nazivom "Muzi~ka tradicija banatskih Srba iz okoline Pan~eva", u izdawu Muzi~ke {kole "Jovan Bandur". Program je vodio Milan \uki}, diplomirani politikolog a gost je pored autora kwige bio Boris Matijevi}, direktor Muzi~ke {kole.
- Kada muziku stavimo negde u odnos prostora  i vremena gledano kroz neki razvoj dru{tva, vidimo da se sve olako i suvi{e brzo zaboravqa. U ovoj kwizi sa~uvana su i kazivawa, neki obi~aji opisani i zabele`eni za budu}e, potowe generacije koje dolaze iza nas, da jednostavno mogu da shvate na koji na~in su qudi `iveli, radili i obele`avali odre|ene praznike. Istra`iva~ki rad u ovoj kwizi, predstavqa doprinos, jedan prilog da se u okru`ewu na{e op{tine, u na{im selima sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, opi{e ono posleratno vreme - istakao je Boris Matijevi}.
Selena Litvinovi} je istra`ivawe sprovela 1994. godine kada su joj o tradiciji pevawa u Omoqici govorili: Dimitrije Bin|a (1921.), Georgije Bla`i} (1922.), Vasa Brzovan (1930.), Branislav Filipovi} (1931.) i \urica Jovanov (1951.). Seleni kao mladom profesoru etnomuzikologije ciq je bio da kod banatskih Srba probudi svest o izgubqenom identitetu. U Srbiji za razliku od drugih zemaqa Evrope, jo{ uvek ima tzv. "belih mrqa" na etnomuzikolo{koj karti, pa se na Fakultetu muzi~ke umetnosti trude da se jo{ uvek bave tom muzi~kom istorijom, odnosno da idu po selima i tragaju za starim qudima koji mogu i danas da im otpevaju stare, izvorne pesme.
- Ovde, iako je Omoqica samo nekih 30-tak  kilometara udaqena od Beograda, niko nikada nije do{ao, koliko ja znam, da se na neki precizniji nau~ni na~in bavi tom va{om muzikom, da to zabele`i, da to ostane negde arhivirano, da se ne zagubi. Za mene je ovo podru~je veoma interesantno, iako mo`da sa arhai~nog aspekta to i nije. Da bi bilo nekako jasnije metodolo{ki, ja sam se opredelila da to budu administrativne granice op{tine Pan~evo. Za ovih 5 godina ja sam po zavr{etku istra`ivawa, uspela da doradim pribele`eni materijal, da ga stavim u note i da rekonstrui{em tu, kako mi ka`emo, obredno-obi~ajnu praksu, i pratila sam muziku koja se pri tom peva - naglasila je profesorka Litvinovi}.
Ona je konstatovala da se danas sve mawe peva i da te stare narodne pesme, procentualno, jako malo qudi zna da otpeva. Istorija muzike i istorija uop{te jasno prikazuje qude, wihove obi~aje i verovawa u odre|enim periodima wihovog razvoja, pa je stoga veoma bitna za svakog od nas.
Seleni Litvinovi} je oko organizacije istra`ivawa pomogao \urica Jovanov, direktor Doma kulture. Prou~avawe je tek zapo~elo i po woj u Omoqici mo`e mnogo vi{e da se zabele`i, ali za to je potrebno vi{e vremena i organizacije posla. Ona jo{ ka`e da se Omoqica, gledano sa aspekta muzi~ke umetnosti, uklapa u banatsku sliku, ali da opet postoje odre|ene specifi~nosti. U svakom slu~aju muzika Omoqice i weni kaziva~i pomogli su da se boqe objasni muzi~ka tradicija banatskih Srba okoline Pan~eva.
M. Poli}

Izme|u dva iskqu~ewa struje, 19. novembra je u Galeriji Doma kulture otvorena izlo`ba fotografija Aleksandra Tanasijevi}a i Pante Marjanovi}a, na{ih doajena foto-amaterizma, pod nazivom "Omoqica snimqena iz aviona". U prisustvu brojnih zvanica, me|u kojima su bili Borislava Kru{ka, ~lan Izvr{nog odbora zadu`ena za kulturu, odbornici iz sela, kao i gosti iz Star~eva i Banatskog Brestovca, izlo`bu je otvorio \urica Jovanov, direktor Doma kulture. Izlo`eno je vi{e desetina fotografija u boji koje je Aleksandar Tanasijevi} tokom 1998. godine uspeo da snimi iz aviona Privredne avijacije JAT-a iz Vr{ca. Izlo`ba je bila otvorena do 10. decembra i po reakcijama prisutnih privukla veliku pa`wu javnosti.
U organizaciji Foto-kino kluba "@isel" i Doma kulture izlo`bu su omogu}ili Mesna zajednica Omoqica, Kulturno-prosvetna zajednica Pan~evo, Kafe "A", Osnovna {kola, Lova~ko dru{tvo, Udru`ewe sportskih ribolovaca "[aran", PP "Jeleks", "Banprom" i Rukometni klub "Mladost".
G. L.

Iako je zimska selona i hladno vreme odavno po~elo, mnogi omoqa~ki penzioneri jo{ uvek nisu uspeli da dobiju ugaq preko Udru`ewa penzionera. Od Milorada Markovi}a, predsednika ovog Udru`ewa saznajemo da je do velikog zastoja do{lo u rudniku Kostolac zbog kvara na bageru. Tek od 13. januara po~ele su prve isporuke i ako ne bude nepredvi|enih problema, oko 100 penzionera }e do prvih dana februara kona~no dobiti davno upla}eni ugaq.
Na{i najstariji sugra|ani su muku mu~ili da ovih dana obezbede dovoqne koli~ine ogreva, nadaju}i se da }e penzionerski ugaq sti}i na vreme. Pou~eni lo{im iskustvom, mnogi od wih ve} sada dobro razmi{qaju da li }e i ove godine preko Udru`ewa penzionera nabavqati ugaq ili mo`da prona}i neke alternativne dobavqa~e. [ta }e biti sa doplatom od 50 dinara po toni za prelazak preko skele, sada kada je Kovinski most pu{ten u saobra}aj, nismo uspeli da saznamo.

Godine prolaze mewa se tim, pojavquju se novi igra~i, neki odlaze dok drugi dolaze sa odslu`ewa vojnog roka, {kolovawa ili studirawa. Ipak poku{a}emo da nabrojimo jo{ nekoliko igra~a, koji su igrali a do sada nisu pomiwani, jer feqton prati hronologiju "buba mare" u selu,  razumqivo koliko je to mogu}e, jer dokumentacije za ovaj period nema ili je neko qubomorno ~uva. No `iva re~, razgovor sa igra~ima, wihova se}awa a i fotografije poma`u da se zlatno doba seoskog fudbala nikad ne zaboravi. Zato ponavqamo poziv za  sve Omoq~ane i druge da se javqaju sa starim spisima, fotografijama i drugim dokumentima, uz obavezu redakcije da im sve vrati.
Iz tog vremena navodimo slede}a imena: Vitomir Maksimovi}, Milenko Gr~i}, Stevan Haxi}, Vitomir Petrovi} - Bobek, Qubinko Nenadi}, Danilo Kohne i drugi.
Zanimqiva su  se}awa Miroslava Goji}a - Mi{e i Stevana Svilara koji su igrali za jednu me|u-generaciju. Oni se se}aju dolaska Luke Kati}a na ~elo kluba, to je po wima i po~etak stvarawa sna`nog tima. Pored prvotimaca, koje }emo kasnije pomenuti navodimao imena igra~a koji su redovno bili u rezervi: Mileta Gr~i}, Stevan Svilar i Stevan Haxi} - Bule.
Pre nego {to po~nemo o prvenstvenim susretima, recimo da se u to vreme odigravaju prijateqske utakmice koje }e pamtiti naredne generacije. To su pre svega susreti sa Partizanom i Crvenom zvezdom iz Beograda, mada su u Omoqici gostovali jo{ i OFK Beograd, Rad i pan~eva~ki Dinamo.
Partizan je dva puta bio u Omoqici i oba puta ubedqivo pobedio doma}ine uprkos tome da su bili poja~ani igra~ima iz susednih sela (Stankov iz Banatskog Brestovca, "Jaka" kome se niko ne se}a pravog imena iz Bavani{ta, on je igrao i u Smederevu, kao i "Gusar" Mihajlovi} tako|e iz Bavani{ta). Od Omoq~ana nastupali su: Nikola @ivojnov - [qivar (golman), Qube Krgovi} (odbrana), Vasa Egi} - Vakac (odbrana), Sre}ko Petrov (odbrana), Georgije Fara (half i vezni i Jovan Markovi} (krilo, polutka, centarfor). Tu su jo{ bili Dejan Opa~i}, Miloje Brzovan - Bizan, Sava Kova~evi} - [lajfer, Branko Panteli}, Vasa Poznan - Brica (igrao u ekipi kada se u Partizanu nalazio ~uveni Velibor Vasovi}), Predrag Krgovi} - Peda, i drugi fudbaleri.
Dejan Opa~i} se se}a kada je jednom prilikom gostovao podmladak Partizana, poja~an Branislavom [o{ki}em, na{im proslavqenim golmanom - reprezentativcem a potom i veoma jak tim Partizana sa Bo`om Bjelojevi}em, Markom Valokom, Vladicom Kova~evi}em i drugima. Sudija u ovom susretu je bio Zlatko ^ajkovski, tako|e na{ proslavqeni reprezentativac.
Sa setom se jo{ uvek pamti i govori o susretu sa Crvenom zvezdom iz Beograda u kojoj su tada bila i takva imena kao {to je Vojislav Meli}, poznati reprezentativac a kasnije internacionalac, zatim Toma Mili}evi} i mnogi drugi. Omoq~ani su u{li u ovaj susret sa kom{ijskim poja~awima pa su gosti iz Beograda izgubili sa 4:3. To je toliko razbesnelo rukovodstvo Crvene zvezde da se nisu zadr`ali ni na zajedni~koj ve~eri prire|enoj u ~ast wihovog dolaska u Omoqicu. Oti{li su iz Omoqice glavom bez obzira.

Svaki po~etak je te`ak. Omoqa~ki fudbaleri su po~eli od Sreske lige, kako obi~no govore stariji igra~i, a to je u stvari bila grupa "Dunav" pan~eva~ke fudbalke organizacije ili Prvi razred pan~eva~kog fudbalskog podsaveza. U to vreme velika borba u ovoj najni`oj ligi vodila se izme|u tri prvoplasirane ekipe, omoqa~kog "Poleta", star~eva~kog "Borca" i brestova~ke "Budu}nosti", zabele`eno je u listu "Pan~evac" od 31. decembra 1952. godine.
Prvi poku{aj proboja u vi{i rang nije uspeo. U susretu sa "Proleterom" iz Banatskog Karlovca Omoq~ani su izgubili sa jednim golom razlike.
Istina, mo`da je to i najboqe izdawe FK "Poleta", jer su za na{u ekipu nastupali i talentovani igra~i iz Beograda poput bra}e Krgovi}a, Pani}a i Ta~a. Sve to nije bilo dovoqno da se obezbedi plasman u vi{i rang. No, nije se klonulo duhom, uprava se konsolidovala i nastavilo se sa jo{ intenzivnijim radom. U sezoni 1954/55. FK "Polet" je nastupao u slede}em sastavu (na fotografiji): stoje - Bogdan Mihajlica - Boda, Nikola @ivojnov (golman), To{a - Milicionar (bek), \oka Vu~urevi} (bek), Nikola Kalu|er (odbrambeno-navalni igra~), Miroslav Goji} - Mi{a (vezni igra~), Vasa Fara - Zeka (navala), Aleksandar Bata Teofanovi} (navala), i Marinkovi} (odbrana); le`e - Vasa Poznan - Brica (centarfor) i Jovan Joca Markovi} (navala). Uigrano je nekoliko postava dok nije prona|ena ona prava koja je uspela da obezbedi prvo mesto na tabeli i ulazak u vi{i rang takmi~ewa ali o vi{im ju`nobanatskim vodama u kojima su se Omoq~ani takmi~ili, vi{e u slede}im nastavcima feqtona.

Uprkos brojnim problemima koji su postojali u jesewem delu prvenstva u Prvoj ju`nobanatskoj ligi, na{i fudbaleri su ostvarili zavidan plasman na tabeli. Naime, omoqa~ka "Mladost" se posle prvih 15 kola na{la na 5. mestu prvenstvene tabele. Do 26 bodova koliko je ukupno osvojila, Mladost je do{la tako {to je osam puta pobedila, dva puta igrala nere{eno i pet puta izgubila u okr{ajima sa svojim protivnicima. Na prvi pogled postoji velika, mo`da i nedosti`na razlika izme|u prvoplasirane ekipe "BSK" iz Bavani{ta koja je Omoq~anima odmakla za ~itavih 13 bodova i koja je po nekima ve} sada obezbedila ulazak u vi{i rang takmi~ewa, ali se u na{em klubu nadaju da }e eventualni plasman na drugo mesto a koji je izvestan jer trenutno drugoplasirani Vulturul be`i na{im fudbalerima svega 2 boda, zna~iti mogu}i plasman u bara` za ulazak u Vojvo|ansku ligu grupa "Istok".
U zimskom prelaznom roku "Mladost" je poja~ana za 4 nova igra~a. To su Predrag Tadi} koji je stigao iz Dinama, Bojan Deheqan iz "Tehnodunava" iz Glogowa i Dalibor Ili} i Dejan \ukanovi}, obojica iz "Mladosti" iz Vojlovice. Oti{ao je samo Tajdi} u beogradski "Milicionar". Trener Zoran Mili}evi} je zapo~eo pripreme ekipe u {kolskoj sali a krajem meseca se o~ekuje da }e fudbaleri krenuti sa treninzima i na poqani.
Od Dragana Tomi}a, prvog golmana i {efa restorana saznajemo da se ovih dana o~ekuje dono{ewe kona~ne odluke o novoj upravi ~iji bi osnovni zadatak bio obezbe|ivawe sredstava za normalan rad kluba.  Po wegovim re~ima restoran radi dobro ali ne mo`e biti jedini oslonac finansirawa kluba. Neophodno je da se novo rukovodstvo potrudi mnogo vi{e od postoje}eg, kako bi pored dobrih rezultata na terenu, uprava mogla finansijski da pomogne, realno mogu} plasman u vi{i rang. Bila bi to kruna uspeha u godini kada se bele`i jubilej - 75 godina omoqa~kog fudbala.

Na kraju jeseweg dele prvenstva u isto~noj grupi Druge lige ekipa omoqa~ke "Mladosti" je uspela da se plasira na 7. mesto sa istim brojem bodova kao i ekipe od tre}eg do sedmog mesta. Po re~ima Zorana Kova~evi}a, biv{eg trenera ekipe, klub su zahvatile neke nesuglasice koje su morale da se odraze na igru i plasman na tabeli. Umesto wega ekipu je u posledwe 3 utakmice vodio Dragan Vasi}, predsednik kluba a sada postoje nagove{taji da ekipu preuzme Pani} ili Pejdanovi}. Krajem januara planirano je da igra~i idu u Krupaw na pripreme a prole}ni deo prvenstva po~iwe 26. februara.
- Ukoliko ne budem mogao da se dogovorim sa upravom kluba ja imam nameru da poput Jovice Stanimirovi}a u ko{arci, pokrenem samostalnu {kolu rukometa. Smatram da deca mogu boqe da se razvijaju ukoliko aktivno u~estvuju u nekom klubu umesto {to se predaju pi}u, pu{ewu, drogama i drugim porocima. Pre par godina je lepo krenula {kola rukometa, ali je sve nezainteresovano{}u kluba ubrzo zamrlo. Mislim da }u uspeti da obnovim te aktivnosti a o svemu }e mladi Omoq~ani biti uredno obave{teni i kroz na{ list - ka`e Kova~evi}.

Direktoru Vodovoda `elim da kvalitet vode ostane isti!?
KAMENAC

Dobitnicima besplatnih primeraka "Politike" `elim da im Deda mraz  pokloni "Slagaricu".
PATRIOTSKO UDRU@EWE

Lokalnim Socijalistima i Radikalima `elim da uspe{no obnove "Krcin most", otvarawe u JUL-u.
LOJALNE BABU[KE

Direktoru Osnovne {kole `elim da mu rezervoar u autu bude pun kao {kolski rezervoar za grejawe.
RANI MRAZ

Direktoru "Grejawa" `elim 366 dana sa temperaturom od 18 plus-minus 2 stepena Celzijusa.
TOMI]

Kowi~kom klubu `elim da poku{aju sa ve}im brojem kobila.
TOLERANTNI PASTUV

Srpska nesre}a je {to se nije pona{ala u duhu ~etiri "S". Omoqici `elim da ne propadne zbog ~etiri "Xure".
[ifra: "\ura"

Listu "@ivot sela" ne `elim kontakte sa "Vu~i}em".
SLOBODNA [TAMPA

Mladim travarima uspe{nu `etvu.
XOINT

Lokalnom "brici" Frawi, pune ruke posla.
]ELAVI
 

Ro|eni:
Dobili sina: Borka Sla|ana i Radovan (Milan); Stanojevi} Marijana i Igor (Branislav); Vrane{evi} Azemina i Darko (Denis); Panovi} Qiqana i Jovan (Nikola); Marjanovi} Zorica i Ra{ko (Luka); Stojakov Biqana (Aleksandar),
Dobili }erku: Nikolovski Svetlana i Zoran (Tatjana); Mili}evi} Mirjana i Goran (Marija); Golubovi} Ivana i Dejan (Ksenija); Josimov @eqko (Helena); Andreji} Aleksandra i Sava (Kristina)

Ven~ani:
Sita ]uka i Vasa Bin|a; Katarina Milosavqevi} i Branislav Savanovi}; Mira Cvetanovi} i Bogdan Baraji}; Biqana Samarxi} i Slobodan Vlajkovi}; Milena Sre}kovi} i Petar Grujevi}; Ru`a Novakov i Ivan Novakov; Jasmina Maksimovi} i Vladimir Stanojevi}; Milka Marjanovi} i Mihajlo \or|i}.

Umrli:
Gojko Vu~kovi}; Sreten Radowi} (1914); Melanija Jovanov (1927); Marija Sekuli} (1934); \ur|evka Maksimovi}; Pava Bo`i} (1911); Trandafir Fara (1923); Gospava Vulin (1929); Ivana Mi}anovi} (1926); Sava Josimov (1928); Dragutin Maksimovi} (1926); Qiqana De~ermi} (1925); Nada Avramovi} (1947); Stojan Gaji}.